Stvarnost koja se ne može zaustaviti

Odliv mozgova i obučenih radnika Srbiju na godišnjem nivou košta do 1,2 milijarde evra, sto miliona evra više nego što je iznos celokupna vrednost izvoza informaciono-komunikacionih tehnologija. Glavni razlozi zašto mladi odlaze jeste to što ne mogu da nađu posao, zato što su plate male, ali i lični osećaj nemoći, navedeno je u diskusiji na temu migracija održanoj u sklopu Beogradskog bezbednosnog foruma u oktobru 2019. godine. Prema podacima regionalne Vestminsterske fondacije za demokratiju iz 2016. godine Srbija zahvaljujuće migracikama gubi između tri i četiri odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda a situacija slična i u ostalim zemljama zapadnog Balkana.

Kada se izračuna prosečna investicija u obrazovanje, proizilazi da prosečni srednjoškolac Srbiju „košta“ oko 21.000 evra, pojedinac sa fakultetskom diplomom oko 34.000, dok obrazovanje postdiplomci nešto manje od 55.000 evra, ali uprkos tome kako navode migracija je stvarnost koja se ne može zaustaviti, ali se mogu usporiti, a što poidrazumeva da države moraju da investiraju kako bi usporile iseljavanje.

Poguban podatak predstavlja istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju koji ukazuje da 78 odsto mladih izmedu 18 i 29 godina razmišlja da napusti Srbiju. Međutim rast migracije visokoobrazovanih i kvalifikovanih za posledicu nema samo materijalnu štetu budući, kako upozoravaju istraživači, da Srbija odlaskom mladih gubi kreativnu energiju koju mladi ljudi, odnose sa sobom. Na drugoj strani zabrinjava činjenica da razlozi odlaska, kako je pokazalo istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju često nisu ekonomske prirode, već da se osećaju kao da ne mogu ništa da promene u svojoj sredini, da je perspektiva evrointegracija splasla, zbog čega ne vide svoju budućnost u domovini. 

Direktor Centra za izučavanje migracija sa Univerziteta u Varšavi Pavel Kačmarčik kaže da se na proces iseljavanja ne treba gledati kao na isključivo negativan proces, zato što emigranti predstavljaju i potencijal jednog društva. On navodi da su migracije iz Poljske naglo uvećano neposredno nakon pristupanja EU, ali da je sada stabilizovano. Kao jedini način smanjenja odlazaka mladih ljudi, kao i u Poljskoj, Kačmarčik vidi dobre javne politike koje rešavaju probleme građana.

Da su mere koje će ako ne zaustaviti, ono barem usporiti odliv mozgova iz Srbije nešto sa čim se prvenstveno mora pozabaviti država svesni su i u Vladi Srbije pa je još u februaru 2019. godine formiran stručni tim koji je za zadatak imao praćenje ekonomskih migracija. Međutim i u ovom slučaju se ispostavilo da je u Srbiji, bez obzira na ozbiljnost problema, na snazi višedecenijsko nepisano pravilo da kada nešto ne želite ili niste u stanju da rešite onda formirate komisiju ili u ovom slučaju stručni tim.

Profesor Univerziteta u Beogradu Vladimir Grečić smatra da je dobro da se nadležni bave problemom migracije koja je poslednjih nekoliko godina bila neinteresantna za državne organe. On podseća da je Srbija nekada imala i Ministarstvo za dijasporu, potom i Kancelariju, ali da toga više nema.

– To nam govori da se država ne bavi i nije se bavila temom migracije, bar ne onoliko ozbiljno koliko ta tema zaslužuje. Sugerisao sam na tome da saradnja sa dijasporom mora da bude na mnogo višoj lestvici političke agende – napominje Grečić.

Grečić ističe da je teško pratiti ljude koji odlaze, ali i da je činjenica da ih u poslednje vreme odlazi mnogo više nego ranije. To su, kako kaže naš sagovornik, pokazale i ankete koje su rađene tokom 2018. godine prošle godine.

Profesor Vladimir Grečić, stručnjak za dobrovoljne migracije

– Sve te ankete su pokazale da su emigrantske namere mladih u Srbiji velike, dve trećine njih razmišlja o odlasku, a trećina je već nešto preduzela tim povodom – upozorava Grečić.

Najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134, a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja. Odnosno da što je Srbija bliže članstvu u EU, emigracije mladih će, upozoravaju stručnjaci, biti sve intenzivnije, jer će imigracione restrikcije biti labavije, a i tražnja u tim zemljama za mlade i obrazovane kadrove sve je veća.

Članak je objavljen u sklopu projekta „Karta u jednom pravcu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja po osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

__________________________________________________________________