Prethodni članak
Sve je manje pčela, uskoro debata i u Čačku
Objavljeno 05/03/2019
Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom i poljoprivredom, zaštitom životne sredine ili su na drugi način zainteresovani za temu, mogu da se uključe u javno-privatni dijalog i putem interneta, kao i da na okruglim stolovima u Beogradu (5. marta), Novom Sadu (14. marta) i Čačku (26. marta) ponude rešenja, navodi se u saopštenju SPOS-a.
Savez pčelarskih organizacija Srbije, u saradnji s NALED-om, pokreće kampanju „Mesec zaštite pčela” ne bi li se prikupile ideje za očuvanje pčela, čija se populacija znatno smanjuje zbog upotrebe pesticida.
– Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih bi sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana – ističe predsednik SPOS Rodoljub Živadinović i pojašnjava da do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu.
Sve to dovelo je do smanjenja proizvodnje meda u Srbiji sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona 2017. godine.
– Ugroženost pčela je globalni problem. Pčele su u delovima SAD proglašene za ugroženu vrstu, dok se u Kini zbog manjka pčela oprašivanje često obavlja ručno – navodi Živadinović.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović navodi da je pčelarstvo opterećeno i birokratijom, koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja jer je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.
– Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, kao i putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida, doprinesemo očuvanju zajednica pčela – rekla je Jovanovićeva.
O značaju ove kampanje govori podatak da u Srbiji, prema podacima SPOS-a, ima 20.000 pčelara sa više od 1.200.000 košnica, po čemu smo, u odnosu na broj stanovnika, vodeći u svetu. Proizvodnja meda kod nas predstavlja veliki izvozni potencijal, mada je od toga još važniji uticaj pčela na životnu sredinu koje oprašuju 80 procenata biljaka.
Politika
samo nastavite sa secenjem drveca, unistavanjem zelenila, i betoniranjem na sve strane
samo nastavite sa suzavanjem ulica i pravljenjm parkinga i pospesujte emisiju izduvnih gasova
to je sve odlicno za pcele, kao i za ljude
ajmo botovi, naval’te
Kakva bre debata, posekli drvece ko da su hajduci, dosli sabajle, poturice…
A sa druge strane Morave toboz danas doveli decu(zloupotreba) pa sade na za to planski ne predvidjena mesta neko drvece, BudiBogsnama patrijarhu Srbski , sta radi ova tovoja necaka preletacica….
Sramota, za ulicu gde seku drvece dnovac im dao moinistar PRIVREDE, sto je znak da politicki sve zloupoptrebljavaju..sramota. bre preletacka
Svi ste vi subspecijalizirali muvanje u mutnom
Teško je to u Srbiji rešiti,al baš teško.
Ne uzimajte im sav med u zamenu za šećer i pogaču, nego ih ostavite da žive na njihovoj hrani. Koliko je priučenih-pčelara i neznalica toliko pčela i umire. I sve je manje mesta gde pčele mogu da se gaje.
Дајте само што више авиона преко небеса нека одозго бацају што више отрова, што више кршина од камиона и кола са дивљег запада, што више хемијских отрова у усxxxx пољопривреду и немо се плашите за челе него се замислите о себи.
Beton beton herbicib pesticid izduvni gasovi malo motikal eto resenje ko prska zatvor
Sve manje pcela a sve vise bumbara i trutova…
Svakome na savest.Drzavi je vazno povecanje prihoda poreske uprave i time se hvale. Bitno je opljackati narod. Prihoduje onaj ko proizvodi a ne onaj ko pljacka. To je HARAC