Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti „jedina tačka ulaska u pravosuđe„, kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema i da li je Venecijanska komisija zaista usvojila pozitivno mišljenje na predloženi Nacrt, kao što tvrdi ministarka pravde?

O tome se razgovaralo tokom diskusije koju su 17. decembra organizovali Centar za pravosudna istraživanja i Udruženje građana Peščanik.

Ministarstvo pravde je tek u julu ove godine osnovalo Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji. Radna grupa je odražala samo dva sastanka, nakon čega je Ministarstvo već u septembru objavilo tekst nacrta Zakona, a potom ga poslalo Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozoravala je javnost da je javna rasprava o nacrtu ovog Zakona preuranjena, da je pripremljen u Ministarstvu pravde, a zatim predstavljen Radnoj grupi koja je trebalo da ga izradi u kratkom roku i odsustvu uključenosti svih zainteresovanih strana.

Nacionalni konvent je upozoravao da nije bilo dovoljno prostora za razmatranja različitog pristupa od ponuđenog koji podrazumeva Pravosudnu akademiju kao „jedinu tačku ulaska u pravosuđe“, ističući da takav pristup nije preciziran Akcionim planom za poglavlje 23, niti je samim Ustavnim amandmanima prihvaćena ta mogućnost, s obzirom na kapacitet Pravosudne akademije i stepen njene samostalnosti.

Ministarstvo pravde je početkom decembra objavilo da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na nacrt Zakona.

O tome kako će ovakav nacrt oblikovati budućnost pravosuđa u Srbiji govorili su Đorđe Prpa, sudijski pomoćnik u zvanju savetnika u Privrednom sudu u Beogradu i član Upravnog odbora Asocijacije sudijskih pomoćnika i Vesna Bogosavljević, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i članica Upravnog odbora Društva sudija Srbije.

Đorđe Prpa: Ministarstvo je izašlo sa dva konfliktna nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji. U jednom je Pravosudna akademija decidno predviđena kao jedinstvena tačka ulaska u pravosuđe. Po tom nacrtu ne postoji druga opcija da se postane sudija ili javni tužilac osim kroz obuku preko Pravosudne akademije. Druga varijanta je bila malo labavija. Ona je uzela u obzir postojeće sudijske i tužilačke pomoćnike, ali obe varijante na kraju dovode do toga da Pravosudna akademija ima primat u odnosu na tradicionalni, odnosno mentorski sistem obuke.

Ako je Zakon rekao da se na pravosudnom ispitu proverava stručnost i osposobljenost, postavlja se pitanje koju svrhu ima ponovna provera na kraju Pravosudne akademije. Već imamo priličnu konfliktnost Zakona i ovo će samo pogoršati problem. I imaćemo situaciju da će pravosuđe, paradoksalno, postati potpuno neuređen sistem u situaciji kada moramo da imamo vrlo ekspeditivne konkurse na kojima se ekspeditivno biraju nosioci pravosudnih funkcija kada prethodni idu u penziju.

Vesna Bogosavljević: Predstoje nam velike promene. Veliki broj sudija će otići u penziju. U narednih pet  godina 31 procenat ili 770 sudija, a u narednih 10 godina 62 procenta, čak 1.540 sudija. Doći će do velike smene generacija, a situacija je takva da su mladi ljudi nezainteresovaniji da dođu u pravosuđe. Posle završenog Pravnog fakulteta opredeljuju se za profesije koje su bolje plaćene, gde su bolji uslovi za rad.

U pravosuđu Srbije postoji veliki broj predmeta u radu, prevelika je opterećenost sudija, plate su izuzetno male. Mi smo na trećem mestu u Evropi i samo tri zemlje imaju manje plate od nas – Moldavija, Gruzija i u zadnje vreme Severna Makedonija. Trećina radi za platu koja je približna minimalnoj plati, uz ogroman posao. Pravnici posle završenog Pravnog fakulteta u takvoj situaciji nisu zainteresovani da uđu u pravosuđe.Ovakvim modelom Zakona, gde od njih tražite da posle završenog Pravnog fakulteta polažu pravosudni ispit, da polažu prijemni kada postaju pripravnici, kada postaju saradnici, pa još sad tražite da idu na Pravosudnu akademiju, samo usložnjavate proces njihovog izbora.

Pravosudna akademija postoji u nekim zemljama, ali ne odgovara našem sistemu. Kao institucija nije dala pozitivne rezultate u svom funkcionisanju. Imala je niz afera i u ovom momentu joj se nikako ne može poveriti tako važan zadatak da vrši selekciju kadrova. A ovim modelom, bilo jednim ili drugim, ona suštinski vrši izbor pre izbora. Ona ponudi kandidate Visokom savetu sudstva, a on će samo od tih ponuđenih moći da izabere buduće nosioce pravosudnih funkcija. To je ono što se ne sme dozvoliti.

Uvođenjem predstavnika izvršne vlasti u organe Pravosudne akademije, lišavate pravosudne savete ovlašćenja da biraju koja im daje Ustav. Ja se nadam da će u 2025. godini naša borba da se nastavi. Venecijanska komisija je i vratila ovaj predlog na ponovnu javnu raspravu uz zamerke koje je sama uputila, a mi ne treba da zaboravimo da je od strane Venecijanske komisije bilo i nekih predloga i pozitivnih mišljenja koje mi nismo prihvatili, protiv kojih smo se borili i izborili.

Kada se menjao Ustav 2022. godine bili su predlozi koji su pozitivno ocenjeni od strane Venecijanske komisije pa je celokupna stručna javnost i civilno društvo ustalo protiv toga i dovelo se do nekih drugačijih izmena Ustava. Došli smo do toga da su se predstavnici zakonodavne vlasti sklonili iz procesa odlučivanja o izboru sudija. To sada radi Visoki savet sudstva. Došlo se do toga da se u Visokom savetu sudstva izostave predstavnici izvršne vlasti. To su sada sudije i istaknuti pravnici.

Sada se ponovo uvodi ono čega se vlast odrekla 2022. godine i mi se protiv toga moramo boriti. Visoki savet sudstva brani sudsku nezavisnost. Sudska vlast je jedina grana vlasti kojoj Ustav garantuje nezavisnost. Visoki savet sudstva je izdao saopštenje koje tu poziciju pokušava da odbrani i takođe je izrazio stav protiv Pravosudne akademije kao jedine tačke ulaska. Nama treba obuka, Pravosudna akademija treba da postoji, ali konačnu ocenu o tome ko treba da bude sudija, odnosno javni tužilac, treba da daju pravosudni saveti.

Akcenat treba da bude na obuci, a ne na instituciji. Mi smo imali Zakon, na primer, o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao da je glavna stvar Agencija. Nije nije glavna stvar Agencija, nego borba protiv korupcije. Zato je posle i dobijen Zakon o sprečavanju korupcije. Isto tako, ovo treba da bude Zakon o obuci u pravosuđu, a ne Zakon o Pravosudnoj akademiji.

Ovako ponuđenim rešenjem pravosudni saveti se lišavaju njihovih ustavnih ovlašćenja, uvode se predstavnici izvršne vlasti u organe Pravosudne akademije, a samim tim u proces odlučivanja i to je nešto protiv čega se moramo boriti i ja nadam da ćemo se i uspešno izboriti.

Emisiju možete pogledati klikom na link: https://pescanik.net/svemocna-akademija/

Izvor: Peščanik

_____________________________________________________