Škole su (ne)bezbedna mesta

U mnogim zemljama u svetu škole više nisu bezbedno mesto, ni za učenike ni za školsko osoblje. Školsko nasilje se povećava i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama, u seoskim i gradskim sredinama. U američkim srednjim školama svaki peti učenik redovno nosi sa sobom neko oružje – vatreno oružje, nož ili slično, a u 12 odsto kriminalnih prestupa u školskim zgradama počinioci su bili naoružani.

Iako naša svakodnevica ukazuje na potrebu da se u školama primene odgovarajući programi prevencije nasilja među učenicima, često se konstatuje da školsko nasilje u Srbiji nije tako izražen i ozbiljan problem, kao što je u nekim drugim zemljama (SAD, Izrael, Japan, Austrija, Nemačka i dr.).

Rezultati istraživanja UNICEF-a i Instituta za psihologiju iz Beograda, od 2012. godine, na uzorku koji je obuhvatio 600 učenika, uzrasta od 11-18 godina, ukazuju da je najčešći oblik nasilja u školi vređanje i ismevanje, pretnja batinama, otimanje i uništavanje stvari. Značajan nalaz je bio da škola ne samo da nije zaštićena sredina za decu u pogledu izloženosti nasilju od strane vršnjaka, već su u njoj deca više izložena nekim oblicima nasilja nego van nje. Istraživanje „Škola bez nasilja“, realizovano od strane UNICEF-a, MPNTR i Instituta za psihologiju Beograd od 2012. na uzorku od 56.606 učenika, ukazuje da 35 odsto učenika nije nikada iskusila vršnjačko nasilje, a da je 65 procenata učenika bar jednom za poslednja tri meseca doživelo neki vid nasilja.

– Učenici osnovnih škola su, prema rezultatima našeg istraživanja više bili izloženi nasilju (22,2%), u odnosu na srednjoškolce (16%), kao i što je više učenika VII i VIII razreda svakodnevno izloženo nasilju (2,1%), u odnosu na 1,7% učenika srednjih škola. Ovaj rezultat je potpuno suprotan od pretpostavke od koje smo pošli, jer smo analizom podataka zaključili da su učenici VII i VIII razreda više izloženi nasilju od srednjoškolaca. Prema ovako određenom kriterijumu petina ispitanika je bar jednom u protekla tri meseca bila izloženo nasilnom ponašanju vršnjaka. Drugim rečima, nešto više od polovine učenika nije u protekla tri meseca iskusilo nasilje vršnjaka, dok su vršnjačkom nasilju više izloženi mladići (20,1%), u odnosu na devojke (18%) – objašnjavaju rezultate istraživanja Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac.

Iako su naše škole daleko manje opasne po dečju bezbednost nego što su to u pomenutim zapadnim zemljama (slučajevi drastičnog nasilja i oružanih napada su retki), to ne znači da je nasilje među učenicima u našim školama pojava koja se može zanemariti. Pogotovu ako se ima u vidu svetski trend porasta nasilja među mladima, kao i činjenica da deca i mladi u Srbiji odrastaju u uslovima koji pospešuju pojavu agresije i nasilja – oružani nacionalni sukobi u bliskoj prošlosti, izraženost kriminalnog i agresivnog ponašanja u društvu u celini, dostupnost oružja, porast narkomanije, nasilnički uzori u društvu i medijima, raspad moralnih i društvenih vrednosti, kriza porodice, siromaštvo, posmatranje nasilja u medijima…

Nažalost, može se očekivati da u narednim godinama nasilje među učenicima u našim školama postane češće i opasnije. Zadatak društva u celini i stručnjaka koji se bave mladima jeste da se potrude da do toga ne dođe. Ne bi trebalo da čekamo da nas sustignu problemi sa kojima se suočavaju druge zemlje, razvijene i bogate (poput SAD i Japana) u vezi sa školskim nasiljem, da bismo onda počeli sa prevencijom nasilja među mladima u školi.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.