Siva zona političkog marketinga

Tokom poslednjih deset godina, tačnije od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast na predsedničkim i parlamentarnim izborima funkcionerska kampanja predstavlja jedan od najčešće pominjanih termina tokom predizbornih kampanja. Za razliku od uobičajenih predizbornih kampanja koje su vremenski ograničene na period mesec ili dva pre izbora i koje se uglavnom svode na predizborne mitinge, funkcionerska kampanja se, sudeći na osnovu primera vladajuće Srpske napredne stranke, sprovodi gotovo svakodnevno.

Naime svedoci smo da državni i lokalni funkcioneri sve ono što predstavlja njihov redovan rad promovišu kao rezultate partije čiji su članovi. Tako smo tokom desetogodišnjeg perioda vlasti SNS bili svedoci da se visoki državni zvaničnici na čelu sa predsednikom države, ujedno i čelnim čovekom vladajuće partije, ne libe da se pojave i svečano otvaraju tržne centre, pogone privatnih kompanija, pa čak svečano puštaju u rad lift, poput Aleksandra Vulina u vreme kada se nalazio na čelu Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Istovremeno, na drugoj strani lokalni funkcioneri svečano uz medijsku pompu puštaju u saobraćaj dva tri kilometra seoskih puteva ili čak semafora, kao što je to svojevremeno uradio gradonačelnik Kraljeva.

Kačulice i tabla krajputašica           Foto: Epicentarpress

Jedan od drastičanih primera funkcionerske kampanje bilo je otvaranje puta u selu Kačulice nedaleko od Čačka kada su lokalni partijski aktivisti pored novoasfaltiranog puta postavili tablu kojom se zahvaljuju predsedniku Aleksndru Vučiću i gradonačelnik Čačka Milunu Todoroviću.

Mada se u medijima ovaj termin pominje gotovo svakodnevno najveći deo građana ipak ne zna na šta se on odnosi, bez obzira što ovaj vid kampanje predstavlja flagrantnu zloupotrbu državnih resursa u političke svrhe.

Nemanja Nenadić

– Funkcionerska kampanja je izraz kojim se označavaju  aktivnosti javnih funkcionera u predizbornom periodu, koje se prikazuju kao njihov „redovan rad“, a suštinski su deo političke promocije. Mediji o ovim aktivnostima izveštavaju u informativnom programu, van blokova koji se odnose na predstavljanje stranaka. Na taj način partije sa kojima birači identifikuju funkcionere dobijaju dodatnu promociju i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu – izveštaji o „funkcionerskoj kampanji“ se plasiraju u kontekstu „objektivnog izveštavanja“, a gledanost informativnog programa je daleko veća nego gledanost predizbornih promotivnih blokova (reklama) – objašnjava Nemanja Nenadić programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

Da pojasnimo u šest od sedam dnevnih novina koje su se u prodaji našle 20. marta glavna vest nije bila da je voz „Soko“ prvi put putovao od Beograda za Novi Sad, već da se Vučić istim provozao. Glavni „junak“ priče nije bio voz, već predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovo je pravi primer funkcionerske kampanje, u kom se projekat u koji su ulagani javni resursi predstavlja kao dostignuće jednog čoveka ili partije, na taj način se zamagljuje granica između funkcionera stranke i državnog funkcionera – kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Donedavno ovaj oblik izborne propagande nije bio obuhvaćen propisima koji uređuju pristup učesnika izbora medijima (npr. ravnomerno predstavljanje izbornih lista). Budući da zakonskim okvirima nije bio tretiran kao vid predizborne propagande, pojavljivanje državno- stranačkih lidera u informativnom programu ne ulazi ni u prikaz troškova izborne kampanje, niti podleže kontroli finansijskih izveštaja političkih subjekata.

Međutim, ispostavilo se da ovm propisom ipak nije rešen problem funkcionerske kampanje, već on predstavlja samo delimičnu zabranu budući da je samo elektronskim, a ne i štampanim medijima je zabranjeno da izveštavaju o otvaranju objekata i postavljanju kamena temeljaca, a ne na primer o poseti objektima koji već rade. Zabrana se odnosi i samo za deo funkcionera koji su ujedno kandidati za poslanike i predsednika.

Transparentnost Srbija pratila je funkcionersku kampanju sistematično učetiri izborna ciklusa – 2012, 2014,2016. i 2017. godine.

– Funkcionerska kampanja može imati pozitivne finansijske efekte za političke stranke koje funkcioneri predstavljaju (odnosno sa kojima ih birači identifikuju), kao i negativne efektepo javne finansije. Funkcionerska kampanja je pojava koja nije svojstvena samo jednoj partiji, razdoblju, niti nivou vlasti. Ovu pojavu smo utvrdili na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, a funkcioneri koji u njoj učestvuju dolaze iz svih partija koje su u posmatranom periodu i uzorku imale svoje predstavnike u vlasti – navodi se u brošuri Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa koju potpisuju Zlatko Minić i Nemanja Nenadić.

