Tri meseca od rušenja u Savamali

Ni tri meseca od bespravnog rušenja privatnih objekata i pritvaranja građana u beogradskoj četvrti Savamala, tužilaštvo nije otvorilo istragu i javnosti nisu predočene informacije o tome ko stoji iza ovog događaja. Ne zna se ni ko je naložio policiji da te noći ne odgovori na pozive građana koji su videli rušenje i ne izađe na teren. KRIK podseća na najvažnije detalje ovog slučaja.

Piše: Bojana Pavlović, KRIK

Oko jedan sat iza ponoći 25. aprila, dok su se prebrojavali glasački listići, predstavnici političkih partija se cenkali oko broja osvojenih skupštinskih mesta, a građani čekali da čuju rezultate izbora, tri bagera bez oznaka ušla su u Hercegovačku ulicu u Savamali.

Došli su iz pravca gradilišta „Beograda na vodi“ – sa mesta gde bi trebalo da nikne nova luksuzna četvrt prestonice. Vešto su se provukli između dekorativnih žardinjera postavljene nakon rekonstrukcije leve strane ulice i počeli da ruše desnu stranu na kojoj su bili objekti u vlasništvu firmi „Iskra“ i „Transport peroni“.

Ove firme nekada su bile državne, a novi vlasnici njihovu imovinu kupili su u stečaju i objekte su uglavnom izdavali. Jedan od zakupaca bio je i „Savski ekspres“, restoran zasterelog enterijera i bogatog jelovnika.

Grupa muškaraca sa fantomkama preko lica sprovela je bagere pod okriljem noći u ulicu. Oni su se dovezli u Hercegovačku crnim automobilima zatamnjenih stakala i prekrivenih tablica. Mašinama su preprečili prilaz ulici i obezbeđivali teren dok su bageri rušili.

Da bi se postarali da ne bude svedoka, zaustavljali su građane na ulici i izvlačili ih iz automobila, oduzimali im telefone i zabranjivali im da se kreću dok sve zgrade ne sravne sa zemljom. Nisu im dozvolili ni da gledaju u crna vozila koja su patrolirala. Čuvara objekata su vezali, a slučajne prolaznike zatvorili u obližnje zgrade. Pošto je rušenje završeno, pustili su ih uz pretnje da nikom ne govore šta se dogodilo.

Počinioci pod fantomkama odneli su sa sobom snimke sigurnosnih kamera da bi sprečili da budu otkriveni.

„Imamo poziv, šefe“

Građani su ipak pozvali policiju. Policija ih je, međutim, izneverila i nije pritekla u pomoć. Od operatera koji su se javljali na njihove pozive dobili su odgovor da je sa „vrha“ stiglo naređenje da se ne bave ovim slučajem.

„Šefe, imamo još jedan poziv iz Hercegovačke, ovo je nešto novo. Poziva čovek i kaže da su njegovog radnika vezali jedno sat vremena i oduzeli mu telefon da nikog ne poziva i opet su srušili neke objekte kod Hercegovačke 4. To je ono ,Beograd na vodiʼ, šefe. Isto da postupim kao što je bilo sa onim?“, pitala je službenica u policiji da li da građane preusmeri na Komunalnu policiju.

„Tako je“, kratko joj je odgovorio nadređeni.

„Šefe, samo jedna pomoć, ovaj što je vezan dole, zove Komunalnu, odbili su ga. Je l ništa da mu ne dajemo, ništa?“, čuje se u sledećem razgovoru.

„Pa ništa“.

Iste noći i na identičan način srušeni su i objekti fudbalskog kluba „Železničar“ ispod mosta „Gazela“.

Zbog postizborne groznice, o ovim događajima saznalo se tek dva dana kasnije kada je Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i rođeni Savamalac, tokom jutarnje šetnje saznao šta se desilo i objavio informaciju o tome. Šabić je i zvanično od nadležnih u gradu zatražio da objasne i ispitaju ceo slučaj.

