Prethodni članak
Случај амонијак и случај литијум
Случај амонијак и случај литијум: ХОЋЕ ЛИ ЕКОЛОШКЕ КАТАСТРОФЕ ПОСТАТИ НАША СВАКОДНЕВИЦА?! – питање је које поставља Савез еколошких организација Себије (СЕОС).
У саопштењу се даље каже:
У Пироту се јуче и данас кроз случај с амонијаком показало да је оправдано страховати и од транспорта опасних материја кроз Србију а камоли од њихове свакодневне употребе.
Подсећамо да званична брошура коју је објавио Рио Тинто говори о 320.000 тона сумпорне киселине, 60.000 тона негашеног креча, 1.400 тона емулзивног експлозива (…) у само једном руднику за само годину дана.
Шта би тек било да се тим материјамам у осам пута већим количинама заспе пола Шумадије и читава Западна Србија?
Да ли би било који део наше земље био сигуран док се кроз њу транспортују шлепери и шлепери тј. вагони и вагони тих материја да би се допремили до рудника?
Одговори на ова питања су јасни и тај сценарио не може бити дугорочни план.
Време је да се сви солидаришемо са становницима Пирота и да размислимо шта су нам приоритети – док не буде касно.
Ваш СЕОС
___________________________________________________________
stop naprednom teroru