Setili ga se na Dan bezbednosti: Velja Ilić grlio bukvu

Mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se, ako se ne sete, nikom ništa – reči su prevaspitanog komuniste Ilije Čvorovića koje izgovara u kultnom filmu Dušana Kovačevića „Balkanski špijun“.

Danas je taj dan, nekadašnji praznik svih žbirova koji su 13. maj svetkovali kao porodičnu slavu.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić proveo je ceo dan s lisicama na rukama i to vezan za bukvu.

“Mi smo obeležavali taj dan kao dan dolaska Draže Mihajlovića na Ravnu goru. Radmilo Bogdanović je poslao DB i policiju, opkolili su Ravnu goru, digli helikoptere, a nama naredili da obgrlimo bukve i stavili nam lisice. Preselo mi je. To mi je najcrnji dan u životu. Ceo dan smo stajali na suncu. Grlim onu bukvu, gledam da olakšam rukama pa kolenima stisnem drvo, a kolena pucaju. Mislili su da nam neće pasti na pamet da više dolazimo na Ravnu goru”, kaže Ilić.

Lider NS kaže da se tada služba bezbednosti više bavila političkim protivnicima nego realnim bezbednosnim pretnjama.

“I danas je isto tako. Službe umesto da se bave Kosovom, borbom protiv terorizma, kriminala, korupcije, one gledaju kako da zaštite režim”, tvrdi Ilić.

Srđan Milivojević, bivši Otporaš dobro pamti današnji dan jer su “organi reda” i te kako znali da ga se sete.

“Bilo je više povoda kada su se mene setili na Dan bezbednosti. Sećam se 1999. još je trajalo bombardovanje kada su me uhapsili jer su me označili kao organizatora protesta majki vojnika. Dobro pamtim 13. maj 2000. kada su me uhapsili zbog akcije koju je Otpor organizovao širom Srbije. Tada je bilo aktuelno donošenje Zakona o terorizmu kojim su hteli da se obračunaju i sa nama. Mi smo krenuli po policijskim stanicama da policajcima čestitamo Dan bezbednosti jer nisu oni krivi što im je ministar Vlajko Stojiljković. Nosili smo im poklone, kolače… Tog dana ubijen je Boško Perošević, a njegovog ubicu su optužili da je član Otpora i pohapsili nas”, seća se Milivojević.

Janko Veselinović iz Pokreta za preokret za naš portal kaže da nema onog ko je u srpskoj opoziciji, a da se suprotstavljao Vučiću, Šešelju i Miloševiću da nije imao direktne ili indirektne kontakte sa “službom”.

“To su razni pritisci, kako devedesetih tako i dvehiljaditih, ali i sada. Ja sam poprilično tvrd orah jer sam,  kad god sam imao sugestije prijatelja ili neprijatelja, uvek govorio da dobro znam u šta sam ušao kada sam odlučio da se bavim politikom u Srbiji, a da prodam dušu – ne pada mi na pamet. Na sreću, nisam nikada bio u zatvoru, imao sam verovatno malo više sreće od ostalih, ali sam prisustvovao kada su privodili moje kolege čekajući ispred sudova i policije da ih puste”, kaže za Nova.rs Veselinović.

Kao najdrastičnije primere, on navodi hapšenje Otporaša pred pad Miloševića u Novom Sadu.

“Razne ljude su hapsili, a oni su nam pričali kroz šta su sve prošli. Najgore su prolazili Otporaši pošto su oni bili premlaćivani kao udarna pesnica protesta protiv režima”, priseća se Veselinović.

Dan bezbednosti koji se slavio do 2001. godine ustanovljen je kao sećanje na 13. maj 1944. osnivanja Odeljenja za zaštitu naroda OZNA. Danas, Bezbednosno-informativna agencija kao svoj dan slavi 17. oktobar, u znak sećanja na 1899. godinu, kada je Skupština Kraljevine Srbije donela zakon o ustrojstvu Centralne državne uprave – Odeljenja za poverljive poslove policije.

Nova.rs, Ratko Femić