Срби из Републике Српске са два пребивалишта

Пита новинар једног грађанина испред „Арене“ у Београду дана господњег у недељу 17. децембра ове просте 2023. године, којим добром је дошао овде? Вели он да треба да гласа неђе, а тудека је доведен о туђем трошку. Треба да му кажу да ли ће гласати на Вождовцу или Звездари за сада му није познато.

Закон нормира да право гласа има лице са уредним пребивалиштем на одређеној адреси у Београду у стану у личној својини или у подстанарском односу ако закуподавац дадне своју сагласност у МУП-у да именовано лице јесте његов подстанар. Међутим, ево какве индиције постоје у случајевима грађана испред „Арене“.

Прво, њима чак није позната уопште адреса становања на којој су незаконито пријављени.

Друго, да би неко гласао на локалним изборима у Београду он мора имати стварно, а не само формално фиктивно пребивалиште. Како изгледа то фиктивно пребивалиште?

У том случају се на основу извршења безброј кривичних дела од стране више лица и од стране различитих надлежних органа врши пријава пребивалишта на адресе станова чији власници чак ни  незнају да имају пријављеног станара. То је почетно и главно кривично дело од стране оног службеног лица које је омогућило пријаву пребивалишта на такав начин.

То даље имплицира упис у бирачки списак у општини на којој се налази та стамбена јединица.

Та лица са двојним држављанством дакле, имају право да гласају за парламентарне изборе, али ако имају тако стечено пребивалиште они комотно могу гласати и за локалне изборе у Београду и поред тога што никада нису крочили у стан у којем су пријављени.

Зато се то зове фиктивно пребивалиште јер се фингира (замишља) да та особа живи негде где никада није живело. Такве пријаве треба да спречи службеник који врши пријаву пребивалишта јер та лица не испуњавају законске услове за пријаву пребивалишта.

Онај ко је омогућио упис тога лица на адресу на којој Србин из Републике Српске никада није ни крочио нити му је познато где се иста налази извршио је конкретно кривично дело које се гони по службеној дужности.

Наш председник је у дневнику РТС изјавио да су они имали право да гласају у Београду и да су такве прописе донеле оне власти пре њега. При томе он зна да су та лица доведена до „Арене“ и да та лица нису отишла у те „своје непостојеће станове“ да се лепо спреме за гласање већ им је речено у подруму „Арене“ где да иду и коме да се јаве.

И они су стварно уписани у бирачки списак и беху доведени на гласачко место и дадоше свој глас и потом их вратише у Републику Српску.

О свему томе је обавештено ВЈТ у Београду и истога дана оно се огласило саопштењем да је све у случају „Арене“ уредно и да ту нема ничега што заслужује њихову пажњу. Препоручује се да се не врши узнемиравање грађана таквим непровереним тврдњама (које они проверише на мах-одједном и без полиције).

Кад не лези враже, тужилац Александар Радосављевић из Ниша дана господњег, на Никољдан увече ове године рече, парафразирам: „Ја да сам био поступајући тужилац наредио бих полицији да испита која су лица тога дана прешла гранични прелаз, где станују, ко су власници тих станова и слично. Вели именовани тужилац да је за испитивање тих чињеница потребно време па му није познато како је ВЈТ у Београду, без спровођења било које истражне радње закључило да је испред „Арене“ све океј“.

Председник стварно има сазнања да су они уредно пријављени у Београду само што изгледа није обавештен на који начин  и како су пријављени па сада грдни морају да обављају своју грађанску дужност и да одлучују из Сарајева ко ће одвозити смеће у Београду. И закључује се да они имају право на тако нешто.

Неспорно је њихово право да гласају на парламентарним изборима. На локалним изборима могу гласати само ако су стварно (а не само фиктивно-замишљено) настањени у Београду. Не може лице са двојним држављанством имати ДВА ПРЕБИВАЛИШТА. Какав би требао да буде хепиенд?

У свакој правној држави би тужилаштво наредило спровођење истражних радњи па ако се утврди да су у питању фиктивна пребивалишта без знања власника станова и без стварног боравка у Београду онда би се позвала на одговорност сва лица која су извршила али и наредила извршење тих кривичних дела у виду незаконите пријаве пребивалишта без валидне документације и сагласности власника станова.

Ради се о конкретно извршеним кривичним делима о којима се чак преко медија обавештава тужилаштво, то му саопштава и други тужилац из Ниша, а оно ћути и даје саопштења да се не прави никаква паника јер је све океј.

Сада ја, као  грађанин ове државе, питам коме полажу рачуне тужиоци из Београда и онај из Ниша уколико имају дијаметрално супротне ставове по истом кривичном делу (наравно ако се утврди да је извршено).

Али суштина је да они неће уопште да покушавају да утврде има ли или нема дела, па тек онда да нас обавесте о томе. Они су нас на мах обавестили да је то све уреду и зато је наш председник рекао да ми имамо Србе из Републике Српске који имају уредна пребивалишта у Београду и рецимо Сарајеву. Само нам није рекао да ли су то фиктивна или стварна пребивалишта.

Симо С. Стокић, дипл. правник

___________________________________________________________