Šminkanje umesto reševanja primarnih problema

Ovčar Banja, njeno uređenje i Ovčarsko – kablarska klisura su devenijama još od šezdesetih godina prošlog veka predstavljali omiljenu predizbornu temu, ali se uprkos tome malo šta do sada konkretno uradilo. Kao osnovni razlog zbog čega su Ovčar Banja i Klisura sve to vreme i dalje ostali na marginama, navođen je nedostatak finasijskih sredstava, politička i ekonomska situacija devedesetih i činjenica da su posle ekonomskog sunovrata Srbije devedesetih u prvi plan došli brojni infrastrukturni problemi.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast ova tema je ponovo dobila na aktuelnosti, a za njenu realizaciju su do sada obezbeđene značajne svote novca, ali od 2018. godine kada je u Čačku prezentovan Prostorni plan područja posebne namene Predela izuzetnih odlika Ovčarsko – kablarska klisura urađeno je mnogo manje od onoga šta je najavljivano.

Dok je na jednoj strani novac iz republičkog i lokalnog budžeta trošen na projekte koji u svojoj suštini predstavljaju puko šminkanje poput amfiteatra u Ovčar Banji ili marine za čamce u Međuvršju, problem nepostojanja fekalne kanalizacije i njenog prečišćavanja, sa kojim se ovaj budući biser srpskog turizma suočava sada već sredinom 21. veka, nikako da stigne na red.

Kako je najavljeno 2018. godine izradu plana finansirala je Vlada Srbije koja je za tu namenu izdvojila 12,5 miliona dinara. Prostorni plan omogućava formiranje planskog osnova za formrianje posebno kulturno istorijske celine Ovčarsko- kablarski manastiri, gde će cela klisura biti tretirana kao posebno kulturno dobro od izuzetnog značaja za RS. Razvijanje turizma i turističkih sadržaja predviđeno je za samo mesto Ovčar Banja.

– To je prostorni plan koji ja rađen na osnovu odluke Vlade Srbije. Sada se nalazimo u fazi javnog uvida, kada se planska rešenja koja su predložena od stručnog tima, dostavlja javnosti koja sada ima mogućnost da u pisanom obliku podnese primedbe, sugestije i komentare koje će obrađivač razmatrati, a konačan stav doneće komisija Ministarstva. Velika je stvar što se formria planski osnov za formrianje posebno kulturno istorijske celine Ovčarsko-kablarski manastiri gde će ukupan obuhvat klisure biti tertiran kao posebno kulturno dobro od izuzetnog značaja za RS – objasnio je tada Nikola Krunić sa Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Tom prilikom tadašnji pomoćnik gradonačelnika Milan Bojović je podsetio je da je Grad Čačak doneo Plan generalne regulacije za Ovčar Banju ali da je preduslov dolaska investitora izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u samom mestu. Sredstva za tu investiciju grad će pokušati da dobije iz fondova Evropske unije i konkurs koji je u toku.

Dve godine kasnije predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila je prilikom obilaska Ovčarsko-kablarske klisure i Ovčar Banje, da će početkom 2022. godine biti pušten u saobraćaj auto-put do Požege, ali i da će biti završeni svi radovi na revitalizovanju Klisure kao prirodnog dobra prve kategorije.

Brnabićka je tom prilikom podsetila na to da je projekat pokrenut kada je bilo sigurno da će auto-put do Požege biti otvoren početkom 2022. i da je cilj bio da se uporedo radi na uređenju klisure. Ona je izrazila nadu da će sledeće godine biti rekonstruisan trg u Ovčar Banji, da će biti završeno izmuljavanje jezera Međuvršje i njegovo čišćenje, zatim izgradnja dva pristaništa na jezeru, otvaranje prirodnjačkog muzeja i drugo.

– Moramo uložiti značajna sredstva zbog turizma, ali i naše dužnosti prema prirodi i našem kulturnom nasleđu – naglasila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, na tom projektu će raditi zajedno ministarstva zadužena za turizam, životnu sredinu i infrastrukturu, u saradnji sa Gradom Čačkom.

Gradonačelnik Todorović i premijerka Brnabić

Prema rečima gradonačelnika Miluna Todorovića Vlada Srbije u Ovčarsko kablarsku klisuru do tog trenutka, decembra 2020. godine, u ovaj projekat uložila oko million evra.

–Investirano je 57 miliona dinara za uređenje korita Zapadne Morave, 50 odsto sredstava Vlada Republike Srbije, preko Ministarstva privrede, investirala je  u sobraćajnicu dugu 2,5 km od Ovčar Banje do vidikovca na Kablaru, a potrebno je još oko dva miliona evra da bi projekat u poptunosti završili – objasnio je gradonačelnik Čačka.

Da realizacija ovog projekta neodoljivo podseća na izgradnju kuće od krova svedoče činjenice da su pet godina posle prezentacije projekta u Ovčar Banji izgrađeni amfiteatar i Prirodnjački muzej, a da su u međuvremenu oba izvorišta lekovite vode stavljena van upotrebe zbog fekalnog zagađenja, kao i činjenica da ovo mesto u kome se planira izgradnja čak četiri hotela, kako je svojevremeno najavila premijerka, još uvek nema rešen problem fekalne kanalizacije i njenog prečišćavanja te se ona izliva direktno u Zapadnu Moravu.

Osim toga u međuvremenu zahvaljujući činjenici da je zabranjeno korišćenje visećeg mosta koji spaja deo Ovčar Banje koji se nalazi sa druge strane Morave i pripada Opštini Lučani deo meštana je u vreme velikog vodostaja kada reka poplavi betonski prelaz ostao odsečen od centra mesta.

Kada je reč o revitalizaciji Ovčar Banje i Klisure, ipak najveće nezadovoljstvo laičke i stručne javnosti izazvala je najava izgradnje vidikovca na vrhu planine Kablar.

Tekst je deo projekta „Ovčarsko-kablarska klisura zaštićeno prirodno dobro ili izvor korupcije“.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

_________________________________________________________________