Prethodni članak
Sve više razvoda: U Čačku se razvede svaki treći brak
Načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Gordana Bjelobrk rekla je da je tokom 2022. godine u Srbiji sklopljen 32.821 brak, što je za 2.987 brakova manje nego 2011. godine.
Sa druge strane, beleži se porast broja razvoda, pa je tako 2022. godine bilo 9.813 razvoda, odnosno za 1.562 više nego 2011. godine kada je razveden 8.251 brak, navela je Bjelobrk.
Prema podacima, prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosila je 34,1 godinu, a za neveste 31,1, a najveću prosečnu starost prilikom sklapanja braka imaju parovi u beogradskom regionu dok u Šumadiji i zapadnoj Srbiji imaju najmanju.
Razvodi u Čačku
Kada je u pitanju Čačak, broj sklopljenih brakova pre pandemije tri godine za redom beležio je rast. Međutim, broj sklopljenih brakova u 2020. godini iznosio je samo 339, dok je broj razvedenih 131, odnosno ostao je na visokom nivou kao i 2019. godine. Jedan od glavnih razloga manjeg broja sklopljenih brakova je odlaganje mladih da stupe u brak. U 2021. godini broj sklopljenih brakova je ponovo počeo da raste značajno (527) dok je 2022. godine sklopljeno 512 brakova ali nije dostigao nivo pre pandemije. Ono što zabrinjava je da se boj razvoda prethodne dve godine značajno povećao i ima izrazitu tendenciju rasta u odnosu na period pre pandemije.
Najveći broj razvedenih brakova trajao je do četiri godine, dok je svaki peti brak trajao od pet do devet godina.
Treći na lestvici razvedenih brakova su brakovi koji su trajali 25 ili više godina. Svaki drugi razvedeni brak je sa decom, 52,5 odsto, a najviše njih, negde oko 27 odsto, je u bračnoj zajedinici imalo jedno dete“, navela je ona i dodala da podaci pokazuje da je najmanja stopa razvoda zabeležena kod brakova koji traju između 20 i 24 godine.
Svega 13 odsto građana odlučuje se da posle prvog braka ponovo stupi u bračnu zajednicu rekla je Bjelobrk i precizirala da se na ovaj korak odlučuju pre muškarci, nego žene.
Docent na odeljenju za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milica Vesković Anđelković ocenila je da ovakvi podaci ne iznenađuju, budući da su alternativne forme partnerstva u odnosu na brak opšte prihvaćene.
„Brak i porodica kao institucija se može shvatiti kao osnovna jedinica društva, ali s druge strane, sama porodica i partnerski odnos više nije stvar države, nije stvar institucija, već lični izbor i stvar lične individualnosti“, rekla je Vesković Anđelković.
Ona smatra i da će se može očekivati da će procenat onih koji stupaju u brak u budućnosti biti još manji jer postoje alternativne forme partnerstva u odnosu na brak i da su one jedan od uzroka smanjenja broja brakova. Vesković Anđelković je pojasnila i da je u periodu pandemije korona virusa broj venčanja pao, a zatim 2021. godine porastao, ali da taj trend nije nastavljen tokom 2022. godine.
sve su razhebali pa i instituciju braka, sto se pogubno odrazava na natalitet…i da li su radili studiju, koliko se brakova sklapa iz interesa?? pa kad nestane para nema ni ljubavi…nepismeni lopovi su postavili jako lose standarde u svim segmentima zivota…gde oni prodju, tu nema buducnosti, tu trava ne raste…
a crkva i manastiti sve puniji…dobar neki narod
Kakve veze ima ako sam razveden
To je plus, daje na šarmu, pogotovo muškarcima na položaju.
Mozda se ceka reizbor.Uzdamo se u svest ovog naroda da ce znati sta radi na dan glasanja, a da ovakvi vise nikad ne udju u skupstinu grada, a ne da upravljaju gradom.Grad je vidno zapusten i to ne na obodu nego uzi centar.Pogledajte oko sebe, vidite li grad ili neko vasariste, smetliste, prljavstinu, hronicno urbanisticko neplaniranje.Ovu vlast moze glasati samo neko ko se prepoznaje i identifikuje sa ovim ljudima mentalno i moralno.
Niko ni sa kim ne priča, nizak prag tolerancije, nece niko obavezu….