Prethodni članak
Totalni idioti ponovo osramotili Lučane
Totalnim idiotima iz lučanske lokalne samouprave nije trebalo puno vremena da još jednom pokažu svoj raskošan talenat.
Nakon što su pre nepunih mesec dana organizovali Sabor trubača kad mu vreme nije (tačno u dane kada su Srbi ubijani i proterani sa svojih vekovnih ognjišta u vreme hrvatske akcije Oluja) oni su za srce ujeli sve one koji su bili učesnici egzodusa, sve nevine koji su stradali jer im je jedina krivica bila to što su Srbi u Hrvatskoj i što su verovali da će tadašnji režim Slobodana Miloševića ispuniti svoje obećanje i zaštititi Srbe u Krajini.
Lučanski totalni idioti za srce su ujeli i sve građane Srbije koji imaju empatiju prema stradalim sunarodnicima i kojima svakako nije do derneka u dane kada se sećaju tragičnih dana etničkog čišćenja Srba pod patronatom međunarodne zajednice.
Nekad Radnička a sada ulica po imenu Radoša Milovanovića, prvooptuženog u sudskom procesu za pogibiju dva radnika MB Namenska
Sve to idiotima nije bilo dovoljno pa su ovih dana odlučili i da jednoj ulici u Lučanima promene ime i da je nazovu po imenu čoveka, koji kao prvooptuženi za fabričku nesreću u kojoj su dva radnika smrtno stradala, nije dočekao da ga sud oglasi krivim ili možda nevinim.
Da zlo totalnih idiota bude veće nije bilo koja ulica u pitanju, već ona koja je nosila ime Radnička, pa su pametnjakovići odlučili da baš radnike ponize i da ulici koja po njima nosi ime, naziv promene na ime doživotnog direktora jedine lučanske fabrike.
Milan Davidović
– Ne nalazim za shodno da je trebalo četiri meseca posle smrti direktora menjati ime ulice. Ako je baš potrebno da se menja naziv ulice, treba je promeniti u Ulicu žrtava Radoša Milovanovića – kaže Milan Davidović, radnik MB Namenska čija supruga Vesna je 1997. godine sa još sedmoro kolega smrtno stradala u pogonu fabrike.
Oduzeti časno ime Radnička ulica i nazvati je po imenu direktora, nije samo prst u oko generacijama radnika u Lučanima koji su upravo tom ulicom dolazili na posao u fabriku, već i svoj pravdoljubivoj javnosti.
Naprednjačka vlast u Lučanima svesno je otvorila proces poništavanja višedecenijske prakse da se nazivi ulica daju prema značajnim istorijskim ličnostima i događajima, pa je sada za očekivati da neka od lučanskih ulica dobije ime po nedavno rehabilitovanom zločincu iz Drugog svetskog rata Nikoli Kalabiću, koji je stigao da, u četiri ratne godine, počini zločine prema sopstvenom narodu i da izda ne samo Srbiju nego i onoga kome se sve vreme tokom rata kleo na vernost – generala Dražu Mihailovića.
Milovan Milivojević
– Davanje imena ulici po direktoru koji je sedeo na optuženičkoj klupi u sudskom procesu povodom stradanja moga sina u pogonu fabrike, je još jedan prst u oko nama kao porodici, još jedno izrugivanje i nanošenje novog bola. Ja svog sina niti ću zaboraviti, niti prodati. Prerana smrt optuženog direktora Milovanovića, sprečila je sud da donese osuđujuću presudu, ali ga nije oslobodila od odgovornosti. On je pred Boga otišao kao prvooptuženi za smrt moga sina i drugog poginulog radnika, a oni sada po prvooptuženom daju ime ulici. Sramota je to – kaže Milovan Milivojević, čiji sin Milomir je smrtno stradao u fabrici 2017. godine.
Aktuelna naprednjačka vlast u Lučanima, uz pomoć stranačkih glasila, aktivno radi na građenju mita o bezgrešnosti i velikom stručnom znanju doživotnog direktora MB Namenska.
