Srbija na 90. mestu u svetu prema stepenu slobode medija

Srbija se, prema stepenu slobode medija, nalazi na 90. mestu u svetu, što je za 14 mesta niže u odnosu na prošlu godinu, pokazao je izveštaj Reportera bez granica.

Stepen slobode medija treću godinu zaredom najviši je u Norveškoj, dok se Švedska „popela“ za dva mesta i sad je druga, a Holandija, u kojoj su dva novinara koji su se bavili temom kriminala živeli pod stalnom policijskom pratnjom, je pala na četvrto mesto.

Na poslednjem, 180. mestu, nalazi se Turkmenistan, na 179. mestu Severna Koreja, za jedno mesto više Eritreja, a potom Kina.

Srbija je u ovom pogledu nastavila trend nazadovanja – 2017. godine se nalazila na 66, a godinu ranije na 59. mestu.

Najbolje rangirana Srbija je bila 2014. godine, kada se na lestvici od 180 zemalja nalazila na 54. mestu i od tada je svake godine padala, izuzev 2016. godine, kada se popela za osam mesta.

U izveštaju se navodi da bavljenje novinarstvom u Srbiji tokom pet godina vlasti predsednika Aleksandra Vučića nije bezbedno niti podržano od strane države.

Broj napada na novinare raste, uključujući pretnje smrću, ali zapaljiva retorika kojom su ciljani novinari sve više dolazi i od strane državnih funkcionera.

Kako je navedeno u izveštaju, četiri najveće televizije u Srbiji, uključujući i RTS, gleda oko dve trećine gledalaca (62 odsto).

Ovakav trend primećen je i u štampanim medijima, gde četiri medijske kuće (Ringier Axel Springer Media AG, Adria Media Group, Insajder Tim i Kompanija Novosti) „drže“ 63 odsto čitalačke publike.

Takođe, više od polovine slušaoca radija (51 odsto) prati četiri „lidera“ – S Media Team, Maxim Media Group, stanice RTS-a i Antena Group.

Sve ovo, navedeno je u izveštaju, predstavlja visok rizik za pluralizam medija.

Mnogi mediji, od registrovanih 1.600, rade pod velikim finansijskim pritiskom, a kao posledica lošeg regulatornog okvira, tačan broj medija je nepoznat.

Javni servisi RTS i RTV najvećim delom „žive“ od sredstava iz državnog budžeta, dok je njihov ukupan prihod od oglašavanja za 2016. godinu, prema podacima Nilsena, iznosio 174 miliona evra.

Prema navodima Reportera bez granica, u srpskim medijima još uvek je prisutan visok stepen uticaja države, a ona se sprovodi kako kroz vlasništvo, tako i kroz različite modele javnog finansiranja.

Finansiranje medija od strane države uglavnom se sprovodi na netransparentan način, bez jasnih i merljivih kriterijuma, a najčešće u korist provladinih medija.