Šta je višestruki ubica Čaba Der zaista govorio o Vučiću

Iako su 19. novembra tabloidi objavili da je ranije tog dana Der u mađarskoj policiji govorio o navodno planiranom atentatu na Vučića, BIRN saznaje da navedena informacija potiče iz krivične prijave napisane još avgusta 2020. Prethodno, Der je nagovestio da je spreman na saradnju sa srpskim vlastima, a potom i predložio Vučića za svedoka

Hvala Aleksandru Vučiću što štiti srpski narod, srpske interese i što se hrabro i odlučno bori protiv korupcije. Da smo imali Aleksandra Vučića devedesetih godina i početkom dvehiljaditih, sve bi bilo drugačije“.

Ovo nije izjava nekog SNS funkcionera koji pokušava da se dodvori svom šefu, već su to reči višestrukog ubice Čabe Dera iz pisma nedavno dostavljenog Višem sudu u Beogradu pred kojim mu se u odsustvu sudi za ubistvo izvršeno na Banovom brdu u januaru 2019.

Imena Čabe Dera, koji u zatvoru u Mađarskoj čeka nastavak suđenja za ubistvo koje je počinio u Budimpešti jula 2018, i predsednika Aleksandra Vučića, preplitala su se nekoliko puta u poslednje vreme.

Poslednji put bilo je to 19. novembra kada je Kurir napisao, a Vučić potvrdio, da je ranije tog dana Der u Budimpešti tamošnjoj policiji dao izjavu u kojoj je rekao da su mu dve mafijaške grupe ponudile novac da ubije Vučića.

Prethodno je Čaba Der 3. novembra na pripremnom ročištu za ubistvo koje je počinio u Budimpešti, od suda zatražio da pozove predsednika Vučića kao svedoka obrane jer on ima tačan uvid u poslove srpske i bosanske mafije i  “zna sve o svima”. Sud će do januara i nastavka suđenja doneti odluku da li će Vučića pozvati za svedoka odbrane.

BIRN je u težnji da sazna kad je i šta ubica Čaba Der rekao o predsedniku Vučiću, kakvi su mu bili motivi i zašto je njegova izjava plasirana baš kada je plasirana, kontaktirao pravosudne i policijske organe u Mađarskoj i Srbiji, kao i pravni tim Čabe Dera.

Njegov advokat u Budimpešti Kristijan Guljaš kazao je za BIRN da nema saznanja da je Der u novembru dao bilo kakvu izjavu mađarskoj policiji, kako je to objavio Kurir, a potvrdio Vučić. Ni drugi sagovornici BIRN-a nisu mogli da potvrde navedenu informaciju.

Na uvid smo dobili tri dokumenta u kojima on iznosi svoju odbranu i viđenje sveta oko sebe  – zapisnik sa saslušanja u Budimpešti od 7. januara 2020, krivičnu prijavu napisanu 25. avgust 2020. i pismo dostavljeno Vrhovnom sudu u Beogradu 18. novembra 2020.

U tri dokumenta koja su dostavljena BIRN-u ovaj višestruki ubica sebe predstavlja kao Robina Huda koji je ubijajući ljude želeo da oslobodi Srbiju kriminalaca i kao čoveka koji je “svojim metodama hteo da olakša borbu protiv kriminala i nasilja”.

Navodi da je sprečio brojna ubistva policajaca i sudija, kao i kidnapovanje dece uglednih ljudi, uključujući i ćerku Đorđa Balaševića, Jovanu. Der za Vučića kaže da je “jedini čovek kome skroz veruje u Srbiji” i nudi se srpskim vlastima za saradnju.

“Ukoliko su srpski pravosudni organi voljni da sa mnom zaključe sporazum (…) izneo bih im sve detaljno“, rekao je Der u januaru na saslušanju u Budimpešti.