Za života govorili su da opstanak fabrike samo od njega zavisi i da je pitanje šta će sa fabrikom biti kada on umre. Sve uspehe i napredak fabrike pripisivali su njemu, za sve što nije bilo dobro bili su krivi neki drugi.
Tako je kao prirodan sled stvari sada došlo do promene imena ulice Radnička u ulica Radoša Milovanovića.
Biće da niko od više hiljada radnika koji su od osnivanja fabrike do sada u njoj radili, nisu ničim doprineli njenom razvoju, a time i razvoju Lučana i da sve zasluge pripadaju samo jednom čoveku.
Sve zasluge, osim onih koje su odnele 21 život radnika i radnica koji su poginuli na svom radnom mestu za vreme višedecenijskog direktorovanja vrsnog stručnjaka Milovanovića. Od prvog do poslednjeg stradalog radnika ponavljana je jedna te ista mantra – za svaku smrt u fabrici krivi su upravo oni koji su izgubili živote, a jedini koji ne može biti kriv je generalni direktor.
Sledeći takav stav nije dozvoljeno ni da se na ulazu u fabriku postavi spomen ploča sa imenima radnika koji su na radnom mestu izgubili svoje živote.
– Na prvu godišnjicu stradanja moje supruge i ostalih sedmoro radnika, uradili smo spomen ploču i hteli smo da je postavimo na mestu stradanja. Međutim, to jutro kada smo nameravali da je postavimo, prijavljeni smo policiji i ona nam je spomen ploču oduzela, jer se to verovatno nije svidelo direktoru koji je zabranio spomen ploču. I dan danas ta ploča stoji negde zaključana, a nema nikakvog postavljenog spomen obeležja za osam radničkih života – kaže Milan Davidović.
Totalni idioti u lokalnoj vlasti odlučili su da onima koji su izgubili živote i svima ostalim radnicima po kojima je ulica dobila naziv Radnička, oduzmu i ulicu, pa tako izginuli radnici niti imaju spomen ploču niti ulicu.
Direktor koji je imao sve za života, sada je dobio i ulicu po svom imenu.
Šta će biti sledeća odluka totalnih idiota iz lučanske samouprave. Možda da i sami Lučani promene ime u Radoševi Lučani ili skraćeno u – Radoševo.
______________________________________________________
Većina građana Lučana ima vlast kakvu i zaslužuje, što bi se reklo prema svecu i tropar. Oni koji sole roditeljske žive rane bez stida i srama, srećni što su se prst dublje uvukli direktoru jer eto on im daje platu dobili su ono što im pripada. Žao mi je zbog čestitih i poštenih Lučanaca kojima sve ovo teško pada ,ali ne mogu se izboriti protiv većine radnika Namenske koji obraz prodaju a da ne trepnu. Poltroni i ulizice su najveća opasnost po jedno društvo. Radoš Milovanović je zasejao seme poltronstva, godinama ga gajio i tako stvorio svoju odanu vojsku. Za sve zaslužan, a nikada kriv, radio je šta je hteo. Eto, on i mrtav vlada svojom gardom koja čuva i slavi njegovo ime. Pa neka nam je Bog u pomoći.
Živ je Radoš mrtav nije dok poltronima srce bije.
Ja sam samo jedan od radnika Namenske. Po meni se ništa zvati neće, ali ne brinem zbog toga.
Samo sam udarnički radio svoj posao, nisam krao, pretio, ucenjivao, cinkario…
Mnogo nas je takvih ali su nas nekako pregazili ovi drugi kojima od svega gore navedenog ništa nije strano.
Nama je fabrika bila druga kuća u koju smo sa radošću dolazili našom, Radničkom ulicom. Već godinama unazad otimaju nam tu drugu kuću, sada su oteli i ulicu uz pomoć tih drugih koji za stid ne znaju, a Boga se ne boje. Proći će i ovo ali će sramota ostati.
