Svako može biti meta mobinga

Suprotno opštem uverenju da su žrtve mobinga slabe, meta mobinga može biti neko ko je vrlo sposoban, stručan i kreativan, pa svojim kompetencijama ili inovativnim predlozima deluje ugrožavajuće po autoritet nadređenih ili ustaljenu praksu, objasnila je profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost.

– Zapravo mobing počinje kao aktivnost individue usmerena protiv druge osobe, ali joj se ubrzi pridružuju i drugi ‘igrači’, kada procene da bi potencijalno i sami bili ugroženi od strane mobera/ke ili zato što imaju direkne dobiti od njega/nje. Osoba koja je ugrožena počinje da se suočava sa nizom neprijatnih situacija, koje na početku može i da minimizira, ne pridaje im značaj, očekuje da se na toj jednoj neprijatnosti završi i čak preispituje sebe gde je možda pogrešio/la – rekla je Džamonja Ignjatović.

Prema njenim rečima, mobing može biti napad na ličnost osobe i njen ugled u društvu.

– Na primer, kroz verbalno napadanje, ismevanje, ogovaranje, izmišljanje priča, širenje neistina o zaposlenom u vezi posla i/ili privatnog života, i sl. Ili se najčešće napada kvalitet rada zaposlenog kroz neopravdane stalne kritike i omalovažavanja rezultata rada, nedavanje radnih zadataka, što je prepoznato kao sindrom ‘praznog stola’, onemogućavanje osobe da izvršava radne zadatke kroz često prekidanje, menjanje instrukcija ili nedavanje dovoljnih informacija, određivanje neprimerenih rokova za izvršenje radnih zadataka, zatim davanje ponižavajućih radnih zadataka kojih su ispod nivoa znanja i kvalifikacija ili, pak, davanje teških zadataka ili onih koji su iznad nivoa znanja i kvalifikacija.

Žrtvi mobinga na poslu otežava se i mogućnost adekvatnog komuniciranja i održavanja socijalnih odnosa sa kolegama, kao što je ignorisanje prisustva zaposlenog, neopravdano nepozivanje na zajedničke sastanke, sprečavanje drugih da komuniciraju sa njim/njom, namerno i neopravdano se fizički izoluje od drugih, oduzimaju se zaposlenom sredstva komunikacije potrebna za obavljanje posla…

– Sve to samo, navodno, potvrđuje da je žrtva nedovoljno sposobna za posao, a svaka ’pobuna’ žrtve, tumači se kao novi dokaz njene nelojalnosti, nesaradljivosti i nekolegijalnosti. Kako se situacije ponavljaju i kako se ostali postepeno priključuju moberu i počnu da izbegavaju i prekidaju komunikaciju sa zaposlenim, tada postaje sasvim očigledno da se radi o mobingu. Kada se još pojave zdravstveni problemi kod žrtve, a to uključuje neretko i mentalno i fižičko zdravlje, onda se već predaleko otišlo – ukazuje psihološkinja.

Naglasila je da svako može biti meta mobinga.

– Obično se pretpostavlja da je to posledica nečijeg neprilagođenog ponašanja, sklonosti konfliktima i konfrontaciji ili nedovoljnim kompetencijama i kvalifikacijama za određenu vrstu posla. Naprotiv, meta mobinga često može biti neko ko je vrlo sposoban, stručan i kreativan, pa svojim kompetencijama ili inovativnim predlozima deluje ugrožavajuće po autoritet nadređenih ili ustaljenu praksu. To su osobe koje uočavaju probleme i glasno upozoravaju na njih ili oni čija je karijera u usponu, a rad predmet hvale, poput mlađih ljudi koji su na početku radnog veka, puni entuzijazma i novih ideja, a još nemaju iskustvo u proceni profesionalnih odnosa i specifične interpersonalne dinamike. Takođe, to upravo mogu biti mirni, povučeni ljudi, koji nisu skloni raspravama, koji lako popuštaju drugima, kojima se lako može manipulisati, koji su zastrašeni, koji se boje sukoba, gubitka posla i slično.