Navodni atentat na Vučića pominje se u krivičnoj prijavi koju je Der napisao 25. avgusta 2020. U njoj Der piše kako je vođa barske kriminalne grupe Alan Kožar krajem 2018. godine od njega tražio da ubije Vučića i biznismena Milana Beka, ali da je on to odbio. U istoj prijavi Der piše da je imao saznanja da je jedan od vođa škaljarskoj klana Stevan Stamatović pripremao atentat na Vučića “što je i policija saznala”.

Te Derove navode teško je proveriti jer su i Kožar i Stamatović u trenutku kada je prijava pisana bili mrtvi – obojica su ubijena ranije ove godine.

Ko je i onda i zbog čega odlučio da se vest o planiranom atentatu pusti tri meseca kasnije i predstavi je kao “svežu informaciju” nastala tog jutra?

Izvor BIRN-a upućen u ovaj sudski postupak kaže da ne bi trebalo pridavati previše pažnje parolama koje Čaba Der “prosipa o Vučićevoj borbi protiv organizovanog kriminala i svojoj ljubavi prema Srbiji, jer se vidi da se radi o manipulativnoj osobi koja je lišena empatije i koja pokušava da se dodvori vlasti”.

On naglašava da treba biti posebno oprezan u vezi sa informacijama da je neko od Dera tražio da izvrši atentat na predsednika, jer se radi o čoveku koji je “provaljen” za sva ubistva koja je počinio.

“Taj čovek je već odgovarao za jedno ubistvo i bio u zatvoru, sad odgovara za ubistvo ovde u Beogradu, imao je ubistvo u Holandiji i u Mađarskoj. Sva ubistva koja je izvršio, izvršio je tako da odmah svi provale ko je. To govori da on nije nikakav `profesionalac` i da teško da može biti izvor nekih ozbiljnijih informacija,  jer ‘ozbiljne’ ekipe organizovanog kriminala ne angažuju nekoga za koga će se plašiti da će odmah da ga uhapse i da će odmah da ih ocinkari”, kaže sagovornik BIRN-a.

Naš sagovornik navodi da je ovaj slučaj iskorišćen “da Vučić sad kaže – jeste, evo oni planiraju, dve ekipe su planirale da me ubiju”.

Kako je sve počelo

Taj 19. novembar bio je medijski veoma buran dan u Srbiji. Mediji su pisali o teškom zdravstvenom stanju patrijarha Irineja, a državni vrh se spremao da to veče ispred Palate Srbije na Novom Beogradu prisustvuje glavnom medijskom događaju  – spektakularnoj policijskoj akciji Obruč 2020.

Kasno popodne Kurir je pod oznakom „šokantno saznanje“ i pozivajući se na krugove bliske mađarskoj policiji, objavio da je ranije tog dana Čaba Der “policiji u Budimpešti otkrio da je dobio ponudu od dve različite kriminalne organizacije s naših prostora da ubije predsednika Aleksandra Vučića”.

Nedugo potom istog dana, Vučić je na policijskoj vežbi Obruč 2020 potvrdio vest, uz izvesnu ogradu.

„Ja sam malopre dobio tu informaciju kada sam ušao u zgradu Palate Srbija da je istina da je on to rekao. E sad, šta je stvarna istina, ko će znati“.

Iako su predsednikovu reakciju na saznanja Kurira preneli gotovo svi srpski mediji, čini se da informacija o planiranom atentatu nije izazvala reakciju koja je bila planirana, što je pet dana kasnije primetio i poslanik vladajuće partije Milenko Jovanov na sednici Skupštine glasno negodujući što je vest prošla „ispod radara“ ne samo medija, već i drugih narodnih poslanika.

BIRN se za potvrdu vesti da je Čaba Der 19. novembra dao izjavu u budimpeštanskoj policiji obratio mađarskom ministarstvu unutrašnjih poslova. „U vezi sa vašim pitanjem, ne želimo da komentarišemo“, kratko su odgovorili.