Tom ulicom vise necu proci.
Tiha voda breg roni… Dočekaće ti Milovanović zlo, samo polako…
Za mene će ona uvek biti Radnička, bez obzira na tablu i ono što na njoj piše. Generacije radnika pre mene su išle tom ulicom i ja tu tradiciju neću prekidati . Uostalom tom istom ulicom su išli i nastradali radnici. Njima u čast ići ću i dalje.Više od šezdeset godina je bila Radnička i biće i dalje. Tabla i natpis na njoj meni ništa ne znače. To samo sindikalci leče sujetu vladara iz senke. Za mene nebitno kao što su nebitni i ti poltroni.
Kriticari ove odluke nisu u pravu,jer vi kada dolazite iz pravca Pozege,sa desne strane vam ostaje autobuska stanica,a sa leve odmah potom dolazi Neskov bazen,pa Neskov hotel,a odmah zatim,levo takodje,Radosev dom kulture ( pokojnik je puno polagao na kulturu).Tu je raskrsnica,sacekate zeleno ,normalno i skrenete desno.Tacno izmedju Radoseve fabrike i Neskovog stadiona nalazi se pomenuta ulica,gde joj je i mesto.Odbornici su uvideli da je licemerno tu ulicu nazivati radnickom i dali su joj odgovarajuce ime.Zato ja ovu odluku pozdravljam.
U Lucanima jos ima dobrih , karakternih i postenih gradjana.
Nisam politički obojen,to me ne interesuje.Ali mi smeta da takvog jednog čoveka kao što je bio Radoš Milovanović da ovde vređate,nije ljudski!Od mene toliko
Nažalost, ovaj komentar je dokaz da čovek i Dragacevac ne mogu da stoje u istom kontekstu. Čast izuzecima kojih je nažalost sve manje. Spavaš li mirno dzu.elo ljudskog roda?
U srcu Lučani,
Radoš je sve učinio za sebe, svoju familiju užu i širu, privatnike sponzore Mladosti. poltrone, sekretarice,sindikalce , sluge i ulizice. Radnici su dobijali ono što ostane posle te preraspodele. Sve što je u Lučanima i fabrici uradio bilo je zbog napumpanih računa čija je razlika išla za Mladost i sponzore.
Ništa to nije neobično,Lučani su poznati po raznim glupostima.Kao što je radna nedelja za vaspitačice u vrtiću koje su zadužene da čiste prostorije ,lepotica ih pretvorila u čistačice.Mislite da smeju da se bune,odmah bi bile šikanirane i omalovažavane .
Jedna ulica u Lučanima,treba da nosi naziv,ul.Šerifovih Ivanjičkih tapšača,da se nikada ne zaboravi na monstrume ispred Ivanjičkog suda,koji su dali podršku,osobi,za čijeg je mandata,poginulo preko 20 LJUDI,a niko nije odgovarao..
Nažalost, ovaj komentar je dokaz da čovek i Dragacevac ne mogu da stoje u istom kontekstu. Čast izuzecima kojih je nažalost sve manje. Spavaš li mirno dzu.elo ljudskog roda?
Od Lucana nema xxxxxxxxx mesta.
Господо из Озона, дозволили сте себи да једну комунистичку битангу, Р. Миловановића, упоредите са једним Николом Калабићем, потпуковником Југословенске војске, а пре рата начелником Катастарске управе комплетног Ваљевског округа, уједно једним од најписменијих и највиђенијих људи Ваљевског округа… Током рата био је командант Горске краљеве гарде, јединице која се цео рат борила против Немаца, Бугара, љотићеваца и комуниста и штитила народ од свих ових пошасти, а народ јој враћао тако што је волео, чувао, хранио и скривао гардисте, како током рата, тако и у годинама после рата. Никола се током рата борио против Броза и његових локалних послушника и апаратчика, а ви данас једног таквог човека стављате у исти кош са лучанским Брозом. Ако сте медиј привржен демократији, онда је разумљиво да одбаците све рецидиве тоталитарних идеологија (у које, поред нацизма и фашизма, спада и комунизам), међу првим стварима да одбаците тоталитарну верзију српске историје, и истовремено одбаците комунистичку пропаганду о оном најбољем што је српски народ имао (грађанској класи, интелектуалцима, сељацима, официрима…). Господо, овим ставом ставили сте сами себе, свесно или несвесно, у исти кош у ком обитава Гвозден Николић… Вратите се на прави пут, док још није касно.
