Spomen-obeležje na Janjića kući

U novijem dobu, baš kao i kroz istoriju, Čačak i čačanski kraj iznedrili su brojne značajne lju­de. U domenu nauke, jedan nije imao premca, dobacio je najdalje, nadmašivši svaku ovdašnju konkurenciju za više kopalja. To je prof dr Zaviša I. Janjić, autohtoni Ča­čanin, potom građanin sveta i planetarna dika u domenu meteoroloških istraživanja (prevashodno na područjima  matematičkog modelovanja u prognostičke svrhe). Ovakva konstatacija se potkrepljuje jednostavno i veoma uverljivo. Samo tri momenta – u mnoštvu sličnih – više su nego dovoljna.

Već sredinom osamdesetih godina prošloga veka, naš naučnik zaokružuje rad na takozvanoj dinamici modela, razvijajući numeričku advektivnu šemu sa kontrolisanom nelineranom kaskadom energije. Janjićevi naučni doprinosi utkani su u teorijsku osnovu regionalnih modela atmosfere koji se koriste širom sveta. Zadugo već, u meteorološkoj službi SAD, kao i u odgovarajućim ustanovama u nizu zapadnoevropskih zemalja, za kratkoročnu vremensku prognozu koristi se Zavišin model Eta. Novi nehidrostatički model (NMMB – Nonhydro­sta­tic Me­so­sca­le Mo­del), koji je svojevrsna sinteza sveg Janjićevog rada i koji se može primenjivati na svim prostornim razmerama – od globalnih do turbule­ntnih – kao i na svim vremenskim razmerama, uključujući i izučavanja klime, takođe je na velika vrata postao operativan u meteorološkoj praksi Sjedinjenih Država (2011.), to jest operacionalizovan je kao glavni model za ceo severnoamerički kontinent. Pre­uzelo ga je i više od hiljadu timova u osamdesetak zemalja. Posredi je sistem koji je uneo izvanredna poboljšanja kod horizontalnog i vertikalnog razlaganja prognostičkih modela.

Gordana i Zaviša Janjić  (2.4.2019)

Godine 2013. Zaviši Janjiću je dodeljeno najviše priznanje u oblasti meteorologije – Nagrada IMO, iza koje stoji Svetska meteorološka organizacija (SMO). Janjić je ovo priznanje dobio “… za izuzetan životni doprinos na unapređenju teorije i prakse atmosferskog modeliranja i numeričke prognoze vremena, posebno modela koji su zasnovani na njegovim inovativnim numeričkim šemama i šemama parametrizacije, koje se koriste za istraživanje i operativnu prognozu vremena širom sveta.  Janjićevi radovi su inspirisali mnoge naučnike, a prognoze zasnovane na njegovim modelima danas dopiru do miliona korisnika….“ Reč je o nagradi koja je egal sa Fildsovom (onom kojom se ovenčavaju najlucidniji i najznačajniji prodori u oblasti matematike i koja se u najelitnijim naučnim krugovima pozdravlja i doživljava kao egal sa Nobelom).

Brojni Janjićevi radovi objavljeni su u vodećim stručnim časopisima i, prema Go­o­gle Scho­lar evidenciji, 9.900 puta su citirani u najprestižnijoj naučnoj literaturi diljem Planete (do sada). Nije posredi nikakva omaška, broj je tačno napisan: devet hiljada devet stotina. U tolikoj meri su, dakle, Janjićevi pravci razmišljanja, to jest metodi i matematički modeli, nezaobilazni i inspirativni, te, nadasve, široko primenljivi u meteorološkoj praksi.

Zacelo, reč je o jednom od najrelevantnijih svetskih meteorologa poslednje četvrtine HH veka, ali i u prvom indiktu trećeg milenijuma, a i u ovoj pentadi pride. U stručnim krugovima širom sveta Janjićevo ime i čuvenje su na frekventnosti, tokom minule četiri decenije, iz godine u godinu samo dobijali. Neki od značajnih pojmova i postupaka u meteorologiji nazvani su (i) Zavišinim prezimenom: u oblasti takozvane vlažne konvekcije postoji postupak Betts-Mi­ler-Jan­jic Con­vec­ti­on, kao što stručnjaci znaju i za troimeni termin Mel­lor-Yama­da-Jan­jic Tur­bu­len­ce. Janjić je kreator četiri generacije analitičkih simulacija i sve su operacionalizovane.