Derov srpski branilac Milan Drača, koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, za BIRN nije mogao da potvrdi navode u vezi sa davanjem navodne izjave policiji 19. novembra, jer mu “ništa o tome nije rekao”, ali je obećao da će pitati Dera. Do objavljivanja teksta nije stigla nikakva informacija.

Drača nas je, međutim, uputio na krivičnu prijavu koju je mađarskoj policiji Der letos podneo protiv nepoznatog počinioca koji je, navodno, pokušao da ga ubije u stanu koji je iznajmljivao u Budimpešti, jer u njoj pominje planove za atentat na predsednika Srbije.

Derov mađarski advokat Kristijan Guljaš u pisanom odgovoru BIRN-u navodi da “nema nikakva saznanja da je Čaba Der davao izjave policiji”.

“U novembru je bilo samo sudsko ročište u Budimpešti”, rekao je Guljaš misleći da suđenje 3. novembra kada je Der od suda tražio da Vučića pozovu za svedoka odbrane jer “zna sve o mafiji”. Advokat nam je poslao krivičnu prijavu koju pominje i Drača.

„Šaljem vam prijavu Čabe Dera policiji. Tu se pominje taj slučaj (navodni atentat na Vučića, prim. aut). Konsultovao sam se sa Čabom Derom i on me je zamolio da vam je pošaljem“, napisao je u poruci Guljaš. U zaglavlju dokumenta stoji datum 25. avgust ove godine, što je tri meseca pre nego što se informacija iz prijave pojavila u srpskim medijima.

U prijavi Čaba Der piše o svom sukobu sa Alanom Kožarom, vođom „barske“ kriminalne grupe iz Crne Gore.

Nekoliko meseci nakon što je izašao iz zatvora zbog ubistva Branislava Jelačića, člana kriminalne grupe “Firma” u Novom Sadu, Der je septembra 2017. godine uhapšen u Sarajevu zajedno sa Baraninom Markom Gojčevićem. Prema izveštajima medija, kod njih su nađeni automatski pištolji sa prigušivačima, a sumnjalo se da je trebalo da likvidiraju Alana Kožara.

Der u prijavi piše da je nakon izlaska iz zatvora, uz pomoć prijatelja, uspeo da sa Kožarom uspostavi kontakt „kako bi regulisali međusobnu napetost izazvanu rivalstvom“ i da su se navodno sreli sredinom novembra 2018.

Objasnio je Kožaru da je 2017. u Sarajevu bio kao turista, a ne da bi ga ubio, na šta je Kožar, navodno, odgovorio da će poverovati da je na njegovoj strani „ako ispuni njegov ultimatum“ – a to je ubistvo Aleksandra Vučića i biznismena Milana Beka.

„Ponudu sam kategorički odbio, zajedno sa ponuđenom velikom svotom gotovog novca“, piše Der navodeći da se nakon toga njihov odnos „zaoštrio do krajnjih granica“. Der u prijavi dodaje da je nakon što je, navodno, odbio da izvrši atentat na Vučića, saznao da Kožar planira da ga ukloni.

Na samom kraju krivične prijave, Der još jednom pominje Vučića. Da bi „ilustrovao pritisak“ kome je bio „izložen od strane Alana Kožara i njegovih saveznika“, Der navodi njegova saznanja o navodnoj pripremi atentata na Vučića.

„Imao sam saznanja o tome da je Stevan Stamatović pripremao atentat na predsednika Vlade Aleksandra Vučića, što je i policija saznala“.

Jelena Veljković , Milorad IvanovićKožar je zajedno sa Damirom Hadžićem ubijen 23. jula 2020. godine na Krfu. Njegova “barska grupa” sarađivala je sa škaljarskim klanom.

Stevan Stamatović je bio pripadnik takođe škaljarskog klana i zajedno sa Igorom Dedovićem ubijen je 19. januara ove godine u jednom restoranu u predgrađu Atine.

