Sumorna slika srpskog sela

Istraživanja sprovedena poslednjih godina pokazuju da u Srbiji postoji 4.709 sela (tj. naselja seoskog tipa jer po Ustavu Srbije ne postoji kategorija sela), a čak njih 1.200 je u fazi nestajanja.

Dvesta sela nema nijednog stanovnika, u 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, u 2.832 sela ima više od 500 stanovnika, 50.000 kuća na selu su prazne, 150.000 kuća je privremeno nastanjeno, 200 sela je bez osobe mlađe od 20 godina, a 200.000 neoženjenih muškaraca živi na selu. U 86 odsto srpskih sela opada natalitet, dok u 173 škole ide samo po jedna učenik.

Modernizacija sela nije moguća bez starosne skupine od 15 do 29 godina, i tu se krug zatvara. Mladi su najdinamičnija i sociodemografska i kulturološka kategorija, samo je problem što oni većinom ne žele da žive u selu. Šta ih vuče ka gradu? Snažni tokovi urbanizacije, masmedijske komunikacije, potrošačko društvo, okretanje sebi nasuprot porodici.

Stari na selu u velikoj meri ne pokazuju sposobnost da se modernizuju i ne prihvataju lako sve te promene, što opet izaziva snažan generacijski sukob. Dodatni problem je i odlazak devojaka iz sela, i to u velikom broju, i stvaranje neravnoteže polova. U 86 odsto naših sela beleži se pad broja stanovnika, a u njima živi 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su se približili 50. godini, a da nisu zasnovali porodice.

Što samo znači da će preživeti ono selo koje je moderno, u kome se mladi neće osećati isključenim iz maskulture, u kome neće bespogovorno vladati starinski obrasci, ono selo koje se bude adaptiralo i koje se bude izborilo za mlade.

Da li je zaista 21. vek taj u kome će izumiranje sela u Srbiji dostići vrhunac, a mladi sve više naseljavati gradove i zapostavljati ono najbitnije a to je formiranje porodice i potomstva?!  Sa selima nestaje i država jer ostaju samo prazne teritorije.

Godišnje se u Srbiji rodi 65.000 beba, a umre više od 102.000 žitelja. Ako se tome doda i broj mladih koji odlaze iz zemlje sa kartom u jednom pravcu, a to je oko 40.000 njih godišnje, onda će se proces još ubrzati. Upornost da sve to izađe u javnost pokazala se ispravnom, mada time problem nikako nije rešen ali je formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Promene socijalno-ekonomske strukture seoskog stanovništva poslednjih godina doprinele su sve većem starenju populacije koja, zapravo, živi i radi na selu. Migracija stanovništva iz poljoprivredne u nepoljoprivredne delatnosti, kao i iz sela u gradove,  dovodi do brzog propadanja poljoprivredne proizvodnje, ali i samih sela.

Relativna oskudnost podataka smanjuje mogućnost potpunijih zaključaka o tome koliki je broj stanovnika sela poslednjih godina migrirao ka gradu, ali je evidentna činjenica da su mnoga sela u Moravičkom okrugu ostala delimično ili potpuno napuštena, a da je i veliki broj starih i samačkih domaćinstava u ovom okrugu.

Imajući u vidu da oko 60 posto ukupnog stanovništva Srbije živi u gradovima, a da se populacija sve više koncentriše oko većih gradov, tokom realizacije projekta nastojaće se da se skrene pažnja javnosti, pogotovo mlađim kategorijama društva na težak položaj u kome se srpsko selo danas nalazi.

Takođe, nastojaće se da se prikažu pozitivne strane ostanka na selu, kao i mogućnost modernizacije sela, započinjanja sopstvene poljoprivredne proizvodnje, proizvodnjom i plasmanom zdrave hrane, bavljenje seoskim turizmom ili nekom drugom delatnošću  koja bi kao rezultat imala ekonomsku dobit, kako za one koji na selu žive, tako i za širu zajednicu. Tekstovi u ovom projektu bavili bi  se i temom osnivanja porodica  i povećanje nataliteta na seoskom području.

Tekst je u sklopu projekta „Kakva je budućnost srpskog sela“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_____________________________________________________