Šljivovica kandidovana za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa

Nakon krsne slave, kola, pevanja uz gusle i grnčarije iz Zlakuse, srpska šljivovica mogla bi da se nađe na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Ministarstvo kulture predalo je zahtev za nominaciju šljivovice, a proizvođači smatraju da bi to omogućilo i bolji plasman domaće rakije na inostrano tržište.

Inicijativa za zaštitu šljivovice potekla je od proizvođača rakije, koji smatraju da će srpsko nacionalno piće ukoliko bude upisano na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, dobiti i veću mogućnost izlaska na inostrano tržište.

,,Iako mnogi misle da je kvalitet domaće rakije naširoko poznat, u svetu se malo zna koliko je to zaista dobro piće. Šljivovica nije zastupljena toliko u inostranstvu između ostalog i zato što su troškovi izvoza veliki. Ako budemo uspeli da je zaštitimo, mislim da će imati bolji tretman van granica zemlje”, kaže proizvođač rakije, Milan Plazinić.

Šljivovica je i mnogo više od kvalitetnog alkoholnog pića, jer je duboko ukorenjena u tradiciju srpskog naroda. Bez dobre rakije Srbi ne umeju ni da tuguju, ni da se vesele, a da nije nje ne bi opstali ni mnogi zanati.

,,Pinteri su opstali zahvaljujući rakiji, a tu su i zanatlije koje prave čuture, buklije… Takođe, kod nas je zastupljena i tradicija pletarskog zanata, gde su zanatlije plele oko rakijskih balona. Rakija se prosipa za dušu, a njom se i nazdravlja, tako da Srbi i slave i umiru uz rakiju”, kaže koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe, Snežana Šaponjić Ašanin.

Iako Srbi proizvode rakiju od raznih vrsta voća, šljivovica je autentična za podneblje Srbije. Kandidatura za zaštitu srpskog brenda poslata je Unesku, a da li će postati deo zaštićenog nematerijalnog kulturnog nasleđa biće odlučeno krajem naredne godine, jer je procedura veoma rigorozna.

Bojana Milanović, TV Lav