Stamatović je javnosti postao poznat u istrazi ubistva Aleksandra Stankovića, poznatijeg pod nadimkom Sale Mutavi. On je navodno na dan njegovog ubistva 13. oktobra 2016. bio u Beogradu, nakon čega se vratio u Podgoricu. Takođe, mediji su pisali da je Stamatović dovođen u vezu i sa oružjem koje je u pronađeno u Jajincima, u blizini porodične kuće Aleksandra Vučića. Inače, javnost do danas nije obaveštena o epilogu slučaja Jajinci.

CV Čabe Dera 

Da bi se bolje razumeo lik i „delo“ Čabe Dera, treba se osvrnuti na neke detalje iz njegove biografije. Trenutno se nalazi u pritvoru u Budimpešti gde je u toku suđenje za ubistvo mađarskog biznismena Lasla V. Prethodno je u julu 2018. izvršio ubistvo u Holandiji. Smrtonosne hice ispalio je u Ivana Serdarušića, Holanđanina hrvatskog porekla. U Beogradu mu se sudu u odsustvo za ubistvo Nebojše Markovića na Banovom brdu u januaru 2019.

Prva poznata žrtva ovog višestrukog ubice bio je Branislav Jelačić, član kriminalne grupe “Firma”. Ubio ga je 11. maja 2004. u novosadskom restoranu “Marina”, naočigled brojnih gostiju.

Mediji su pisali da je Der izvadio pištolj i hladnokrvno pucao u Jelačića, po nalogu Vojislava Škrbića, sa kojim je žrtva bila u sukobu zbog narko-tržišta. Za ovo ubistvo i pokušaj ubistva jedne druge osobe, osuđen je na 15 godina zatvora. Iza rešetaka proveo je malo manje od 13 godina.

Ubistvo u Beogradu

Informacija da neko namerava da ubije predsednika države jeste ozbiljna, pa makar je objavili i tabloidi. Međutim, nakon što je Kurir objavio inicijalnu vest, navodnim pripremama atentata niko se nije ozbiljno bavio, čak ni provladini mediji. Sve je ličilo na vest za jednokratnu upotrebu.

Ko je čovek kome je navodno nuđeno da ubije predsednika Srbije – sociopata koji traži pažnju ili stvarna opasnost po državni vrh? BIRN prenosi najzanimljivije detalje iz dokumenata koji na najbolji način oslikavaju život višestrukog ubice Čabe Dera.

Dana 7. januara 2020. Čaba Der saslušan je u Budimpešti po zamolnici Srbije za pravnu pomoć Višeg tužilaštva u Beogradu zbog ubistva Nebojše Markovića na Banovom brdu u januaru 2019. godine. Osim Dera, za ovo krivično delo se kao saučesnik tereti Alen Cigler.

Der je saslušan u prostorijama Glavne komande budimpeštanske policije. Saslušanje je obavljeno u prisustvu dva policijska službenika i dvojice Derovih dotadašnjih advokata – Danijela Trana i Andraša Nemeša.

U iskazu koji je dao mađarskoj policiji, a u koji je BIRN imao uvid, Der je priznao ubistvo Markovića, rekavši da je to učinio jer mu je, navodno, život bio ugrožen. Istražitelji su konstatovali da je žrtvu ubio na podmukli način.

Na adresu žrtve Der se dovezao zajedno sa Ciglerom 5. januara 2019. godine. Cigler, koji je vozio „fiat punto“, zaustavio je automobil u neposrednoj blizini Markovića. Der je izašao iz kola, prišao Markoviću i u njega ispalio šest hitaca, od čega su ga četiri pogodila u glavu, grudi, vrat i stomak. Nakon ubistva, Der i Cigler su „puntom“ pobegli sa lica mesta.

Nadzorne kamere su snimile ovaj zločin, a zabeležile su i nasmejano lice ubice koji se nije ni skrivao. Kako ubica nije bio maskiran, vrlo brzo je utvrđen njegov identitet.

