Sramni RTS: Duplo više izveštavao o protestima u Evropi nego u Beogradu

Televizije sa nacionalnom frekvencijom medijski su marginalizovale protest protiv političkog nasilja u Srbiji dajući prednost protestima državama u Evropskoj uniji, saopštio je Biro za društvena istraživanja.

Protest u 23. minutu: Urednica skandaloznog subotnjeg Dnevnika Milica Nedić

Biro za društvena istraživanja je tokom 8. i 9. decembra sproveo monitoring izveštavanja u centralnim informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnim frekvencijama i N1 na temu protesta koji su se odigrali tokom vikenda u Francuskoj, Belgiji, Mađarskoj i Srbiji.

Kako se navodi, nalazi istraživanja govore da su posmatrane televizije u svojim centralnim dnevnicima posvetile u Beogradu 3321 sekundi, a protestima u inostranstvu 2652 sekinde, navodi se u saopštenju.

„Međutim, kada se iz ukupnog vremena, koje su posmatrane televizije izdvojile za protest u Beogradu, izdvoji vreme koje je posvetio TV Pink (2014 sekundi, što je 2/3 ukupnog vremena svih posmatranih televizija) dolazimo do nalaza da su informacije o protestima u inostranstvu bili više prezentovani nego informacije o ovdašnjem protestu od subote“, ističe Biro za društvena istraživanja.

Urednica Dnevnika u subotu bila je Milica Nedić, a izveštaj o protestu opozicije u Beogradu emitovan je tek u 23.minutu, i „trajao“ je ceo minut. Sam početak Dnevnika, Milica je posvetila protestima u Parizu, a uredno su emitovane i izjave građana. Tu profesionalnost nije pokazala u izveštaju sa beogradskih ulica. Milica Nedić je supruga Milana Nedića, direktora Radio Beograda.

Kako se navodi, bez Pinkovih 2014 sekundi ostale posmatrane televizije su beogradskim protestima posvetile više od duplo manje vremena, 1217 sekundi.

Posmatrano iz te perspektive RTS, kao javni servis, posvetio je duplo manje vremena prostestu u Beogradu. O značajno obimnijem izveštavanju o protestima van Srbije govore nalazi da je TV O2 više od dva ipo puta izveštavala o protestima van Srbije, TV Prva više od tri puta na istu temu, a da je TV Happy nešto manje od dva puta više izvestila o prostestima u Francuskoj, Belgiji i Mađarskoj nego u Beogradu.

Jedina od analiziranih TV stanica, koja je malo više vremena posvetila protestima u Beogadu, je TV N1, zaključuje se u saopštenju Biroa za društvena istraživanja.

Izveštavanje o subotnjem protestu – sa „ukusom“ devedesetih

Protest protiv nasilja, koji je predvodila opozicija 8. decembra, i dalje je u žiži javnosti, ali zbog medijskog izveštavanja o tom skupu. Sagovornici N1 su saglasni da je većina medija izvestila o protestu kao u devedesetim godinama. Upozoravaju i da je reakcija predsednika države Aleksandra Vučića na protest zabrinjavajuća.

U prvom zajedničkom mitingu opozicije 13. juna 1990. godine građani i građanke Beograda tražili su višestranačke izbore i slobodne medije. A 28 godina kasnije, 8. decembra 2018. „meta“ protesta Beograđana predvođenih opozicijom bilo je nasilje. Ovako su o ta dva protesta izvestile provladine televizije.

„Miting je prošao, a od njegove veličine i odziva naroda ostale su samo velike reči“, navela je tada spikerka Dušanka Kalanj.

„Trenutno je završen, nalazimo se na platou ovde ispred Filozofskog fakulteta, jako mali broj ljudi je okupljen“, rekla je u subotu Barbara Životić, reporterka Studija B.

„Udružena opozicija jasno je pokazala da bi žrtvovala i istinsku demokratiju i ustavno jedinstvo Srbije, pa čak i njen teritorijalni integritet. U svom slepilu i želji da dođe na vlast žrtvovala bi i Kosovo“, pročitala je te 1990. godine Kalanj.

„Pogotovo u ovoj situaciji, kada u našoj državi treba biti mirna situacija i stabilna zbog čitavog dešavanja na Kosovu i Metohiji“, rekla je Barbara Životić izveštavajući ovog vikenda.

Recept vlasti za zloupotrebu medija 90-ih godina prošlog veka i sada je isti. Zaključak je to potpisnika dokumentarnog serijala „Slike i reči mržnje“ koji analizira upravo izveštavanje poslednje decenije 20. veka.

„E, to je Milošević patentirao – da se oslonim na televiziju kao na četvrti stub držanja vlasti. Ovaj, naravno – koji je izašao iz Miloševićevog i Šešeljevog šinjela – samo to usavršava“, kaže Lazar Lalić, autor serijala „Slike i reči mržnje“.

Pa se tako više na RTS-u ne mogu čuti komentari voditelja, ali ni videti detaljniji izveštaj o protestu. U centralnoj informativnoj emisiji javnog medijskog servisa o poslednjem skupu je bilo reči jedan minut – u 23. minutu Dnevnika. Neke metode unižavanja protesta su pak ostale iste u 21. veku – one koje umanjuju broj izašlih na ulice.

„Ovde imate negde između 1.500 i 1.600. Nije važno. E, pošto ne smeju da kažu broj, oni će reći – ispunjen je plato ispred Filozofskog fakulteta. To vam je kao neko od pevača ko nije baš neka zvezda pa ne može baš da napuni stadion, ne može da napuni neki veći broj mesta, onda uzmu naprave u nekoj diskoteci od 50 kvadrata i kažu – prepuna diskoteka“, izjavio je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, 8. decembra.

„Znači izvlačenje iz konteksta, prikrivanje ključnih stvari. Ako vi snimate, recimo, bilo kakav protest iz određenog rakursa, vidim da i Vučić sad to koristi, kao sad je snimano iz donjeg rakursa, obučili su ga kako se snima televizijski… Ne, nije tačno, ja sam gledao snimke, nije tačno, amaterski snimci, ali se vidi koliko je ljudi bilo“, navodi Lazar Lalić.

„Šetajte do mile volje. I odmah da vam kažem – nijedan zahtev neću da vam ispunim – nikada. Može pet miliona da vas se skupi. Nikada“, poručio je u nedelju predsednik Vučić.

Nikada tako nešto Srbija nije čula od Slobodana Miloševića – seća se novinarka nedeljnika „Vreme“ Jovana Glogorijević i ukazuje da je takav stav opasan:

„Znači da mi izađe celo biračko telo i još pola od toga, ja neću priznati da su oni u pravu… Znači ja ne priznajem demokratiju, znači ja mogu da vam radim šta hoću, jer sam jednom dobio izbore i nemam nameru da obratim pažnju na volju građana. U prevodu – ja sam diktator. I to je ono na šta mi treba da obratimo pažnju, a ne na izveštavanje i na propagandne pokvarenluke ili već kako, koji nam se podmeću kao izveštavanje sa protesta“.

N1, Danas