Tako je brate Japan, ali ne zaboravi Stojan iz Ozona je stari komunista, šta očekuješ od njega.
E budale kvazi nacionalisti, jedina dokazana istina je da vam je taj Kalabić izdao svog ratnog komandanta Čiča Dražu. Ratovao samo po selima gde je jurio snajke i mastio bradu gibanicom i kurčio se nad golorukim seljacima.
Patriota kao i ovi danas koji bi radili isto što i on u ratu, a ovako u miru kradu državne pare.
I taj Stojan i ti komunisti su moralne gromade za vas.
Ово је пример доброг ђака кумровачке политичке школе. Свака част, добио си 5 од партијског комесара, дођи следеће седмице по синекуру и унапређење.
Nisam baš siguran da je Kalabić bio cvećka i da se borio za Srpski narod.Možda je se borio protiv komunista u Nemaca ali istorijski uzvori kažu da su njegove jedinice činile zločine na Srpskim narodom,sad da li je on znao verovatno.
Гарда чинила злочине над српским народом? Јесте ликвидирала пљачкаше, злочинце, комунистичке и немачке шпијуне и петоколонаше, све по пресудама војних судова, тј. по важећим законима Краљевине Југославије. Е сад, ако питате комунистичке и неокомунистичке историчаре, то се зове „злочини над српским народом“.
Japan čoveče, potraži lekara, 80 godina posle rata ti ispravljaš istoriju i tupiš o presudama vojnih sudova. Kakvi vojni sudovi, ako je nešto i bilo i kod četnika i kod partizana to su bili preki sudovi, kakav Vojni sud u ratnim uslovima, kakvi važeći zakoni u okupiranoj Kraljevini čiji Kralj je pobegao u London.
Po tebi ispade da je Kalabić bio neki sudski izvršitelj.
Историја се не исправља, историја се пише онаква каква је. Е сад, ако ти не знаш ко је био Калабић и како функционишу војне јединице и војни судови у ратним условима, смањи доживљај и читај…
Radoš se može porediti sa likovima poput Palme. Samo što je on u svakom pogledu mnogo opasniji i pokvareniji od Jagodinca. I mnogo bogatiji.
Kako su ga lečili, tako je i završio…
Ko je sledeći kandidat?
Ono što se pravi u MB NAM. je državni proizvod, e sad kad dođe mali Danilo za managera neće biti plata 80 iljada, no pola;a ovaj je znao i za sebe a bogami i za radnika. A ovom ulicom išli su i radnici Lucela, CIPa, FPA od kojih mnogi nemaju ni plate ni penzije!
Sindikat Namenske je predlozio ali vaznije ko je od odbornika podigao ruku za ovakav sramni i bezočni predlog.Predsednica SO Vesna zvana muskatla koja je do ulaska u SNS ceo radni vek zalivala muskatle u Domu kulture dala je predlog ali oni koji to podrzase osramotise i svoje ime za navek.
Kad se okači prva tabla sa imenom sotone pozivam sve časne građane da ih uklone kao nekada Vođa kada je skidao tablu ulice Zorana Đinđića.
Gde je kraj udvorištvu i slugeraju ovih beskičmenjaka.
Trebalo je proći deset godina, pa kad se JBT učvrstio tek je tad one iz prvih redova (izginule) proglašavo, za NARODNE HEROJE! A, normalno, imali i ulice…