Navode iz srpske optužnice Der je priznao pred mađarskim organima i uz „izraze saučešća porodici Nebojše Markovića“ dodao da je „tragedija koja se desila u Srbiji posledica toga što je u jednom stanu u Budimpešti pucano“ na njega (reč je o događaju iz krivične prijave Čabe Dera spomenute na početku ovog teksta).

Ovaj podatak je za mađarske policajce očigledno bio nov, pa su ga upitali kada je i ko pucao na njega u Budimpešti i „o čemu to priča“.

Odgovorio je kako je u njega neko pucano u jednom stanu u kom je živeo „septembra ili oktobra“ 2018. i da je tada shvatio da mora da se pripremi na „borbu na život i smrt“.

Na pitanje policajaca zbog čega je ubio Nebojšu Markovića, Der nije hteo da odgovori, ali je nagovestio u kom pravcu idu njegova razmišljanja kada je u pitanju epilog sudskog procesa u Beogradu.

„Sada ne želim da se izjašnjavam. Detaljno ću se o događaju izjasniti ako dođu srpske vlasti“.

U nastavku ispitivanja ispričao je da Cigler nije znao da on namerava da ubije Markovića i kroz svoju ispovest pokazao o kakvoj se ličnosti radi.

„U to vreme moja situacija je bila dramatična, moj život je bio u opasnosti. Vodio sam borbu u podzemlju na više frontova. Sa mnogo ljudi sam se zakačio. Jedini čovek kom sam verovao bio je Alan Cigler. Njega poznajem od malih nogu. Uvek mi je bio dobar drug i nikada me nije izneverio. Ciglera nisam hteo da umešam u događaj. Lagao sam da tražim čoveka koji mi duguje. …Ja prema Cigleru nisam ispravno postupio i svesno sam ga uvukao u ovaj događaj da bi zatim pošao sa mnom u evropske zemlje. Mislio sam da neće moći da bira niti da ima alternativu posle ovakve situacije, već da pođe sa mnom u Mađarsku i evropske zemlje gde sam nameravao da idem…. S obzirom da se znamo od desete godine, verovao sam da neće imati srca da me izda ili da mi zabode nož u leđa“.

Na pitanje policajaca kojim oružjem je izvršio krivično delo i šta je sa njim uradio, Der je rekao da je ubistvo počinio beretom, ali je odbio da kaže gde se oružje sada nalazi. Rekao je i da ni on ni Cigler nisu poznavali Nebojšu Markovića.

Verovatno zbog sumnji srpskih istražnih organa da je Marković ubijen greškom i da je prava meta bio Aleksandar Šarac koji je nedavno ubijen u tržnom centru Ušće, mađarski istražitelj je pitao Dera da li je poznavao nekog drugog na toj adresi ili u blizini te adrese, ali je Der to negirao, rekavši da nikog nije poznavao ni na toj adresi, ni u toj ulici.

Pred mađarskim istražnim organima u januaru ove godine odgovarao je i na pitanja o tome za koga je kupio „fiat“ bele boje kojim se dovezao na mesto ubistva Markovića, kojim se imenom predstavio prilikom kupovine i zašto.

Der je odgovorio da je auto kupio s namerom da ga „iskoristi za taj obračun“.

„Ovaj obračun nisam hteo da tajim, otvoreno sam to hteo da uradim, pa sam se i slikao sa vlasnikom automobila prilikom kupovine. Nisam hteo da krijem auto, niti da menjam registarske tablice, a znao sam da će kada se auto pronađe, policija pronaći pravog vlasnika koji je imao moju sliku“.

Međutim, iako je tvrdio da nije hteo da se krije, Der se ipak predstavio drugim imenom prilikom kupovine auta.

„Mislim da sam se predstavio kao Zoran Petrović, a svoje ime sam krio jer je bilo mnogo novinskih članaka vezano za mene povodom hapšenja u Sarajevu koje se dovodilo u vezu sa pokušajem ubistva vođe nekog kriminalnog klana, pa nisam želeo da se oni uplaše. Sakrio sam svoje ime, jer je zbog ovih događaja u Sarajevu bilo mnogo špekulacija koje su mi još više iskomplikovale život“.

