Srbija ima malo praznika i neradnih dana

IAKO je uvreženo mišljenje da su Srbi neradnici i da mnogo praznuju, statistika pobija ovu predrasudu. Ukoliko se uporedimo sa ostalim evropskim zemljama i regionom, ipak, nismo ni približno na listi onih koji se mogu pohvaliti velikim brojem neradnih dana, jer ih imamo svega deset. Od nas više praznuju čak i Japanci, jer imaju 15 neradnih dana, a među rekorderima su Indija i Kolumbija sa 18.

Ipak, ono što nas definitivno razlikuje od Japanaca i ne ide nam u korist jeste sklonost spajanja radnih dana sa državnim praznikom, od čega mnogi naprave mini-odmor. Stručnjaci su saglasni s tim da korist od praznika mnogo više osete zaposleni u javnom nego oni u privatnom sektoru.

KALENDAR državnih praznika u Srbiji nije dugačak: 1. i 2. januar, Božić 7. januar, Dan državnosti 15. i 16. februar, koji smo upravo obeležili, potom uskršnji praznici počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa. Tu su i 1. i 2. maj, i od pre nekoliko godina 11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Prema rečima profesora Darka Marinkovića, sociologa rada, često se zbog mišljenja da imamo mnogo slobodnih dana, stavljamo u grupu naroda neradnika, ali brojke ne govore tako.

– Stalno se postavlja pitanje jesmo li neradnici ili nismo – navodi Marinković. – Naglasak bih pre stavio na to koliko radimo i koliko smo produktivni tokom radnih dana, a ne na broj neradnih. U Nemačkoj, recimo, radna nedelja traje 36 sati, a zalažu se da se smanji na 28, a oni jesu produktivni. Sve to zavisi od profesije, opisa posla, ali treba gledati sa aspekta toga koliko čoveku donosi odmor i kako utiče na produktivnost rada.

MEĐU VREDNIJIMA

Srbija je među zemljama sa manjim brojem neradnih dana, a ispod nje su Mađarska, Norveška i Velika Britanija sa osam i Meksiko sa svega sedam. U Austriji zaposlenima sleduje 13 dana praznika, u Grčkoj 12, Francuskoj i Švedskoj 11. Vredniji smo i od većine komšija – Slovenci i Hrvati imaju 14 prazničnih dana, Rumunija i Bugarska 11, a Bosna i Hercegovina deset, baš kao i mi.

Takođe, kako Marinković tvrdi, praznujemo u uobičajenom i prihvatljivom obimu:

– Na taj način ostvaruje se potreba ljudi da imaju slobodno vreme za porodicu i prijatelje, jer praznici daju osećaj pripadnosti.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su praznični dani relativno dobro usklađeni preko godine, kao i da kalendar nije prenatrpan neradnim danima.

– PRAZNICI ne opterećuju privredu, ali je potrebno da poslodavci prilagode obim posla sa slobodnim danima – kaže Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije. – Nije dobro da proces proizvodnje bude isprekidan. Sa dobrim planiranjem može da se dođe do balansa. Međutim, trgovina i ugostiteljstvo su tokom tih dana opterećeni. Treba imati u vidu da je zarad dobre produktivnosti neophodno da se ljudi odmore.

Istina je i da privatni sektor često trpi zbog spajanja dana u javnom.

– Razlikuju se radne navike, pa su zaposleni u javnom sektoru često skloni da, kad dođu praznici, uzmu čak i celu nedelju slobodnu – navodi Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji. – Privatni sektor, koji to ne može da priušti, trpi jer je onemogućen da u tom periodu “završi papirologiju”. Tako, u proseku, zaposleni u državnim službama imaju sedam do osam slobodnih dana više.

DAN ĆIRILA I METODIJA

SRBIJA bi ove godine, 24. maja, trebalo da dobije i novi državni praznik, Dan Ćirila i Metodija. Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, naša zemlja će se pridružiti krugu slovenskih zemalja koje na ovaj način i zvanično odaju počast solunskim prosvetiteljima i misionarima. Ipak, ovaj praznik proslavljaće se radno.

Novosti