Šta građani Čačka znaju o porodičnom nasilju (VIDEO)

Nasilje u porodici je nešto sa čime se svakog dana susreću brojni građani i građanke Srbije i Čačka. Kada je već tako, postavili smo anketu na našem portalu sa namerom da saznamo kako naši čitaoci, a pre svih građani Čačka, percepiraju  porodično nasilje i šta znaju o njemu.

Koliko znaju da li su i deca žrtve porodičnog nasilja, čak i kad nasilnik u porodici nije agresivan prema njima. Da li znaju kakve posledice porodično nasilje ostavlja na psihu dece i da li utiče na njihovo nasilništvo kada odrastu.

Takođe pitali smo ih koliko poznaju kako se država institucionalno bori protiv nasilja u porodici i da li je ta borba efikasna i zašto nije.

Pa pođimo redom sa analizom odgovora učesnika u anketi.

Da kod građana ne postoje strah i dilema da li će prijaviti nasilje u porodici, ako kojim slučajem budu svedoci takvog događaja, pokazali su odgovori na naše prvo pitanje u kome 95 anketiranih kaže da bi prijavili. Ako je zaista tako, onda imamo ohrabrujući stav da građani prepoznaju šta je porodično nasilje, da ga neodobravaju i da su spremni i odlučni da prijave takav slučaj ako se odigrava na njihove oči.

Samo je 5 posto onih među nama koji bi tako nešto prećutali iz bilo kog razloga: ne tiču me se tuđe stvari, ne bih da se zameram, nije me briga, ako i treba da je/ga tuče …

Sledeće što nas je interesovalo bilo je da li građani znajukome treba da prijave porodično nasilje: policiji, Centru za socijalni rad ili i policiji i Centru.

Većina tj. 61% anketiranih smatra da treba prijaviti i policiji i Centru za socijalni rad, dok 37,3% anketiranih misli da treba prijaviti samo policiji, a manje od 2% anketiranih prednost daju Centru za socijalni rad.

U trećem pitanju hteli smo da proverimo stepen poverenja građana prema državnim institucijama koje se bave problemom porodičnog nasilja.

Kao što vidite na grafikonu 47,3% anketiranih najviše veruje policiji, a upola manje ih je, 23,6% koji najviše poverenja imaju u Javno tužilaštvo. Kada je postupanje po prijavama za porodično nasilje u pitanju  Centar za socijalni rad bio bi tek treća državna institucija kojoj građani veruju, a Sud koji je i poslednja instanca u službenom postupanju po prijavama porodičnog nasilja tek je na četvrtom mestu kada je poverenje građana u pitanju.

Sledeći set pitanja odnosio se na istraživanje koliko naši čitaoci znaju o tome koje sve vrste porodičnog nasilja postoje, zatim da li je pretnja oblik nasilja i koje sve vrste pomoći za žrtvu porodičnog nasilja postoje i koja je najvažnija.

Kao što vidite iz tabele više od polovine anketiranih prepoznaje sve vrste nasilja koje smo naveli, kao neku vrstu nasilja u porodici. Oni koji su u svojim odgovorima označavali jednu po ponuđenih varijanti u nešto većem procentu prepoznaju psihičko nasilje kao dominatnu varijantu porodičnog nasilja u odnosu na fizičko nasilje. Sledi seksualno nasilje i na kraju ekonomsko nasilje nad partnerkom/partnerom u porodici.

Svi učesnici ankete jednoglasno smatraju da je pretnja svakako jedan od oblika nasilja u porodici.

Kada je u pitanju koja vrsta pomoći je najvažnije žrtvama porodičnog nasilja 41% anketiranih smatra da je to pomoć institucija (Centar za socijalni rad, policija, Tužilaštvo, sud). Nešto manje tj. 23,5% anketiranih smatra da je pomoć familije od presudne važnosti, a 21,7% ispitanika misli da je to pomoć prijatelja. Preostali učesnici ankete smatraju da je pomoć zdravstvenih radnika najvažnija.

Evo sada i dva zanimljiva pitanja i odgovori na temu ko je više izložen porodičnom nasilju: žene ili muškarci?

Dakle na pitanje Kolioki procenat žena u Srbiji trpi psihičko nasilje od strane svog partnera među ponuđenim odgovorima 20%, 50% ili 70% više od pola učesnika ankete, tačnije 53,2% smatra da 50% žena u Srbiji trpi psihičko nasilje od svog partnera. Oko 40% ispitanika smatra da je taj procenat veći i da doseže do 70%. Preostalih oko 13% učesnika ankete smatra da ipak, procenat žena koje trpe porodično nasilje u srbiji nije veći od 20%.

Došli smo i do poslednjeg seta naših pitanja i odgovora učesnika ankete o poznavanju i prepoznavanju nasilja u porodici.

Prvo pitanje bilo je: Zbog čega žrtve oklevaju da prijave nasilje u porodici. Oko toga su mišljenja učesnika ankete vrlo podeljena. Istovetan procenat ispitanika 29,9% smatra da žrtve oklevaju zbog straha od reakcije nasilnika i zbog nedostatka poverenja u nadležne institucije. Samo 3% manje njih smatra da je u pitanju osećaj sramote zbog onoga šta se žrtvi dešava u porodici. Nije zanemarljivo ni da oko 14% učesnika ankete smatra da oklevanje žrtve kao pozadinu ima emociju koju žrtva gaji prema svom partneru koji je nasilan.

O tome da su deca svakako žrtva u sukobima roditelja gotovo da nema dileme, skoro 97% ispitanika smatra da je to tačno, a svega 3% njih smatra da sukob roditelja ne utiče na decu.

A koliko su nam deca zaštićena od nasilja ne samo u porodici već i u društvu pitali smo Igora Jurića,predsednika Centra za nestalu i zlostavljanu decu:

Pitanje kroz koje smo želeli da saznamo koliko građani, a naročito oni koji su potencijalno izloženi porodičnom nasilju znaju da žrtve nasilja u porodici imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, dovelo nas je do rezultata da 87% učesnika ankete znaju da taj instrument pomoći žrtvama postoji.

__________________________________________________________