Selektivno optuživanje ili su slepi kod očiju

I šta ćemo sad?

Suđenje Savi Manojloviću, lideru Pokreta „Kreni – promeni“  za kršenje javnog reda i mira i ometanje zvaničnog skupa dodele ordenja za sve i svašta i kršenje zabrane javnog okupljanja na neprijavljenom skupu i ko će ga znati za šta još je odloženo, jer je Sava napustio sudnicu kad postupajući sudija nije dozvolio javno snimanje javnog suđenja.

Iz Užica se saopštenjem za javnost oglasila predsednica GrO Narodne stranke Ivana Parlić, u kome je navela da je dobila oslobađajuću presudu Prekršajnog suda u Užicu u prekršajnom predmetu po izdatom prekršajnom nalogu zbog učešća u protestnoj blokadi puta na protestu protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma. Sud je, naime, stao na stanovište da je članom 54. Ustava Srbije propisano da je okupljanje građana slobodno i da se može ograničiti samo radi zaštite javnog zdravlja, prava drugih ili bezbednosti države.

Po prijavama policijskih službenika u gradovima i opštinama na čijim teritorijama su prošle godine organizovani protesti građana blokadom saobraćajnica, sprovode se brojni sudski postupci protiv građana čije učešće u blokadama su registrovali policijski službenici.

Ako je Srbija pravna država, onda Ustav treba da važi na celoj teritoriji i za sve građane podjednako.

Ako je tako, čemu dalja suđenja Savi Manojloviću i ostalim građanima, kad je po presudi užičkog suda nastala sudska praksa tj. oslobađajuća presuda. Ili Ustav važi u Užicu, a u Čačku i Beogradu ne važi.

Zašto Čačku? Pa zato što se u Čačku još uvek vode prekršajni postupci protiv onih koje su policijski službenici „prepoznali“ kao učesnike blokade puta u Preljini.

Kako sad „prepoznali“, valjda je za optužbu potrebno da su policajci radili svoj posao po PS-u, što znači da su službeno legitimisali učesnike protesta, uzeli njihove isprave i evidentirali lične podatke, sačinili zapisnik o prekršaju u kome su zatekli ta lica i sve to uredno predali na sud.

E, pa nije bilo tako.

U sudskim spisima za prekršajne postupke koji se vode protiv Kristine Milošević iz Gornjeg Milanovca (Pokret „Mladi Milanovca“), Violete Marković (Narodna stranka), Rade Karanac, Željka Tresača, Pavla Jelesijevića i Bratislava Simovića iz Čačka, navodi se da ta lica nisu legitimisana na lokacijama gde je bila blokada puta, a da su ih policijski službenici koji su podneli prijave „prepoznali“ sa snimaka koje je policija sačinila na blokadama.

Zanimljivo je da su od stotina građana koji su učestvovali na blokadama, policajci prepoznali samo građanske i stranačke aktiviste.

Zanimljivo je i da policijski službenici koji su podnosili prijave Prekršajnom sudu, recimo nisu prepoznali čačanskog dopisnika brojnih TV sa nacionalnim frekvencijama, odlikovanog od strane predsednika države, koji je ostavivši kameru pored puta nakon završenog „novinarskog“ posla, ušetao na kolovoz Ibarske magistrale u Preljini među građane učesnike blokade i faktički i sam postao jedan od onih koji su navodno kršili zakon blokadom saobraćaja.

S obzirom na galamu negodovanja koju je njegova pojava među građanima izazvala, izgleda da su policijsk službenici u tom slučaju bili ne samo „slepi“ nego i „gluvi“.

Zanimljive su izjave policajaca koji su svedočili na ročištu protiv Pavla Jelesijevića koji su rekli da imenovanog nisu legitimisali na licu mesta nego su ga prepoznali na snimku koji je sačinio njihov kolega, pa im nije poznato kakva su pravila za policijska snimanja javnih događaja.

U zapisniku sa ročišta nevodi se izjava policajca da je moguće da je došlo do greške i da se okrivljeni Jelesijević ne nalazi na snimku policijskih kamera, jer nije obavljeno legitimisanje imenovanog na licu mesta. Navodi se i izjava da javnost nije bila obaveštena da će navedeni događaj policija snimati službenim kamerama, kao i da Jelesijević nije bio usmeno upozoren da se obavlja snimanje.

Ono što se dogodilo sa Bratislavom Simovićem još je drastičniji primer kršenja propisanog službenog postupanja.

Naime Simović je od strane policijskih službenika priveden u prostorije Policijske uprave u Čačku još pre nego što je blokada puta u Preljini započela i tamo je zadržan na davanju izjave, nakon čega je vraćen u Preljinu.

Simovićeva objava na FB

– Ovo je baš pikanterija. 27. novembra prošle godine policija me je u 13:04 privela u Preljini i doveli su me u Čačak u 13:40. Tamo su me zadržali do 14:30 a kad su me vratili u Preljinu bilo je 14:50. A posle mi je stigla prijava da sam u vreme dok sam bio u PU Čačak, zapravo bio na kolovozu u Preljini gde me je, baš u to vreme, zapazio policijski službenik, pa mi je napisana prijava na osnovu „neposrednog opažanja službenog lica“ – priča Simović.

Verovali ili ne, policajac koji je podneo Prekršajni nalog upisao je da je Simovića u prekršaju otkrio neposrednim opažanjem 27.11.2021. u 13:55, a u to vreme Simović bio u Policijskoj upravi u Čačku

– Samo da mi je znati šta je u mislima  ovih policajaca koji lažno svedoče. Možda im se pričinjavam!? Dvojica inspektora me drže u prostoriji za saslušanje gde su krvni delikti i najteža krivična dela, a za to vreme neki tamo saobraćajni policajci me uočili na kolovozu u Preljini – kaže Simović.

Na tu okolnost Simović je u decembru 2021. godine podneo usmenu pritužbu o kojoj je sačinjen i zaveden službeni zapisnik.

– Da bi policija podnela prekršajni nalog, morala je da zaustavi učesnika protesta i da od njega traži legitimacuju, što nije uradila, već je naknadno slala  prekršajne naloge i to je sporno u svemu ovome – kaže Vladan Sinđić, izvršni direktor Građanske čitaonice Libergraf iz Užica i ističe da „utvđrivanje identiteta građana uz pomoć kamera ili fotografisanjem zakonom nije dozvoljeno“.

I šta ćemo sad? U državi za koju njen predsednik i vladajuća koalicija tvrde da je pravna, policija selektivno optužuje navodne prekršioce tako što ih prepoznaje sa nelegalnih snimaka svojih kolega, dok se za snimke sa medija i društvenih mreža koje pomno prati pravi slepa kod očiju.

__________________________