Mada su na problem funkcionerske kampanje kao svojevrsnog vida korišćenje javnih resursa za promociju političkih subjekata tokom svih prethodnih godina ukazivali predstavnici nevladinog sektora, strukovnih udruženja i opozicionih partija vladajuće partije su i tokom nedavnih izbora u aprilu ove godine kampanje bazirale na funkcionerskim kampanjama. Ovu kampanju, prema oceni domaćih i stranih posmatrača obeležila je znatno intenzivnija funkcinerska kampanja, odnosno veće učešće državnih funkcionera u stranačkim aktivnostima nego u prethodnim izbornim ciklusima. Samim tim  i medijska dominacija Aleksandra Vučića i njegove liste kroz kombinaciju funkcionerske kampanje, izjava i gostovanja na televiziji i oglavašavanja.

Zlatko Minić

– Vučić je u 26 dana imao 11 promotivnih aktivnosti otvaranje objekata ili polaganje kamena temeljaca – objasnio je 14. marta predstavljajući rezultate monitoringa tokom prve četiri nedelje predizborne kampanje Zlatko  Minić, podsećajući da se pod funkcionerskom kampanjom podrazumeva aktivnost javnih funkcionera koja se prikazuje kao njihov „redovan rad“, a zapravo je deo političke promocije.

Sa ocenom da je poslednju predizbornu kampanju karakterisala potpuna dominacija aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, slaže se i Zoran Gavrilović izvršni direktor Biroa za društvena istraživanje (BIRODI), a na šta ukazuje i monitorinog medija sa nacionalnom frkevencijom koji je uradio.

U izveštaju se navodi da je i ovoga puta funkcionerska kampanja bila više nego očigledna.

Zoran Gavrilović     Foto: Media centar

– Od ukupnog vremena koje su u dnevnicima imali predsednik Republike, ministri i predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je imao 82 odsto vremena. Šta možemo da zaključimo, da imamo uzurpaciju funkcije predsednika Vlade od predsednika Republike. Kad pogledate teme kojima se predsednik bavi, to su teme van njegove nadležnosti i zahvaljujući medijima koji to intenzivno prenose, Ustavnog suda koji ne reaguje, REM koji bi morao da reaguje, imamo besplatni marketing predsednika Republike i taj marketing je debelo kontrolisan – rekao je Gavrilović predstavljajući izveštaj BIRODI – a, za period od 15. februara do 14. marta.

Gavrilović je kao primer kontrole medija naveo da se o većini ministarstava pozitivno izveštava, osim o Ministarstvu odbrane. Na medijsku dominaciju Aleksandra Vučića tokom predizborne kampanje ukazuje i izveštaj REM-a, što se da videti iz izveštaja ovog regulacionog tela za period od 2. marta, kada su raspisani predsednički izbori, zaključno sa 20. martom.

– Posle punih mesec dana izborne kampanje na programima javnih medijskih servisa i komercijalnih pružaoca medijskih usluga (PMU) uočeno je povećano učešće tema koje se neposrednije odnose na samu izbornu kampanju, pa je tema „kriza u Ukrajini“ u manjem padu po zastupljenosti, osim na programima nekoliko PMU. Tema „kritika vlasti“ dominira na većini kablovskih PMU. RTS 1 je do kraja pete nedelje izbornoj kampanji posvetio dvadeset jedan i po sat. Zabeleženo je pojavljivanje devetnaest proglašenih izbornih lista kojima je PMU posvetio gotovo šezdeset procenata ukupno analiziranog vremena. Ukupnom izbornom programu posvećeno je preko šezdeset pet, a aktivnostima državnih funkcionera nešto više od trideset četiri procenta vremena. Temu „kriza u Ukrajini“, koja je prethodnih nedelja bila na prvom mestu, zamenila je tema „izbori uopšte, kampanja, procedura“. Blizu pedeset osam procenata priloga je neutralnog tonaliteta, dvadeset šest pozitivnog i oko šesnaest negativnog – navodi se u izveštaju Privremenog nadzornog tela REM za praćenje predizborne kampanje.

REM: Statistika programa RTS-a u predizbornoj kampanji 2022. godine

Šef međunarodne misije za posmatranje izbora u Srbiji (ENEMO) Pjer Peitje izjavio je 22. marta da je učešće javnih funkcionera u kampanji, uz navode o pritiscima na birače i zloupotrebi državnih resursa, razlog za zabrinutost.

Peitje je, na predstavljanju izveštaja posmatračke misije za period od 1. do 21. marta, rekao da se izbori održavaju u visoko polarizovanom društveno-političkom kontekstu, što se, kako je naglasio, snažno održava i u medijskoj sferi.

Naveo je da je zakonskim izmenama uzeto u obzir nekoliko preporuka međunarodnih i domaćih posmatrača. Istovremeno on je naveo da su zakonski amandmani usvojeni neposredno pre raspisivanja izbora, a što je nešto što je u direktnoj koliziji sa međunarodnim standardima.