Prof. dr Zaviša Janjić se od 2000. godine, brojao u dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti. Neshvatljivo dug pe­ri­­od je probavio u takvom jednom semiakademičkom statusu (reč „neshvatljivo“ bi trebalo zameniti rečju „neoprostivo“ i ona bi verovatno morala ići na adresu odgovarajućeg Akademijinog odseka). Godinama, podozrevao je prof. dr Zaviša Janjić, sa rastojanja od više hiljada milja, da je – što se tiče uvođenja u redovno članstvo Akademije – uporno i sistematično bio ignorisan i opstruiran i to iz redova inferiornih antagonista koji u SANU reprezentuju baš me­teorološku struku. (Surevnji­­­­­vo­sti, lične sujete, lakoprsta posezanja za tuđom intelektualnom svojinom, et ce­te­ra – ničeg, dakle, novog pod kapom nebeskom, ukoliko se izuzme enormno planetarno zagrevanje sa njegovim sve osetnijim uticajem na vremenske prilike i klimatske uslove širom Plave planete, to jest sa neželjenim uplivom na čitav živi svet.)

Naravno da nećemo propustiti da kažemo i ovo: Zaviša Janjić, glasoviti svetski naučnik, vodio je čačansko poreklo od davnine (starinom, po ocu Isidoru, goračićko – iz Dragačeva, „ružom ograđenog“ – a po majci Milici áteničko, to jest opet podjeličko, ali sa ove druge strane planine).

Rukovodeći se visokim moralnim načelima, Zaviša Janjić se svednevno potvrđivao kao principijelna i etički uzorita ličnost. Oduvek, bio je tih, blag i skroman, pritom duhovit. Impresionirao je svojom prefinjenom inteligencijom, enciklopedijskim znanjem i vazda dobrim namerama.

Obeležje u Kursulinoj ulici – koje sasvim dolično deluje i u estetsko-estetičkom pogledu – na fasadni zida Janjića kuće postavila je grupa Zavišinih školskih drugova i bliskih prijatelja (univerzitetski profesor Miroslav Jevtović, arhitekta Milun Sta­mbolić, stomatolog Zoran Jugović, a sa njima i potpisnik ovoga, usrdno donetog, novinskog napisa). Za postojanje dotične mermerne memorabilije svakako je najzaslužniji profesor Jevtović – za svaku hvalu su posvećenost i istrajnost koje je pokazao na zadatku čijeg se iz­vršenja (u svim fazama, od početka do kraja), primio u najkonkretnijem smislu (od idejnih usaglašavanja, preko administrativno-organizacionih momenata, do tehničko-izvođačkih aspekata, to jest same realizacije). Valja reći da je potrebna saglasnost od sadašnjih posednika Janjića kuće (privatnog preduzetnika Drago­slava S. Bra­di­ća i supruge mu Sla­vice) dobijena lako. Takvu vlasnikovu pristalost su – u znaku najboljeg dobrosusedskog i dobročaršijskog razumevanja i saradnje – svojski poduprli gospođa Radmila Bradić i gospodin Dragoljub La­zović.

Iz Vašingtona (gde žive Zavi­šina supruga Gordana i kćerka Ksenija) i iz Minhena (gde domicil ima kćerka Tijana) stigle su na adresu ovde narečenog čačansko-beogradskog tima, naučnikovih prijatelja i poštovalaca reči duboke zahvalnosti. Izraze blagodarnosti primili su i Bradići.

U neprestanom negovanju i unapređivanju kulture sećanja grad Čačak s vremena na vreme zabeleži poneki pažnje vredan momenat. U takve trenutke bi se mogao ubrojati i aktuelni memorijalni novum na fasadi Janjića kuće u Kursulinoj ulici (zdanje je potkraj  tridesetih godina prošloga veka podigao građevinski inženjer Isidor V. Janjić). Ovaploćen je – taj momentum – postavljanjem spomen-obeležja koje će sećati na značajnog naučnika Zavišu I. Janjića. Nesumnjiv prizvuk samoinicijative i privatnosti – vezan za sam poduhvat postavljanja skromnog memorijala – niukoliko ne može novopostavljenom znamenu oduzeti na javnom značaju.

Bratislav Jevtović

_____________________________________________________________________