Svako može biti meta mobinga, ali samo neki postaju i žrtve, napominje profesorka.

– Ali, ne može svako biti mober, to zavisi od ličnog integriteta i moralnih vrednosti osobe. Da li će meta mobinga postati i žrtva, zavisi od njenih psiholoških i socijalnih resursa. Jake ličnosti koje umeju da se zauzmu za sebe, bore se argumentima, preduzimaju adekvatne mere zaštite, dobijaju manje ili više otvorenu podršku kolega ne postaju  lako žrtve. Međutim, često se dešava, ukoliko su visoko kvalifikovani i kompetentni, da potraže drugi posao gde će moći da iskažu svoje kvalitete i ne troše svoju energiju na odbranu od tuđih destruktivnih ciljeva i ponašanja.

Ličnost mobera tiče karakteriše tzv. nesavesnost, nesigurnost, obično maskirana, i nestručnost.

– To su osobe koje se stalno porede sa drugima, zavide, jer ma koliko da su na  visokoj poziciji, zapravo su nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima u odnosu na druge sa kojima se porede. Svoju vrednost grade na tome da druge devalviraju, krijući i pred sobom doživljaj bazične inferiornosti. Danas ih u prihologiji prepoznajemo kao osobe koje karakteriše ’mračna trijada’: narcizam, potreba za stalnim priznanjima, omnipotencija, egocentrizam, potom makijavelizam, manipulativnost, moto da ’cilj opravdava sredstva’ i kao treće psihopatija, nedostatak moralnih skrupula i saosećanja za tuđe potrebe i emocionalne povrede koje drugima nanose.

Tamara Džamonja Isaković je navela da danas, zbog novih uslova života i rada, sve češće koristi termin prekarijat.

– Glavna karakteristika prekarnosti je nesigurnost, rad na određeno vreme, povremeni i privremeni rad, i niska ili nikakva radna prava i zaštita. To nisu samo sezonski radnici, ili oni koji rade ‘na crno’, već i svi oni koji žive od honorara, rade po ugovoru, obavljaju povremene poslove preko raznih agencija, stručnjaci koji rade po projektima. To sve utiče na doživljaj permanentne egzistencijalne neizvesnosti i nesigurnosti, odlaže se zasnivanje porodice koja bi donela dodatne pritiske i odgovornost za druge, i sve ukupno, utiče ne samo na materijalno stanje, već direkno ugrožava i mentalno zdravlje ljudi, permanentnu nesigurnost. Ako to postaje naša ‘nova realnost’ ili još gore ‘nova normalnost’, onda suštinski deluje na pojedinca kao ‘socijalni mobing’. Tu više nije pojedinac protiv pojedinca, već društveni sistem protiv članova društva. Jedino što se ‘kolektivna’ sudbina lakše podnosi, jer pogađai i ostale, pa osoba nije stigmatizovana pozicijom ‘žrtve’, ali su posledice, na žalost, širih razmera – objasnila je profesorka.

Ona je napomenula da se mobing često meša sa seksualnim uznemiravanjen i zlostavljanjem na radu, i da “nekada upravo ta vrsta uznemiravanja, kada žrtva pokušava da se odbrani i odbija zlostavljača, može da preraste u mobing kao osvetu zbog odbacivanja”.

Sa druge strane, može se govoriti o strateškom mobingu kada je to zapravo politika upravljačke strukture firme u cilju smanjenja broja zaposlenih.

– Onda se ona sprovodi kroz organizovani mobing da bi zaposleni sami napustili firmu ne tražeći za sebe ni otpremninu, niti druge pogodnosti – zaključila je profesorka Tamara Džamonja Isaković u intervjuu za portal Nezavisnost.org.

Izvor: UGS Nezavisnost

____________________________________________