Spasavanje zlatnog bora na Zlatiboru
Svega četiri primerka zlatnog bora postoje u Srbiji. Da bi ta retka vrsta četinara opstala, na Zlatiboru je posađeno više 800 sadnica belog bora na koje će se, od marta naredne godine, kalemiti grančice zlatnog bora.
Nakon dvadesetak godina na takvom stablu forimraće se šišarke sa semenom koje će padati na zemlju i tada će se, ističu stručnjaci, otkriti da li će nići mladice zlatnog bora.
Akciju su, prethodnog vikenda, u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji, udruženje Discover Serbia i Šumarski fakultet u Beogradu.
Cilj tog projekta je da se očuva retka vrsta četinara i ukaže na potrebu zaštite prorodnih resursa, a u akciji su učestvovali volonteri i ljubitelji prirode.
Prema jednom od predanja, naziv Zlatibora potiče od te retke vrste četinara, nastale promenama na belom boru.
Prvi put je, podseća prof. dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, tu promenu zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje je uradio dr Mihailo Tošić 1994. godine.
Do ovog projekta, kaže prof. dr Ivetić, u Srbiji su pronađena samo četiri primerka sa karakteristikama zlatnog bora.
– Zlatni bor ima, obično, 50 do 60 odsto zlatnih četina, koje su u stvari retka promena na belom boru. U pitanju je somatska promena i zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se stvore sadnice iz semena, potomstvo će dati normalnu, zelenu, boju četina i zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje – objasnio je prof. dr Ivetić.
Za kalemljenje, dodao je, koriste se sadnice belog bora iz rasadnika, a plemke su grančice zlatnog bora koje su pronađene tokom terenskih istraživanja.
Vladimir Pavlović, osnivač i predsednik udruženja Discover Serbia koje su, 2015. godine formirali ljubitelji prirode i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine i šumarstva, kazao je da je cilj akcije da se sačuva zlatni bor po kome je poznat zlatiborski kraj.
– Projekat ćemo realizovati u nekolko faza, u narednih godinu dana. Sada smo u prvoj fazi, kada postavljamo podloge koje ćemo kasnije kalemiti – objasnio je Pavlović.
Humanost
Cela akcija spasavanja zlatnog bora ima i humanitarni karakter. Na prodaju će, narednh meseci, biti ponuđeno sto sadnica po ceni od sto evra, a prikupljeni novac poslužiće za pomoć deci Zlatiborskog okruga.
Sena Marić, predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenila je da je važan deo tog projekta uključivanje meštana i lokalne zajednice.
– Želimo da dodatno razvijemo svest o potrebi da se očuva i zaštiti životna sredina, da meštani budu ponosni na zlatni bor, a da ljubitelji prirode i turisti imaju još jedan razlog da posete Zlatibor i da, praćenjem razvoja sadnica i njihovim održavanjem, i oni budu učesnici tog procesa – objasnila je predstavnica Delegacije EU u Srbiji.
Foto: TO Zlatibor
______________________________________________
Mogo bi Mozgonja da na sebe nakalemi Guzlu i da se tako dobije Magistar Kobilar. Prvo da Guzlu namaže vazelinom, a onda da ga navuče kao kalem grančicu.