Policajci su pitali i da li je Markovićevo ubistvo počinio po nečijem nalogu i po čijem, kao i kakvu je protivuslugu za to tražio.

Der, međutim, nije hteo da otkriva detalje. Ponovio je da ubistvo ima veze sa pucnjavom na njega u stanu u Budimpešti, ali i dodao uslov pod kojim bi, navodno, bio spreman da progovori o pitanjima u vezi sa nalogodavcem zločina, otkrivši šta su njegove namere i očekivanja od srpskih vlasti u postupku za ubistvo Markovića.

“Ne bih sada da govorim o tome. Samo srpskim istražiteljima sam voljan da iznosim detalje. Ukoliko su srpski pravosudni organi voljni da sa mnom zaključe sporazum vezan za ovo krivično delo, izneo bih im sve detaljno“.

Zatim je ovaj višestruki ubica, pričao o svojoj “nenasilnoj životnoj filozofiji”.

„Ja nisam imao nameru nikoga da ubijem, ali me je situacija naterala na to. Uvek sam se rukovodio filozofijom da svaki problem može da se reši bez nasilja. S obzirom da su pucali na mene, na žalost nisam znao dijalogom da rešim ovako tešku situaciju“.

Kako je davanje iskaza odmicalo, tako je Der sve više pribegavao manipulativnoj retorici, dodelivši sebi ulogu Robina Huda.

„Ja sam se bavio kriminalom, jer sam hteo kriminal i nasilje da umanjim u Srbiji…. U Srbiji je otprilike 20 godina neprestano pljačkan prosečan narod. Korumpirani političari su neprestano 20 godina pljačkali državu materijalno i ekonomski. Politički su totalno uništili državu. Ukrali su od prosečnog časnog i poštenog naroda više stotina hiljada evra. Ove političare sam želeo na civilizovan način da nagovorim da sav novac koji su ukrali, vrate sirotinji. Naravno, ja sam hteo da kontrolišem da sav novac što je ukraden da stvarno bude vraćen. Verovao sam da ja u Srbiji mogu promeniti život. Ako ja budem ogroman u Srbiji, život će biti bolji svima. Veća će da bude sigurnost, manje će da bude korupcije i kriminala. Imao sam veliku viziju i ciljeve i ambicije. Žao mi je što svoje ciljeve nisam uspeo da ostvarim. Jer verujem da bi država sa mnom bolje funkcionisala“, rekao je ovaj višestruki ubica.

Kazao je i da su za stanje u kom se država nalazi krivi tužilaštvo, sudije i korumpirani političari. Ipak, kako je rekao, ima i dobrih ljudi, koje je našao među funkcionerima aktuelne vlasti.

„Ima i dobrih ljudi – političara poput Aleksandra Vučića koji se odlučno bori protiv korupcije. Nela Kuburović, Zorana Mihajlović i Ivica Dačić su takve osobe da su časni i pošteni ljudi.  Svojim metodama sam hteo da olakšam borbu protiv kriminala i nasilja. Zato nisam hteo da me izruče Srbiji, jer jedini čovek kome skroz verujem u Srbiji je Aleksandar Vučić“, zaključio je Čaba Der u svom iskazu pred mađarskim istražnim organima januara 2020.

Čaba piše krivičnu prijavu

Nakon ovog januarskog razgovora sa policajcima u Budimpešti po zamolnici iz Beograda, Čaba Der je u avgustu 2020. presavio papir i napisao krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca, a u vezi sa navodnom pucnjavom u stanu koji je iznajmljivao u Budimpešti.

Krivičnom prijavom Der je optužio nepoznatu osobu da je pokušala da ga ubije u stanu koji je iznajmljivao pod imenom Zoltan Kovač.

