Sine, budi mi otac

– Na ovoj zemnoj karti i nebeskoj mapi svoje koreke su ucrtali i profesori koji su do Čačka pešačili iz Beograda. Beogradjani dobro nam došli! – rekla je na početku velikog skupa prosvetara u Čačku, profesorka čačanske Gimnazije Ana Ranđić.

A gosti su zaista prešli veliku kilometražu peške, kako oni koji su došli iz Zemuna i Beograda, tako profesor Dušan Bojanić koji je sam došao peške iz Niša ili njegove kolege iz Požege, Kosjerića, Dragačeva.

– Ja bih da pozdravim sve šetače, sve koji su iz svih pravaca došli pešice u Čačak. Posebno da se zahvalim operativcima. Inicijativa  je došla iz Zemuna, iz osnovne škole „Petar Kočić“. Pošli smo ispred Poljoprivrednog fakulteta 3. marta i krenuli smo ispred Fakulteta dramskih umetnosti. Svi znamo zašto. To je bila štafetna šetnja, mi smo se smenjivali, jer ipak smo mi prosvetni radnici, mada mislim da su mnogi mogli da izdrže od Beograda do Čačka, jer istina je ono što studenti pričaju, ne nose te noge, ne nosi te telo, duša i srce te nose. Međutim, Mi smo nastavnici u obustavi do ispunjavanja studentskih zahteva i ne možemo četiri dana da otsutstvujemo sa posla. Zato smo se organizovali da to uradimo tako štafetno. Zahvaljujemo se svim meštanima koji su nas lepo ugostili, a gostili su nas bogami i pokraj puta. Samo se odjednom stvori neki sto koji se rasklopi i tamo puno nekih đakonija, sve ručno napravljeno. Veliku zahvalnost izražavamo i saobraćajnoj policiji. U svim mestima pazili su na nas, brinuli su o našoj bezbednosti i bili su baš srdačni i topli. Jedan veliki pozdrav za MUP Srbije! I hvala Čačanima na gostoprimstvu, a mi smo vam doneli poklon iz Beograda, tačnije, krenulo je sa Fakulteta dramskih umetnosti do čačanske Gimnazije – rekla je profesorka iz Beograda.

U zahvalnost Čačanima, Užićanima i Ivannjičanima  na istrajnosti u zajedničkoj borbi za slobodu, gosti iz Beograda i Zemuna uručili su poklon: Pobednik za pobedu!

– U ime svih čačanskih škola, u ime svih gimnazijalaca i svih onih koji su se potrudili da budu prisutni na ovakvim skupovima, najlepše hvala Zemuncima. Ovde piše, nastavnici menjaju svet – zahvalili su domaćini.

Poklon koji podseća na Sibinjanin Janka, junaka u borbi protiv Turaka, dodeljen je svima koji su učestvovali u pešačenju za Čačak.

– Dobar dan, deco! Dobar dan, studenti! Dobar dan, kolege, sa nula dinara plate! Moji roditelji su bili prosvetni radnici i sestru i mene su učili da je roditelj uspešan kada ga dete prevaziđe. Dakle, roditelji, čestitam što ste postali uspešni. Takođe su me učili da je prosvetni radnik uspešan samo kada ga đaci prevaziđu. Dakle studenti hvala što sam uspešna. Kada sam upisala Matematički fakultet u Beogradu i kad sam tati javila da ipak idem na teorijski smer, da budem prosvetni radnik, on je rekao nemoj da se vraćaš kući jer pare imati nikad nećeš. Ja sam rekla bogato ću se udati, moja svekrva je Čačanka, dakle Čačani volim vas! Svaki prosvetni radnik koji u školi radi za platu nije prosvetni radnik i hvala vam konačno što smo dokazali deci, roditeljima, državi da mi ne radimo za novac. Obrazovanje potiče od reči obraz. Dakle, mi naš obraz ne prodajemo. Istoričari se još uvek međusobno kose da li je prosvetitelj bio Dositej ili Sveti Sava, ali ovom prilikom ja ću da vam ispričam jednu priču koju je meni poslao moj đak o Svetom Savi – rekla je profesorka matematike Nela Spasojević iz Trstenika, danas na Gradskom trgu  u Čačku.

I ispričala priču:

– Neki veliki, časni oci misle da je Sveti Sava u početku bio roker. Zašto roker? Njegov otac nije mogao da razume zašto je Sveti Sava odustao od palate, od kraljevstva, od bogatstva i krenuo da pešači Srbijom i da obilazi manastire. Međutim, posle mnogo godina došao je Savin otac i rekao: Sine, budi mi otac. Studenti su nas naučili da su oni sada naši očevi i majke. Hvala vam, deco!

___________________________________________________________