Stanari u Karađorđevoj 12. strepe od svake kiše

Godinama unazad stanari zgrade u Karađorđevoj 12. kubure sa problemom izlivanja fekalne knalizacije u podrumske prostorije, a da uprkos stalnim apelima preduzeću „Vodovoda“ koje je zaduženo za održavanje kanalizacione mreže, ovaj problem nije rešen, čak je naprotiv postao još veći od kada su izgrađene dve zgrade na prostoru gde su se nakada nalazili bioskop i bašta „Sutjeske“. Da sa kanalizacionom mrežom u ovom delu ulice, gde inače živi i gradonačelnik Milun Todorović, zaista nešto debelo nije uredu nebrojeno potvrđuje i smrad fekalija koji se godinama širi naročito pred promenu vremena.

Na drugoj strani krajnje nepravedno i tendenciozno bi bilo reći da JKP „Vodovod“ ne čini sve kako bi ovaj problem bio rešen, budući da se kamioni za otpušavanje kanalizacije i radnici ovog preduzeća često mogu videti u ovom delu ulice, ali kako tvrde stanari pomenute zgrade sve se svodi na kratkoročna rešenja.

-Tokom prethodnih godina vrlo često je dolazilo da začepljenja kanalizacionih cevi zbog čega su se fekalije izlivale u podrumske prostorije naše zgrade. Prilikom intervencija radnika „Vodovoda“ u cevima su pronalažene flaše od motornog ulja i sličan otpad kome nije mesto u kanalizaciji, a da sa sigurnošću nije moglo da se utvrdi ko ih baca u kanalizaciju, osim da je reč o neodgovornosti pojedinaca. Tom prilikom, naročito posle obilnih kiša fekalna kanalizacija se vraćala nazad i izlivala u podrume, kao što je to slučaj u Lučnoj zgradi, šireći nesnosan smrad, a da opasnosti od zaraze i ne govorimo. To je razlog zbog koga strahujemo od svake veće kiše posle koje bi se po pravilu kanalizacija izlila u našoj zgradi – upozoravaju stanari zgrade u Karađorđevoj.

Osim smrada i opasnosti od zaraze izlivanje kanalizacije svojevremeno je uzrokovalo i veliku materijalnu štetu u štampariji koja je smeštena u podrumskom prostoru zgrade kada je voda oštetila mašine.

Ovih dana, koje osim visokih temperatura karakterišu i česte vremenske nepogode sa obilnim padavinama, stanari i korisnici podrumskog prostora se ponovo suočavaju sa problemom izlivanja fekalne kanalizacije. Osim što su prinuđeni da svakodnevno kofama izbacuju vodu, niko ne može da im sa sigurnošću kaže kada će i da li će ovaj problem biti rešen mada su se u nekoliko navrata obraćali nadležnima u JKP „Vodovod“. Da nesreća bude veća, situacija je sada mnogo gora budući da su im u „Vodovodu“ rekli da je ovoga puta problem prouzrokovao šut koji je „odgovorni“ izvođač radova bacao u kanalizacionu mrežu.

Nivo vode prilikom izlivanja 2018. godine

-U JKP „Vodovodu“ nam je rečeno da je šut uzrok zagušenja i da će morati da iskopavaju i menjaju kompletnu cev, ali da bi to uradili neophodna je mašina koju „Vodovod“ nema pa mora da se čeka da ona stigne iz Beograda. U nekoliko navrata radnici su uspevali da probiju zagušenje ali je to samo kratkoročno rešenje pa će problem biti rešen tek kada bude zamenjena cev, ali da niko nije u stanju da nam sa sigurnošću kaže kada će to biti i da li će neko snositi odgovornost ukoliko nam voda ponovo napravi materijalnu štetu – objašnjavaju u Karađorđevoj 12.

Problem sa kojim se suočavaju stanari ove i još nekoliko čačanskih zgrada, a kako su u više navrata upozoravali iz JKP „Vodovod“, samo je vrh ledenog brega budući da izlivanje kanalizacije, kišne ili fekalne, preti da preraste u hronični problem sa kojim će se Čačani suočavati u budućnosti. Naime, već se pokazuje da gradska kanalizaciona mreža koja je građena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je naš grad imao višestruko manje stanovnika, stambenih i privrednih objekata, nije u stanju da svojim kapacitetom zadovolji potrebe koje nameće ubrzana gradnja stambenih zgrada koje se priključuje na postojeću mrežu. Da zlo bude veće mada je ovaj problem iz dana u dan sve prisutniji i zahteva što hitniju reakciju, očigledno je da je i ovde reč o bežanju od odgovornosti.

Dok na jednoj strani iz JKP „Vodovoda“ upozoravaju na nedovoljne kapacitete kanalizacione mreže, na drugoj strani investitori i oni koji su zaduženi za urbanističke planove, građevinske i upotrebne dozvole ignorišu upozorenja, zbog čega su stanari ove i drugih zgrada suočeni sa svojevrsnim vakumom u sistemu odgovornosti. Nažalost ovo nije samo problem sa kojim se suočavaju Čačani on je prisutan i u drugim gradovima, gde takođe važi nepisano pravilo koje su uspostavili investitori, a nadležni ga svojim nečinjenjem podržavaju – što više kvadrata, što veći profit a posle nas potop.

Uostalom, nije li već postalo uobičajeno da cenu neodgovornosti u Čačku i Srbiji plaćaju i plaćaće građani.