Studenti misle da su muškarci diskriminisani

Studenti smatraju da društvo u Srbiji i dalje toleriše porodično nasilje, a nejednaka raspodela kućnih poslova i nasilje u porodici najčešći su vidovi rodne neravnopravnosti.

Ovo je pokazalo istraživanje „Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o rodnoj ravnopravnosti u Republici Srbiji“ koje je sproveo Centar za međunarodnu javnu politiku na uzorku od 1.403 ispitanika, studenata fakulteta Univerziteta u Beogradu. Većina akademaca smatra da je vidljiva neproporcionalna zastupljenost žena na mestima gde se donose ključne odluke kako u javnoj tako i u privatnoj sferi, kao i da je znatno veća stopa nezaposlenosti žena u odnosu na muškarce. Više od polovine studenata, njih 53,5 odsto, izjasnilo se da je Srbiji rodna ravnopravnost delimično zastupljena.

Koordinator Sektora za istraživanje javnog mnjenja Lazar Subotić rekao je da je istraživanje potvrdilo neke postojeće teze, ali da su pojedinim rezultatima do kojih su došli bili iznenađeni.

– Najveće iznenađenje za nas je da su muškarci u Srbiji, prema mišljenju studenata UB, diskriminisani. Takođe, muški studenti smatraju da su i u brakorazvodnim parnicama diskriminisani prilikom dodele starateljstva nad decom i imovinom – rekao je Subotić pred početak predstavljanja istraživanja.

Kako je istakao, situacija u Srbiji u proteklih nekoliko godina je napredovala i da se, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o stanju u rodnoj ravnopravnosti, sada nalazi na 40. mestu od 144 zemlje.

Kao najveće probleme sa kojima se žene suočavaju u Srbiji akademci su naveli seksualno uznemiravanje, nasilje u porodici, ali i usklađivanje materinstva sa karijerom. Još jedan od problema leži i u nejednakoj plati između polova, kao i manje učešće žena na rukovodećim pozicijama. A za sve korenite promene, koje su ovom društvu neophodne kako bi ove rodne razlike nestale, potrebno je vreme, smatraju stručnjaci.

– To što smo u 21. veku i što se nama puni glava sa političkim pamfletima, ne vredi, jer sredina prosto ima svoja pravila ponašanja koja se vrlo teško menjaju. Ponašanja i društvene norme su kod nas uređena tradicijom, kulturom, svime onim što smo imali i što imamo i dalje, posebno u unutrašnjosti u manjim sredinama, a svi ti oblici ponašanja ostaju takvi i teško se menjaju – kaže za „Blic“ Vesna Tomić, socijalni psiholog.

Liberalno prema LGBT

Studenti Univerziteta u Beogradu prilično su liberalno orjentisani prema položaju LGBT osoba u Srbiji, ali postoje neke razlike kada je reč o pravima na sklapanje braka i usvajanje dece, pokazalo je sprovedeno istraživanje.

– Studenti Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta imaju negativan stav po pitanju braka i usvajanja dece LGBT osoba, dok su studenti nekih drugih fakulteta, kao što je FPN, odgovorili pozitivno po tom pitanju – zaključio je Lazar Subotić.

A do promene kolektivnog društvenog ponašanja jedino se može doći istinskom promenom svesti naroda koja je, priznaje naša sagovornica, veoma dugotrajan proces.

– Plašim se da ljudi očigledno ne znaju šta znači promena svesti koja jedina može da dovede do promene ponašanja. To je dug proces, trajan proces, moraju za to da se stvore uslovi u sredini. A budući po rezultatima ovog istraživanja, sredina očigledno ne stvara uslove i onda to deluje kao prazna priča. Protiv sredine je vrlo teška, dugotrajna borba na apsolutno svim poljima – smatra psiholog Vesna Tomić.

Imajući u vidu da Srbija nije stvorena juče, kao i da srpski narod već vekovima „neguje“ jedan model ponašanja i razmišljanja, naše društvo se traži u svim pravcima, ali je put do promene dug.

– Nema tu preko noći ništa. Ono što se kroz sredstva masovnog informisanja nameće, a mislim na sve prisutniju nasilnu komunikaciju, to u velikoj meri dovodi do velike stope nasilja i svih ostalih negativnih oblika socijalnog ponašanja, koji se i pominju kao rezultati ovog istraživanja – zaključuje Vesna Tomić.

Blic