-Trebalo bi izraziti značajnu zabrinutost u vezi sa navodima o pritisku na javne službenike i zastrašivanje birača, o umešanosti državnih zvaničnika u kampanju i zlouptrebi položaja, kao i o navodima o zlouptrebi državnih resursa –  istakao je tom prilikom Pjer Peitje.

Najčešći prekršaj u vezi sa funkcionerskom kampanjom odnosi se na odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U članu 29. stav 2. ovog zakona se propisuje da Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka. Istovremeno Stav 3. dozvoljava izuzetak: budući da funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera. U stavu 4. člana 29. se propisuje da je funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ilistav političke stranke, odnosno političkog subjekta, s tim što ovakvu obavezu nemaju narodni poslanici i predstavnici stranaka u drugim skupštinama. Kaznenim odredbama, u članu 74. Zakona, predviđa se da će funkcioner za kršenje odredbi iz stava 2. i 4. člana 29. biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara.

Izborne kampanje, a samim tim i funkcionerske kampanje tretiraju i medijski zakoni  poput Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima ali i aktuelni akt Regulatornog tela za elektronske medije i Kodeks novinara Srbije.

Šef međunarodne misije za posmatranje izbora u Srbiji (ENEMO) Pjer Peitje izjavio je 22. marta da je učešće javnih funkcionera u kampanji, uz navode o pritiscima na birače i zloupotrebi državnih resursa, razlog za zabrinutost.

Pjer Peitje     Foto: Media centar Beograd

Peitje je, na predstavljanju izveštaja posmatračke misije za period od 1. do 21. marta, rekao da se izbori održavaju u visoko polarizovanom društveno-političkom kontekstu, što se, kako je naglasio, snažno održava i u medijskoj sferi.

Naveo je da je zakonskim izmenama uzeto u obzir nekoliko preporuka međunarodnih i domaćih posmatrača. Istovremeno on je naveo da su zakonski amandmani usvojeni neposredno pre raspisivanja izbora, a što je nešto što je u direktnoj koliziji sa međunarodnim standardima.

–Trebalo bi izraziti značajnu zabrinutost u vezi sa navodima o pritisku na javne službenike i zastrašivanje birača, o umešanosti državnih zvaničnika u kampanju i zlouptrebi položaja, kao i o navodima o zlouptrebi državnih resursa –  istakao je tom prilikom Pjer Peitje.

Zloupotreba javne funkcije

 Mada u okviru pravne i zakonske regulative postoje brojni propisi koji se odnose na korišćenje javnih resursa i promociju javnih funkcionera tokom izborne kampanje, promotivne aktivnosti u okviru funkcionerske kampanje najčešće su u „sivoj zoni“ i spadaju u „problematično ponašanje“ koje nije pokriveno propisima na adekvatan način.

-Zloupotreba funkcije je načelno regulisana kroz odredbe Krivičnog zakonika koji u članu 359. propisuje zatvorsku kaznu za „službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog. Zakon o budžetskom sistemu propisuje u članu 71. da je „funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu. Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava odgovoran je za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija“. Navedne odredbe bile bi od značaja kada bi se utvrđivala odgovornost javnih funkcionera i službenika za zloupotrebe koje mogu stajati iza pojedinih vidova „funkcionerske kampanje“, koji iz „sive“ zone prelaze u „crnu“. Na primer, odgovornost za kršenje Zakona o budžetskom sistemu bi postojala kada bi rukovodilac organa naložio isplatu sredstava za socijalnu pomoć iako ona nisu predviđena u budžetu; krivična odgovornost za zloupotrebu položaja bi postojala kada javni funkcioneri koriste poverene resurse ili rad podređenih službenika neposredno za stranačku promociju. Na sličan način, moguće su i povrede drugih propisa kao što je  Zakon o javnim nabavkama – navodi Nemanja Nenadić.

Posle pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima koji je prethodio nedavnim aprilskim predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izbornim kampanjama donet je propis kojim se ograničava funkcionerska kampanja.

Naime, od 24. marta tokom narednih deset dana zabranjena funkcionerska kampanja, odnosno medijima je bilo zabranjeno da izveštavaju o otvaranju objekata i infrastrukturnih radova u kojima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati na izbornim listama.

– Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zabranjena je zloupotreba javne funkcije, odnosno funkcionerska kampanja. Naime, funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata. Privremeno nadzorno telo, formirano za ove izbore kako bi pratilo izveštavanje medija u kampanji, nema nikakve ovlasti u smislu izricanja kaznenih odredbi, ali može da upozori REM na pojedine slučajeve kršenja zakona i reaguje – protumačio je konkretno značenje ove zabrane Pavle Dimitrijević, šef Pravnog tima CRTA.

_____________________________________________