Sve što treba da znate o legalizaciji

Skupština Srbije usvojila je u petak Zakon o ozakonjenju objekata, koji će omogućiti jeftiniju i jednostavniju legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata. “Blic” odgovara na sve nedoumice koje biste mogli da imate u vezi sa zakonom.

P: Da li se mogu ozakoniti i stanovi nastali u nadgradnji ili pretvaranjem zajedničkog prostora u zgradi?
Ako je stan nastao nadziđivanjem ili pretvaranjem zajedničkih prostorija u zgradi, u postupku ozakonjenja dostavlja se ugovor sa skupštinom stanara.
Ako skupština stanara nije formirana, kao dokaz se prilaže saglasnost većine vlasnika na posebnim delovima zgrade.

P: Kojim dokumentima se sve može dokazati vlasništvo nad objektom?
Da bi ozakonio svoju kuću, stan, garažu ili lokal, vlasnik treba da dostavi dokaz o odgovarajućem pravu nad građevinskim zemljištem ili objektom. To može biti:
– pravosnažna sudska presuda; ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta; ugovor o kupovini objekta,
– ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja,
– pravosnažno rešenje o nasleđivanju.

P: Da li je moguće ozakoniti kuću i bez dokaza o vlasništvu?
Oni koji nemaju dokaz o vlasništvu, a godinama žive u objektima, moći će da ih ozakone ukoliko prilože dokaz da su savesni korisnici – plaćeni računi za struju, komunalije, plaćen porez.
Kao dokaz vlasnici mogu da prilože i obavezujuću izjavu da žive u tim objektima.

P: Da li su neke kategorije građana oslobođene plaćanja takse?
Samohrani roditelji, lica sa invaliditetom ili korisnici socijalne pomoći koji su vlasnici kuća ili stanova površine do 100 kvadrata ne moraju da plate taksu za ozakonjenje.

P: Koji objekti ne mogu biti ozakonjeni?
Objekti izgrađeni na klizištima.
Objekti podignuti u prvom stepenu zaštite parkova prirode (osim kuća i vikendica).
Objekti izgrađeni u koritima reka, poletno-stelnih pista, u zoni zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja i upisanih u Listu svetske kulturne baštine, u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa…
Objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne garantuje sigurnost ne mogu biti ozakonjeni (među njima su i kartonska naselja).
Građani koji imaju pravosnažno rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju neće moći da legaliziju objekte ni po ovom zakonu.

P: Kome je potreban izveštaj o zatečenom stanju i kako se do njega dolazi?
Vlasnici oko 800.000 objekta, čiji vlasnici dosad nisu podneli zahtev za legalizaciju, moraće u svom gradu ili opštini uz plaćenu taksu i dokaz o vlasništvu da podnesu izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova.
Naslovna strana formulara može se pronaći na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, www.mgsi.gov.rs.
Kada odštampaju ovaj dokument, građani sa njime odlaze do projektnog biroa kako bi dobili potrebnu dokumentaciju, sa potpisom licenciranog inženjera, koji time potvrđuje da objekat može da se ozakoni.
Pored osnovnih podataka o objektu (ime vlasnika, adresa objekta, broj katastarske parcele, ime i licenca odgovornog projektanta), izveštaj sadrži i tehnički opis objekta, instalacija za struju, vodu, telefon i drugo, kao i podatke o korišćenom građevinskom materijalu i stepenu završenosti.
Takođe, uključuje i grafički prikaz osnove svih spratova i krova i fotografije fasada.

P: Koliko će koštati izveštaj o zatečenom stanju?
Cena zavisi od kvadrature objekta, ali i od samog projektnog biroa. U Beogradu se cene kreću od jednog do dva evra po kvadratu.
Građanin koji podnosi dokumentaciju za ozakonjenje tim novcem plaća izlazak na teren tima inženjera (arhitekta, geometar, elektroinženjer i drugi) koji svojim potpisom dokazuju da je objekat u kojem žive funkcionalan i bezbedan za stanovanje. Prilikom izlaska na teren, geometar izrađuje geodetski snimak, arhitekta potvrđuje da objekat nije sklon rušenju ili nema ozbiljnih nedostataka u izgradnji, elektroinženjer proverava ispravnost instalacija (ukoliko priključak za struju nije legalan), proveravaju se instalacije za vodovod i grejanje…
Takođe, ukoliko nije izvađen vlasnički list, po dogovoru, i taj deo posla može da obavi projektni biro.
Postupak traje od pet do deset dana, nakon čega se dobija kompletan izveštaj potreban za ozakonjenje.
Građanima se preporučuje da na nekoliko mesta provere koliko će ih koštati izrada ovog dokumenta.
U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvo će zatražiti od projektantskih kuća i preduzetnika da se uključe u proces ozakonjenja tako što će omogućiti što povoljnije cene za izdavanje ovog izveštaja.
Ukoliko se postigne dogovor, na sajtu Ministarstva biće objavljene adrese projektnih biroa koji su spremni da po povoljnim cenama izdaju izveštaj o zatečenom stanju.

P: Šta se dešava ako se ne podnese zahtev za legalizaciju?
Za objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju nadležni građevinski inspektor donosi rešenja o rušenju.
Rešenje o rušenju objekta neće se izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja.
Ako vlasnik ne pokrene postupak ozakonjenja i ne dobije rešenje da objekat može biti upisan u zemljišne knjige, takav objekat biće srušen.

P: Na šta će biti potrošen novac od taksi koje građani plate?
Sedamdeset odsto novca od takse za ozakonjenje biće uplaćeno na račune lokalnih samouprava.
Ta sredstva gradovi i opštine će uložiti u poboljšanje lokalnih puteva, kanalizacione mreže, osvetljenja i druge infrastrukture.
Preostalih 30 odsto uplaćuje se u budžet Republike, osim ako se ozakonjeni objekat nalazi na teritoriji Vojvodine (u tom slučaju, Republika i Pokrajina dobijaju po 15 odsto novca).

Blic