Sve se, kaže on u toj prijavi, odigralo jednog oktobarskog prepodneva 2018. kada se vratio iz šetnje po Budimpešti. Nakon što je ušao u kuću, još ni vrata nije zaključao, na njima se pojavio nepoznati muškarac koji je ispod duksa izvadio automatski pištolj velikog kalibra sa prigušivačem i naciljao u njegovu glavu.

Kako bi ga sprečio, Der je napadača zgrabio za ruku i u toj borbi pištolj je opalio, ali je metak završio u zidu predsoblja. Napadač je zatim uspeo da oslobodi ruku i da ponovo nacilja u Dera, ali pištolj je tada zakazao. To je zbunilo napadača i on je pobegao iz stana, a Der nije krenuo za njim, jer se bojao da bi pištolj mogao ponovo da proradi.

Kaže i da taj napad tada nije prijavio policiji, jer je u tom trenutku već bio na poternici zbog ubistva koje je u Holandiji počinio 30. jula te 2018.

Tvrdi i da je iz zida izvadio čauru od metka i da je rupu sakrio tako što je preko nje prelepio parče belog tapeta. Sada prijavom od istražnih organa traži da tu rupu pronađu, jer je ona, kaže, dokaz da je neko pokušao da ga ubije.

A zna, kaže, i razloge za pokušaj njegovog ubistva. O tome ga je obavestio njegov drug Vladimir koji mu je rekao da iza svega stoji Alan Kožar koji je razgovarao sa više ljudi o njegovom ubistvu. Kožar je, navodno, hteo da ga ubije zato što je saznao da je Der pucao u Jelačića – zbog čega je, inače, u tom trenutku već odležao 13 godina u zatvoru.

U krivičnoj prijavi Der priznaje da je ubio Jelačića jer je želeo da odbrani svog prijatelja Vojislava Škrbića, inače novosadskog narko-dilera. Škrbić je ubijen 2014. godine, a prethodno su više puta pokušali da ga ubiju, kako Der kaže, pripadnici kriminalnih klanova, pre svega „novog zemunskog klana“.

„Bio sam prinuđen da odbranu svog prijatelja uzmem u svoje ruke. Sada prvi put javno pišem o tome da sam Branislava Jelačića ubio u odbrani svoga prijatelja. Znao sam da ću ovim svojim postupkom na sebe da navučem gnev svih zločinačkih udruženja na Balkanu, što se i dogodilo“.

Kožar se, kaže, protiv njega udružio sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe “Firma” i novog zemunskog klana i zbog toga što je poverovao medijskim napisima da ga je sarajevska policija u septembru 2017. uhapsila jer je planirao njegovo ubistvo.

To, međutim, nije tačno, piše Der u prijavi i priča o onom novembrskom susretu 2018. u Sarajevu kada mu je Kožar navodno ponudio pomirenje, ukoliko zauzvrat ubije Aleksandra Vučića i Milana Beka.

Pošto je navodno odbio atentat na Vučića, Der je saznao da Kožar ponovo planira njegovo ubistvo i tu pravi uvod u navodni motiv za ubistvo Nebojše Markovića na Banovom brdu.

Naime, Kožaru je za Derovo ubistvo bio potreban novac, a kako je, navodno, saznao da Nebojša Marković od nekog posla uskoro treba da dobije 20.000 evra, Kožar ga je zamolio da taj novac prosledi plaćenom ubici, s tim da bi mu kasnije vratio 25.000 evra.

Inače Marković, kako su pisali mediji, nije imao kriminalni dosije i veze sa mafijom. Policija sumnja da je Marković bio pogrešna meta, a njegov jedini „greh“ bio je to što je stanovao u istoj ulici u kojoj i Aleksandar Šarac, koji je nedavno ubijen u tržnom centru Ušće na Novom Beogradu.

Međutim, u prijavi Der i dalje plete priču o zaveri za njegovo ubistvo u kojoj je, navodno, učestvovao i Marković. Kaže da je uspeo da pribavi njegov kontakt i da je sredinom decembra 2018. krenuo iz Budimpešte za Beograd kako bi predupredio atenatat na sebe, „što se završilo tragično“.

