Transformativna snaga populacionog starenja

Izjava izvršnog direktora Populacionog  fond UN (UNFPA), dr. Babatunde Osotimehina, povodom Međunarodnog dana starijih osoba, 1. oktobra 2016. godine:

Populaciono starenje, jedan od najznačajnijih trendova u 21. veku, predstavlja istovremeno i razlog za obeležavanje ovog dana, ali i izazov. Kako bi se ove demografske promene iskoristile za povećanje opšte dobrobiti potrebno je uložiti dodatne napore na smanjivanju trajne nejednakosti i unapređenju uslova života starijih osoba.

U 2015. godini 12,3 odsto svetske populacije činile su osobe starosti 60 i više godina, a do 2050. godine taj će se broj povećati na skoro 22 odsto. Ovaj porast će biti najveći u zemljama u razvoju. U Aziji živi polovina od ukupno 901 miliona starijih osoba u svetu, odnosno 508 miliona osoba starosti 60 i više godina, zatim sledi Evropa sa 177 miliona starijih osoba, Severna Amerika sa 75 miliona, Južna Amerika i Karibi sa 71 milion, Afrika sa 64 miliona i Okeanija sa 6 miliona.

U nekim zemljama populaciono starenje može dovesti do proporcionalnog smanjenja radne snage. Međutim, da li će do tog smanjenja doći i kakav će uticaj to imati na privredu, zavisiće od brojnih neizvesnih faktora, uključujući mere na povećanju starosne granice za odlazak u penziju, migracija te, konačno, ljudske, ali i tehnološke produktivnosti.

Populaciono starenje može uzrokovati društvene poremećaje s obzirom na to da društvene nejednakosti rastu u starijem životnom dobu. Na primer, muškarci u starosti imaju u proseku 68 odsto veća primanja od žena zbog dužeg radnog staža i većih primanja tokom radnog veka. Ovo je naročito značajno u svetlu činjenice da većinu starije populacije čine žene.

Mi u UNFPA, Populacionom fondu Ujedinjenih nacija, smo u potpunosti saglasni sa sloganom Međunarodnog dana starijih osoba – „Zauzmimo stav protiv diskrimicacije starih osoba“.Verujemo da smanjivanje trajne nejednakosti i prihvatanje doprinosa starijih osoba otvara ogromne mogućnosti za razvoj.

Rad na tome počinje sa sigurnim porođajem i nastavlja se sa dobrom ishranom u detinjstvu i kvalitetnim školama. On podrazumeva osiguravanje univerzalnog pristupa seksualnom i reproduktivnom zdravlju, rodne jednakosti, socijalne zaštite i sigurnosti primanja za sve starije osobe, kao i osiguravanje prenosa bogatstva na mlađe generacije.

Starosna diskriminacija na radnom mestu može predstavljati rastući problem u zemljama u kojima očekivani životni vek i dobro zdravstveno stanje podstiču starije ljude da nastave raditi, naročito ako je nezaposlenost mladih visoka. Društvo će možda svoja očekivanja u pogledu prirodne starosne granice za odlazak u penziju ili u pogledu uloge starijih osoba u javnom i privatnom životu morati prilagoditi činjenici da oni sve duže ostaju aktivni.

Starija populacija se oslanja na različite izvore finansijske podrške – od prihoda od rada i imovine do porodice i javnih programa. To znači da će zemlje sa rastućom populacijom starijih osoba morati uspostaviti međugeneracijski dijalog i doneti politike koje promovišu međusobno razumevanje, te osnažiti i mlade i stare da pomažu jedni drugima.

UNFPA nastavlja pomagati zemljama da odgovore na okolnosti i izazove populacionog starenja kroz promovisanje dijaloga o politikama i pomoć u obukama, istraživanju i prikupljanju podataka razvrstanih po starosti i polu. Trenutno analiziramo napredak ostvaren u proteklih 15 godina u realizaciji Madridskog akcionog plana za starenje i podržavamo razmenu stečenih iskustava u cilju ostvarivanja zdravijeg starenja i iskorišćavanja druge demografske dividende produktivnije i prosperitetnije starije populacije.

Populaciono starenje u svim zemljama predstavlja svojevrsnu transformativnu snagu koja će na ispit staviti postojeće stukture naše privrede, domaćinstava i društva. Udružimo snage kako bismo svim ljudima omogućili dostojanstveno starenje i život obeležen doprinosom, integracijom i blagostanjem.

______________________________________________________________