Škole su (ne)bezbedna mesta

Ratovi i ekonomski sunovrat, koji su obeležili devesete godine prošlog veka, drastično su se odrazili na opštu bezbednost u svim državama koje su iznikle na ruševinama bivše Jugoslavie. Porast nasilja i kriminala uticao doveo je do toga da nekada bezbedna mesta poput škola prestanu to da budu, ali i da se o nekim pojavama, poput droge sada počne da se otvoreno govori umesto da se stvari guraju pod tepih kako je to recimo rađeno sedamdesetih ili osamdesetih, kada je stasavao najveći deo roditelja današnjih adolescenata.

Osim opšteg porasta nasilja, na šta ni mladi nisu mogli da ostanu imuni, jedan od gorućih društvenih problema postala je droga, tim pre što se generacijska granica konzumenata pomera sve niže. Da je droga, koliko god mladi bili neiskreni, postala i deo školske svakodnevice potvrdili su i rezultati istraživanja Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu, ali i podaci Policijske uprave Čačak prema kojima su od 2007. do 2012. godine, na području škola, registrovana četiri slučaja krivičnih dela u vezi sa opojnim drogom.

– Na osnovu detaljne analize i procene naših ispitanika došli smo do podatka da su 102 učenika navela da imaju saznanja da je u školi neko prodavao ili kupovao neku vrstu narkotičkih sredstava. Osnovci su u manjem procentu (3,3%) uočili da je neko u školu donosio, kupovao ili prodavao neku vrstu narkotičkih sredstava, mada je i ovaj podatak zabrinjavajući, jer se radi o populaciji učenika do 15 godina, koji su u procesu sazrevanja, formiranja identiteta, stavova i životnih stilova, te mogu da budu najpodložniji za zadovoljavanje radoznalosti, kada su psihoaktivne supstance u pitanju. 21,3% srednjoškolaca tvrdi da su primetili da u školu donose drogu (kupuju i prodaju), a 9,7% učenika navodi da se to dešava skvaodnevno – objašnjavaju rezultate istraživanja Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac.

Bilo da je reč o nasilju ili drogi čačanski srednjoškolci sa kojima smo razgovarali navode da se incidenti najčešće dešavaju u školskom dvorištu za vreme odmora u učionici dok je nastavnik odsutan, a najmanje u toaletima.

– Ovi podaci ukazuje na to da jedna od važnih preventivnih aktivnosti u školi mora da bude jačanje sistema nadzora nad decom od strane odraslih, bolje uspostavljanje dežurstava zaposlenih, kao i ukoliko postoji mogućnost, uvođenje video nadzora. Posebnu pažnju treba da obrate zaposleni u OŠ, jer su po analizama učenici osnovnih škola manje bezbedni od srednjoškolaca. Ovakvom analizom je izvršeno uopšteno mapiranje nebezbednih mesta u školama (svaka škola za sebe može izvršiti mapiranje „opasnih“ mesta), što može da bude od koristi prilikom preduzimanja određenih mera u cilju sprečavanja nasilnih situacija na „mapama“ – navodi se u istraživanju Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu.

Činjenica da se samo 46 odsto čačanskih osnovaca i srednjoškolaca  oseća potpuno sigurno i bezbedno u školi, dok njih šest odsto tvrdi da se nikada ne oseća bezbedno u školi, nesumnjivo predstavlja svojevrstan signal za uzbunu ne samo kada je reč o prosvetnim vlastima već i o ostalim državnim i lokalnim institucijama.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.