Na kraju krivične prijave kaže i da je Kožar mislio da je on pripadnik “kavačkog klana”, ali da on ustvari nije pripadnik nijednog klana.

Der za sebe ima i reči hvale.

„Ja sam sprečio više ubistava, otmica ljudi i dece, izvršenje teških krivičnih dela, čime sam spasao mnoge živote, ali i stekao mnogo neprijatelja. Na primer: saznao sam da nameravaju radi otkupa da otmu jednu pevačicu u Srbiji iz dobre porodice, Jovanu Balašević (Jovana Balašević, ćerka Đorđa Balaševića, je glumica, prim. aut.) Pošto sam poznavao vođu zločinačke organizacije, uspeo sam da ih odgovorim od ovog plana. U više slučajeva sam uspeo da sprečim ubistva policajaca, ali bila je i jedna situacija kada sam uspeo da sprečim ubistvo jednog sudije“.

BIRN se obratio Jovani Balašević sa pitanjem da li su ona i njena porodica imali saznanja o Derovim navodima i da li ih je neko tim povodom kontaktirao, ali nismo dobili odgovor.

Na samom kraju prijave on još jednom pominje Vučića i navodnu pripremu atentata na njega navodi kao primer kojim je „ilustrovao pritisak“ kome je bio „izložen od strane Alana Kožara i njegovih saveznika“, rekavši da se radi o saznanjima koja je imao o tome da je „Stevan Stamatović pripremao atentat na predsednika Vlade Aleksandra Vučića, što je i policija saznala“.

Pismo Čabe Dera Višem sudu u Beogradu

Tri meseca posle krivične prijave podnete u Mađarskoj, Der je odlučio da napiše pismo Višem sudu u Beogradu, gde mu se u odsustvu sudi za ubistvo Nebojše Markovića.

Kako BIRN saznaje, pismo pisano rukom, sudu je dostavio preko Milana Drače, svog advokata koji mu je određen po službenoj dužnosti. Drača je pismo doneo u sud na pripremnom ročištu 18. novembra ove godine.

O tome u izveštajima sa pripremnog ročišta domaći mediji nisu izvestili, možda i zato što je bilo zatvoreno za javnost, pa se informacije mogu dobiti samo iz nezvaničnih izvora. Mediji su uglavnom preneli Tanjugovu informaciju da je ročište održano i da je početak suđenja zakazan za januar nastupajuće godine.

Dan nakon pripremnog ročišta Kurir je objavio tekst o navodno naručenim atentatima na predsednika.

Izvor BIRN-a upućen u ovaj sudski postupak kaže da to Derovo pismo ne može da se korsti u sudskom postupku i da je za suđenje jedino merodavna izjava koja je od njega uzeta u januaru u Budimpešti od strane tamošnjih istražnih organa.

Der u pismu Višem sudu u Beogradu, u suštini, prepričava svoje ranije navode iz sopstvene krivične prijave protiv NN lica koje je pokušalo da ga ubije.

On u pismu poriče da je plaćeni ubica i kaže da je ubijao iz lojalnosti. Priznaje da je ubio, ali ne zbog novca, već zbog odanosti.

„Ja sam lojalan prijatelj, svoje prijatelje nikad ne ostavljam na cedilu i to je jedini razlog zbog kog sam pucao u sada pokojnog Jelačića. Sud me je na osnovu podmetnutog dokaza i na osnovu iskonstruisanih izjava svedoka proglasio plaćenim ubicom. Ja sam samo lojalan i odan prijatelj, nisam želeo da mog druga ubiju kao što su ubili Ivana Stambolića, Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Jovana Guzijana Cunera, kao što su uz pomoć policijskih funkcionera ubijali sve redom“.

Najavio je i da će o tome kako je ubio Branislava Jelačića napisati knjigu i izvinio se porodici Nebojše Markovića i svom prijatelju Alanu Cigleru jer ga je „uvukao u probleme“.