I dok su predstavnici najviših državnih i gradskih organa Aleksandar Vučić i Siniša Mali poricali da država, odnosno grad, imaju bilo kakve veze sa rušenjem, Zaštitnik građana Saša Janković pokrenuo je kontrolu rada policije.

Utvrdio je da policija zaista nije postupila kada je bila pozvana i da je odbila da zaštiti građane koji su bili lišeni slobode.

„Grupa od više desetina lica pod fantomkama preuzela je na dva sata vlast nad delom Beograda“, piše u izveštaju.

Janković je poslao preporuke Ministarstvu unutrašnjih poslova da istraže slučaj i podnesu krivične i prekršajne prijave, ali je ministarstvo ignorisalo Jankovićev izveštaj. Premijer je rekao da nema vremena da ga pročita.

Nakon otkrića Zaštitnika građana ministar policije Nebojša Stefanović davao je medijima različite izjave – od toga da je policija izašla na teren kada je pozvana do toga da nije otišla na mesto događaja zbog presečenih kablova koji su mogli da dovedu u opasnost živote policijaca.

Novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK došli su do snimaka rušenja koje je načinila obližnja sigurnosna kamera i nisu najboljeg kvaliteta, ali su potvrdili događaj. Na snimcima se vidi kada žuti bageri dolaze, ruše objekte, odlaze, kao i ljudi koji su zaustavljali prolaznike.

Više javno tužilaštvo u Beogradu reagovalo je tek deset dana nakon rušenja i naložilo policiji da istraži slučaj.

Gradske vlasti su do tada već počistile mesto rušenja, pa policija nije ni izašla na teren – jer je bilo kasno da se obavi kvalitetan uviđaj. Šabić je ovaj potez gradskih vlasti budi sumnju da je reč o „ukljanjanju dokaza“.

Po nalogu tužilaštva, policija je došla i u prostorije redakcije KRIK-a i zatražila snimke rušenja koje je KRIK eksluzivno objavio nekoliko dana ranije.

Saslušani su i svedoci događaja, kako nam je rečeno u policiji. Tužilaštvo, međutim, ni danas, tri meseca nakon rušenja, nije pokrenulo istragu. Iz tužilaštva su rekli da se još uvek sprovode predistražne radnje, ne objašnjavajući koliko će to trajati. Zatraženo je od medija da ne insistiraju na ovoj priči i ne vrše pritisak.

Građanska inicajitiva „Ne davimo Beograd“ organizovala je proteste u Beogradu kojima je prisustvovalo više od 10 hiljada građana i kojima je cilj, kako kažu predstavnici organizacije, da se ovaj slučaj reši, a odgovorni podnesu ostavke.

„Dajte meni jedan bager“

O događaju je u više navrata govorio i premijer Vučić.

Najpre je rekao da je siguran da država nije učestvovala u rušenju. Vučić je opravdavao događaj ističući da su objekti bili nelegalni i da je bilo pravično da se poruše, ali da je bio sporan način na koji je to učinjeno. Objekti su, međutim, bili u postupku legalizacije što znači da niko nije imao prava da ih sruši dok država o tome ne da konačni sud. Premijer je vlasnike objekata optuživao da su kriminalci koji rade za svoje interese, a protiv države.

Mesec dana kasnije, Vučić je sam sebe demantovao i rekao da iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu, ali nije imenovao ko je tačno odgovoran.

„Slučajno nisam znao za tu akciju, da sam znao, rekao bih im da uzmu bagere i da ruše u toku dana i da daju meni jedan bager da sednem u njega, da to ruglo kriminalno sklonim. Nisu me pitali, nisu ni reč rekli, izveli su ono što je loše, za to snosimo odgovornost, ali nije vam dovoljno“, rekao je Vučić i dodao da mu „ne pada na pamet“ da imenuje odgovorne.

Nisu ih do danas imenovali ni policija i tužilaštvo, te javnost do danas ne zna imena onih koji su učestvovali u rušenju Hercegovačke i po čijem nalogu.