Tajne službe i dalje vladaju Srbijom

-Suština otpora otvaranju dosijea tajnih službi je u tome što u Srbiji nije srušen komunizam kao u zemljama Istočne Evrope. Da bi se taj sistem promenio potrebno je pre svega srušiti njegov temelj, a to su tajne službe koje su ga stvorile i decenijama održavale torturama, ubistvima, praćenjima i prisluškivanjem skoro svih građana. U Srbiji se menjaju vlade i vladari, ali službe ne, one su pravi nosioci i vlasti i sile u državi. Da nije tako, valjda bi neko do sada pokrenuo pitanje otvaranja dosijea, pa se nameće zaključak da bi otvaranjem dosijea naši vladari sami sebe otvorili i pokazali da su saradnici na čelu institucija – kaže Danica Drašković odgovarajući zbog čega nijedna vlada od „petog oktobra“ nije na ozbiljan način razmatrala mogućnost otvaranja tajnih dosijea.

Prema njenim rečima, iskustva zemalja Istočne Evrope u kojima su otvoreni dosijei pokazuju da su saradnici tamošnjih službi bili i predsednici vlada i ministri i vladike i novinari i slavni pisci.

– Tamo je otvaranje dosijea bilo moguće jer su promene pokrenuli oni koji su bili istinski antikomunisti i dovoljno jaki da završe posao. Kod nas su u svim pokrenutim promenama pobeđivali komunisti uz snažnu podršku Rusije koje u zemljama Istočne Evrope nije bilo jer je narod tih država mrzeo i Rusiju i njen sistem i pobegao uspešno od njih – navodi Draškovićeva.

Kako dodaje, otpor otvaranju dosijea je jasan i po „otvorenoj zaštiti državnih terorista i ubica iz redova službi bezbednosti koji su izvan zakona i ne odgovaraju za zločine koje su činili jer tako vlast naređuje“.

– Procesi se vuku godinama i na kraju se oslobađaju uz aplauze javnosti i kritiku žrtava ako su slučajno preživele i bune se. Očito je da bi, kada se dosijea otvore, mnogi iz vlasti i službi morali da se zatvore, pa ćemo još dugo čekati i promene i demokratiju – tvrdi Draškovićeva.

Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, smatra da je pitanje otvaranja tajnih dosijea izuzetno kompleksno i da iziskuje detaljno razmatranje različitih aspekata.

– Najpre bi ljudi koji zagovaraju otvaranje dosijea morali da jasno odrede na koje dosijee tačno misle – navodi Mijatović.

Prema njegovim rečima, neodgovoran pristup koji bi od arhiva službe napravio javnu biblioteku ugrozio bi operativni rad službe i neke ljude doveo u opasnost.

– Ako bi bili objavljeni spiskovi saradnika, a oni predstavljaju temeljac operativnog rada, službi bi regrutacija novih saradnika bila poprilično otežana. Dodatno, mora da se vodi računa i o bezbednosti ljudi. Šta bi se desilo ako bismo objavili imena ljudi sa Kosova koji su sarađivali sa bezbednosnim službama. Pa time bi ih osudili na smrt – kaže Mijatović.

Za njega je problematičan i pristup koji ljudima dozvoljava da uzmu sopstvene dosijee.

– Te dosijee je pravila služba i ne bi trebalo omogućiti ljudima da dođu i unište ih. Te informacije su važne za istoriju i verujem da bi trebalo da budu otvorene za naučnu delatnost – navodi Mijatović.

On je bio zamenik načelnika DB-a 2001. godine kada je donesena uredba koja je građanima koji su imali dosijee u kategoriji unutrašnji neprijatelji omogućavala da ostvare uvid u informacije koje je služba o njima posedovala.

– Oduvek sam se zalagao za davanje ljudima uvid u svoje dosijee. Ipak, kada smo to ljudima i dozvolili, jako mali broj njih se i odazvao, ni hiljadu građana nije tražilo uvid – kaže Mijatović. On smatra da je pitanje otvaranja tajnih dosijea politički atraktivno, ali da zahteva jedan trezven pristup.

– Većina političara se zalaže za otvaranje dosijea dok su u opoziciji. Ali kada dođu na vlast i uvide svu kompleksnost teme, spuste loptu – navodi Mijatović.

Danas