Sprečeno donošenje evropske direktive o platformskim kompanijama

Milioni radnika i dalje primorani na lažno samozapošljavanje zato što su vlade Nemačke, Francuske, Grčke i Estonije sprečile dogovor o evropskoj direktivi o platformskom radu, objavila je Evropska konfederacija sindikata (EKS) čije saopštenje prenosi sajt Sindikata Nezavisnost.

Prošlog petka (16. februara) nije postignut dogovor u institucijama Evropske unije o dugo najavljivanoj direktivi o radu na digitalnim platformama zato što ga nisu podržale četiri članice. Nemačka, Francuska, Grčka i Estonija formirale su blokirajuću manjinu, sprečavajući da se postigne kvalifikovana većina za usvajanje konačnog teksta deklaracije. Time je predlog direktive o radu platformi, posle više od dve godine pregovora, praktično odložen za posle izbora novog sastava Evropskog parlamenta, navodi se u tekstu na sajtu Nezavisnost.org.

– Milioni radnika će i dalje biti primorani na lažno samozapošljavanje nakon što je mali broj nacionalnih vlada uskratio šansu da pronađu dogovor o radnoj direktivi platforme. Tačno 799 dana od predloga Evropske komisije, predstavnici francuske, nemačke, grčke i estonske vlade uložili su veto na sporazum pronađen u pregovorima između institucija EU prošle nedelje – ukazuje se u saopštenju EKS-a.

Evropska sindikalna cetrala poziva 23 zemlje koje su se izjasnile za direktivu “da ne odugovlače, već da rade sa sindikatima i preduzmu mere kako bi na nacionalnom nivou okončale lažno samozapošljavanje”.

IZ EKS-a ukazuju da Evropska komisija ne može zanemariti postojeće radno-pravne praznine samo zato što je ova direktiva sprečena, već mora da obezbedi da svi radnici, uključujući i radnike na platformama, budu zaštićeni propisima EU.

– Direktiva je bila preko potrebna kako bi se sprečilo da se milioni radnika pogrešno klasifikuju kao samozaposleni, što omogućava platformskim kompanijama da izbegnu plaćanje minimalne plate, naknade za godišnji odmor ili bolovanje i doprinosa za socijalno osiguranje – ističe EKS.

Pored toga, direktiva bi konačno donela transparentnost u korišćenju algoritamskih sistema upravljanja koji su korišćeni za kažnjavanje sindikalno organizovanih radnika.

EKS ukazuje da protivljenje francuske vlade direktivi treba posmatrati u kontekstu sa skandalom koji je otkrio veze kompanije sa predsednikom Francuske (aludira se na lanjske medijske objave o tajnoj saradnji predsednika Emanuela Makrona u vreme dok je bio ministar finansija 2014 – 2016. sa kompanijom Uber).

Takođe, EKS navodi da je dokazano da je savetnik stranke FDP, članice koalicione vlade Nemačke koja se takođe protivi evropskoj direktivi, aktivni lobista jedne platformske kompanije (EKS ovde misli na Juliu Bosman, savetnicu za poresku politiku poslaničke grupe Stanke slobodnih demokrata – FDP koja je bila direktno uključena u zakonodavne i druge veoma poverljive parlamentarne procese a koja je, kako su objavili nemački mediji, u registru lobija Bundestaga navedena kao direktni zastupnik interesa kompanije Deliveri Hero).

Reagujući povodom neuspeha institucija EU da donesu direktivu, konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet izjavio je da Evropska komisija i države članice sada moraju da preduzmu mere kako bi izbegle da milioni vrednih ljudi budu izloženi eksploataciji.

– Napredak u donošenju čak i najslabijih mogućih pravila zaustavile su vlade sa dokazanim vezama sa platformskim lobistima. Milioneri čiji je eksploatatorski poslovni model danas zaštićen ne bi trebalo da slave predugo. Sindikati će nastaviti da organizuju svoje radnike, razotkrivaju njihove nezakonite prakse pred nacionalnim sudovima i grade podršku za snažnu direktivu o platformama – istakao je Voet.

Sekretar EKS-a ističe da lobisti koji tvrde da će direktiva dovesti do smanjenja prava samozaposlenih zapravo štite profit platformskih kompanija. Ocenio je da te kompanije i njihovi lobisti dobro znaju da neće moći da pobiju nacionalne pravne definicije rada i radnika, te da pretpostavke o radnom odnosu platfomskih radnika treba hitno primeniti u nacionalnim okvirima.

Prema podacima Evropske komisije, 2022. godine više od 28 miliona ljudi u EU radilo je preko jedne ili više digitalnih platformi, a procena je da će 2025. broj platformskih radnika dostići 43 miliona, ukazuje se u tekstu na sajtu Nezavisnost.org. ​

Izvor: Nezavisnost

__________________________________________________________