Šta uraditi u vezi sa populacionom krizom u jugoistočnoj Evropi

Piše:  Alana Armitaž, UNFPA

U sve više zemalja širom sveta broj stanovnika se smanjuje, ali nijedna regija nije više pogođena ovom promenom od istočne Evrope. Poslednje projekcije stanovništva Ujedinjenih nacija jasno pokazuju ovaj trend: Devet od deset zemalja koje se najbrže smanjuju na svetu su u istočnoj Evropi. Na ovom polju vode Bugarska i Letonija, za koje se očekuje da će do 2050. izgubiti gotovo četvrtinu svog stanovništva. Ostali ne zaostaju mnogo. Ako se ove projekcije obistine, gotovo svaka država u regionu će se smanjiti tokom narednih decenija.

Mnogi ljudi u regionu su alarmirani zbog ovih trendova. Brinu se o tome kako će manje – i starije stanovništvo uticati na ekonomiju njihove zemlje i budućnost njenih socijalnih sistema i vitalne infrastrukture u depopuliranim područjima. Plaše se da bi manja zemlja mogla biti manje moćna ili manje uticajna. Neki su zabrinuti zbog samog opstanka svoje zemlje.

U UNFPA, Populacionom fondu Ujedinjenih nacija, vrlo ozbiljno shvatamo zabrinutost zbog demografskih promena koje se dešavaju u Istočnoj Evropi. Imamo decenije iskustva u savetovanju vlada kako da upravljaju demografskim tranzicijama tako da zemlje iz njih izađu jače i prosperitetnije. Dokazi koje smo prikupili iz ovog regiona i šire omogućuju nam da izdvojimo pet ključnih lekcija o tome šta treba učiniti u vezi sa smanjivanjem i starenjem stanovništva – i pretvorimo demografsku promenu, često shvaćenu kao krizu, u priliku:

• Niski natalitet samo je jedan deo jednačine. Mnogo se pažnje posvećuje pitanju kako povećati natalitet, koji je nizak u istočnoj Evropi i velikom delu ostatka kontinenta (ukupna stopa nataliteta u Evropi je 1,6 dece po ženi). Ali, bavljenje migracijama je podjednako važno – a u nekim zemljama istočne Evrope možda i važnije. Ako ljudi nastave da odlaze u inostranstvo jer ne mogu naći prilike kod kuće, svako potencijalno povećanje nataliteta samo će dovesti do veće emigracije, a ne do porasta stanovništva.
• Povećanje nataliteta neće uspeti bez veće ravnopravnosti muškaraca i žena. U visoko razvijenim zemljama u kojima su žene visoko obrazovane i žele da rade na dobro plaćenim pozicijama svaki pokušaj povećanja fertiliteta verovatno neće uspeti ako muškarci ne podele teret brige o deci i domaćinstvu i ako poslodavci nastave da diskriminišu žene sa decom. Podaci pokazuju da su zemlje sa snažnim tradicionalnim rodnim normama – uglavnom u istočnoj i južnoj Evropi – takođe one sa najnižim natalitetom.
• Finansijski podsticaji sami po sebi neće podstaći ljude da imaju više dece. Čini se kao lako rešenje. Međutim, studije pokazuju da davanje novca ljudima kako bi imali više dece samo vodi roditelje da rađaju decu ranije kako bi dobili novac, ali broj dece koje žene rode tokom svog života se ne poveća značajno. Finansijska podrška porodicama u potrebi može biti važan alat, ali treba da bude deo šireg političkog paketa.
• Ljudi u proseku žele dvoje dece, ali im treba pravo okruženje da bi se to dogodilo. Problem nije u tome što ljudi ne žele više dece. Problem je što često ne mogu imati više. Ljudima je potrebna podrška i poverenje u svoju budućnost da bi mogli da ostvare veličinu porodice koju žele. Za to su potrebne bolje prilike za posao, fleksibilni radni uslovi, izdašna podrška porodici i roditeljsko odsustvo za oba roditelja, pristupačna kvalitetna briga o deci od ranih godina i jednaka podela tereta između muškaraca i žena.
• Izgradnja „ljudskog kapitala“ pomaže društvima da se pripreme za ono što dolazi. Širom Evrope ljudi žive duže i zdravije. Naučnici se slažu da je starenje stanovništva stvarnost koja će se teško promeniti. Društvo se mora prilagoditi i nema boljeg načina od ulaganja u zdravlje i obrazovanje ljudi, počevši od najranije dobi i nastavljajući se tokom celog životnog puta. To ima smisla ekonomski, jer je zdrava i obrazovana radna snaga produktivnija i inovativnija. Ali takođe osigurava da ljudi ostanu aktivni i dobrog zdravlja u starijoj dobi, tako da mogu nastaviti da doprinose svojim dragocenim veštinama i iskustvima.

Dok se svetski lideri pripremaju za okupljanje u Najrobiju u novembru, kako bi proslavili napredak postignut nakon značajne Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (ICPD) u Kairu pre 25 godina, moramo prepoznati izazove sa kojima se suočavaju zemlje sa umanjenim i sve starijim stanovništvom, i biti spremni da im pomognemo u pronalaženju odgovora za budućnost, ojačavanje porodice i poštovanje prava svakog pojedinca.

Regionalna konferencija koja se ove sedmice održava u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, uz učešće vlada, stručnjaka i civilnog društva, istražuje konkretna rešenja koja zemlje u regionu mogu primeniti kako bi maksimalno iskoristile demografske promene kroz koje prolaze.

U promeni uvek postoji prilika. Poteškoće Istočne Evrope u omogućavanju ljudima da imaju onoliko dece koliko žele je prilika da se uklone mnoge prepreke s kojima se mladi susreću u osnivanju porodice i, šire, u ispunjenju svojih potencijala. A starenje stanovništva je prilika da se temeljno preispita kako se u društvu vrednuju stariji ljudi.

U današnjem svetu za stabilnu i prosperitetnu budućnost nije toliko važan broj stanovništva. Ono što je važno jesu zdravlje, veštine i talenti ljudi u društvu.

Autorka teksta Alanna Armitaž je direktorka Regionalne kancelarije za istočnu Evropu i centralnu Aziju UNFPA, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

__________________________________________________