Srbija danas: Peko Dapčević i Sale Mutavi, jedan pored drugog

Upućeni kažu da nema ničeg demokratičnijeg od smrti. Uvek dođe i svrati po svakoga. Uz gomilu budala povede i po nekog genija, ne zaobiđe uz izdajnike ni heroja, ni pravednika kada povede hulje. Baš u tome, kažu, krije se i idiotizam demokratije.

Glas genija i glas budale 1:1. Nerešeno. No, onome što se stekne za fizičkog života, zaloga je metafizički nastavak, pa čast i bruka žive doveka!

U nekom takvom „demokratskom“ poretku jedan pored drugoga našli su se legendarni general iz Drugog svetskog rata i osuđivani kriminalac, ratnik podzemlja, saradnik Veljka Belivuka.

Prvi je bio partizan, a drugi vođa kriminalne horde i navijača Partizana.

Samo u nekoj metafizičkoj ravni koja transcendira ovozemaljsko iskustvo, mogli bi se sresti partizan i ovaj sad Partizan. Možda je po sredi i onostrana protekcija i korupcija, pa „Grobari“ dobijaju najbolja mesta.

Peko Dapčević

Simbol pod kojim se borio partizan, ime i prezime i ploča od crnog mermera. Pod njom mir je našao španski borac, trinaestojulski ustanik, komandant Druge proleterske, junak bitaka na Neretvi, Sutjesci, Sremskog fronta, oslobodilac i počasni građanin Beograda, nosilac Spomenice iz 1941,  načelnik Generalštaba, diplomata i narodni heroj Jugoslavije… Peko Dapčević.

Svoj rat protiv falangista, nacionalista, ustaša i četnika, protiv fašista vodio je još od Španije 1937.

U vreme kada je Peko sahranjen 10. februara 1999. mesto iza bilo je prazno.

Tu, odmah iza njega, upokojen pod hrišćanskim simbolom, Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi.

Aleksandar Stanković – Save Mutavi

Stanković je, da podsetimo, bio najbolji prijatelj Velje Nevolje, optuženog da je organizator tridesetočlane kriminalne grupe optužene za sedam ubistava, jedno silovanje, otmice, trgovinu drogom i oružjem i osumnjičene za još likvidacija u Crnoj Gori i u Turskoj.

Piramida od svetlog mermera sa fotografijom i lovorom. Odmara od ovozemaljskih problema, ubistava, leševa u gašenom kreču, klanova, narkotika, tovara, drukara, belivuka, vulina, tobožpolicije i policije, bezbjednosnih i pravosudnih organa…

Svoj rat vodio je i Sale Mutavi, ali onaj podzemni, kriminalni. Dozlaboga surovi Stankoviću je došao glave. U oktobru 2016. ubijen je u Beogradu, na raskrsnici Bačvanske i Ulice Gospodara Vučića. Opet neka metafizika.

Civilizacijski i kulturni sunovrat jednog vremena i grada, stao je u dva reda beogradskog groblja.

„Dapčeviću druže Peko,“ mogao si i morao u bolje društvo. Grad u koji si kao oslobodilac ujahao na belom konju, koji ste iz pepela digli u visine svetske političke i kulturne prestonice, morao je bolje ceniti i više voleti prave junake.

Ali, Dapčeviću, za neverovati je da si mogao i mnogo gore. Da si kojim slučajem poželeo počivati u rodnoj zemlji, u Crnoj Gori, verovatno bi bio u boljem društvu, ali na placu Crkve Srbije, koja je okupirala i crnogorska groblja i kojoj je Dritan Abazović predao i naše crkvice i grobove i pretke na upravu.

Izvor: Antena M      Autor: Neko iz gomile

https://www.antenam.net/stav/314336-peko-dapcevic-i-sale-mutavi-jedan-pored-drugog

__________________________________________________________________