Prethodni članak
Svako dete je važno
Velike i bogate Zapadne države često praktikuju da malim i siromašnim državama drže lekcije iz oblasti demokratije i ljudskih prava. Srbija je u svojoj modernoj istoriji imala prilike da joj velike kolonijalne sile drže lekcije, a istorija beleži brojne primere koji svedoče o genocidu, masovnim ubistvima i pljačkama koje su veliki i moćni sprovodili nad malim narodima na svom putu ka „demokratiji“, „civilizaciji“ i „vladavini ljudskih prava“.
Odnos Kanade, Australije i Novog Zelanda čak i prema sopstvenim državljanima, koje su aktuelne vlasti tih država sprovodile u poslednjih godinu-dve dana kroz svoje mere za borbu protiv korona virusa, daleko su od vladavine ljudskih prava i bude sećanja na sudbine Aboridžina, Maora i indijanskih starosedelaca.
Tekst koji nam je poslala naša koleginica Marina Bulatović otkriva činjenice o kojima bi aktuelni premijer Kanade Džastin Trudo, najradije ćutao.
Zastava „Svako dete je važno“, Kanada, Foto: Lazar Petrović
Na početku ove godine pronađena su nova 93 moguća grobna mesta u predelu bivše rezidencijalne škole u provinciji Britanska Kolumbija.
Prilikom prvog pregleda nekadašnjeg terena rezidencijalne škole Sent Džozef u Vilijams Lejku (B.C.) otkrivena su 93 moguća grobna mesta Indijanske dece. Rezidencijalna škola Sent Džozef radila je od 1886. do 1981. kada je srušena. Školu su uglavnom vodili rimokatolički sveštenici.
Između 1800. i sredine 1990-ih, kanadski školski sistem je imao za cilj da „eliminiše učešće roditelja u intelektualnom, kulturnom i duhovnom razvoju dece starosedelaca“ – prema saopštenju Komisije za istinu i pomirenje.
Državne i crkvene institucije uzele su iz Indijanskih porodica više od 150.000 dece, zatvarali ih u škole u kojima su mnoga bila fizički, seksualno i duhovno zlostavljana.
Hiljade dece je umrlo, a mnogi roditelji nikada nisu saznali šta se dogodilo sa njima. Mučni sistem asimilacije stvorio je višegeneracijsku traumu koja je imala dubok i trajan uticaj na preživele, njihove potomke i zajednicu.
Komisija je 2015. proglasila Kanadu krivom za „kulturni genocid“, a do danas Vlada nije uspela da smisleno popravi ili materijalno nadoknadi trajnu štetu, osim što maše narandžastim zastavama sa parolom „Svako dete je važno“.
Premijer Trudo je 2018. priznao „kulturni genocid“ nad Indijanskim narodom, ali se može postaviti (ironično) pitanje: da li postoji i „nekulturni genocid„?
Član Provincijskog Parlamenta Sol Mamakua (Kivetinong, Ontario) rekao je na svom Tviter nalogu 25.01.2022: „Poglavica Vilijams Lejka je ispričao o deci koja su bila silovana i mučena, i bebama koje su bacane u peći za spaljivanje. Upućujem molitve Indijancima u Britanskoj Kolumbiji pogođenim ovom novom sumnjom o 93 neobeležena groba pronađena u blizini indijanske škole Sent Džozef. Genocid.“
Piše: Marina Bulatović
Foto: Lazar Petrović
__________________________________________________________________________________
