Suvoborska greda: Litijum lobista na Saboru violinista u Pranjanima

Već godinama unazad Sabor trubaša u Guči nije narodna manifestacija već politički poligon za promovisanje stranačkih lidera i stranačkih politika. Tako je izgleda i sa ostalim sličnim manifestacijama, kakav je recimo prošlog vikenda bio Sabor violinista u Pranjanima.

Evo šta u svom saopštenju kažu aktivisti Udruženja Suvoborska greda, Pranjanci koji su po svom ekološkom aktivizmu postali popznati u Srbiji i šire.

U nedelju je Aleksandar Šešelj, potpredsednik Srpske radikalne stranke, sin Vojislava Šešelja i kum Aleksandra Vučića, gostovao na TV Informer u emisiji Kije Kockar zajedno s Nebojšom Obrkneževim iz Centra za društvenu stabilnost i Marijanom Rističevićem iz Srpske napredne stranke.

Emisija na takvoj televiziji u kojoj je četvoro istomišljenika, među kojima je dvoje istaknutih rijaliti učesnika, pokušavalo da se bavi ozbiljnim temama, sama po sebi ne bi nam privukla pažnju da tema nije bila rudarenje litijuma i da mladi litijum-lobista A. Šešelj nije, samo dva dana pre emitovanja ove emisije, gostovao na Saboru violinista u Pranjanima.

Ne, nije posetio Sabor violinista nego je na svečanom prijemu postavljen na čelo trpeze i predstavljen okupljenim zvanicama kao veoma važan gost. S njegove strane je usledio duboki naklon, s njihove ne tako značajan aplauz.

Budući da mladi Šešelj nema nikakvu ulogu u javnom životu Pranjana i okolnih sela, postavlja se pitanje zbog čega je među stotinama zvanica posebna pažnja posvećena upravo njemu.

Organizatorima Sabora violinista je dobro poznato da je veliki broj meštana pranjanskog kraja svestan problema potencijalnog rudarenja litijuma i da već skoro dve i po godine, otkako je na videlo izašla istražna dozvola Ministarstva rudarstva i energetike za prostor Pranjanskog basena, traje borba za očuvanje suvoborskih i maljenskih sela od pošasti koja bi uništila živote ljudi na mnogo širem području od planiranih 26 kvadradnih kilometara koji su obuhvaćeni ovom dozvolom.

Organizatorima Sabora violinista je isto tako poznato da je Vojislav Šešelj veliki zagovornik rudarenja litijuma, a sin reprezent očevih stavova i ideja. Ali ni sve to zajedno ne bi bilo dovoljno zapanjujuće da nije posle samo 48 sati od pomenutog gostovanja na Saboru emitovano pomenuto gostovanje kod Kije. Krajnje sumnjivo i simptomatično, zar ne?

Nas, međutim, ne zanima šta bilo ko iz porodice Šešelj misli o rudarenju litijuma, ali nas zanima šta je krajnji cilj i krajnje ishodište njegovog promovisanja na ovoj manifestaciji. Da li su predstavnici organizacionog odbora i opštinske vlasti svesni da su pozivanjem i naročito predstavljanjem Aleksandra Šešelja kao važnog gosta javno pljunuli u lice svima nama koji se borimo da sačuvamo ovu zemlju od rovarenja, pustošenja i trovanja? Da li su to učinili namerno?

On koji otvoreno i nisko štiti interese multinacionalnih kompanija nije i ne može biti prijatelj Pranjana i žitelja pranjanskog kraja, pa tako ni prijatelj Sabora violinista: zato što se Sabor dobrim delom finansira iz budžeta koji nije partijski trezor nijedne stranke i zato što se Sabor ubrzo nakon ispunjenja Šešeljevog sna više ne bi održavao u Pranjanima i široj okolini ni pod tačkom razno, ko god sedeo u organizacionom odboru.

Kada sve saberemo i oduzmemo, ostaje nam jednostavan i logičan zaključak da ova poseta nije slučajnost i da ćemo uskoro slušati o tome kako nam jedan, npr. prijatelj i rado viđen gost naših sela, savetuje da što pre pohitamo da rudarimo litijum.

Možda se i direktor neke od brojnih kompanija koje imaju dozvole da rovare između Maljena i Suvobora pojavi među uvaženim zvanicama neke od budućih svečanosti. Ali postupci u javnom prostoru sa sobom nose i odgovornost.

________________________________________________