Trnava: Igračke u lošem stanju, škola i dalje bez sale za fizičko, preči reflektori za Polet (VIDEO)

Meštani sela Trnava osećaju se kao da svi od njih okreću glave i da nastavljaju svojim putem. Letos su imali problem sa vodosnabdevanjem, ali to svakako nije jedini problem koji muči ovo selo ili bolje reći prigradsko naselje koje je udaljeno samo 6 km od centra Čačka.

Trnava je jedna od većih mesnih zajednica, većih sela, praktično je postala prigradsko naselje poslednjih godina u Čačku. Porblemi su brojni, ali jedno od najvećih nebezbedno dečje igralište gde se nedavno povredilo jedno dete koje je propalo kroz dasku.

Dečje igralište se nalazi preko puta Osnovne škole Sveti Đakon Avakum i deca svaki dan prolaze pored njega.

Pored toga, meštani se žale na loše puteve, ali i na to da Osnovna škola Sveti đakon Avakum nema halu. Ona je jedna od retkih škola koja nema svoju sportsku halu, a neće je dobiti ni ove godine, jer je gradonačelnik Čačka Milun Todorović procenio da su preči reflektori na Poletovom stadionu gde svakodnevno u večernjim satima karta.

Radmila Živković, odbornica i meštanka Trnave, podseća da je Trnava lepo selo, ušuškano ispod planine Jelice. Međutim, Trnavu čine i ljudi, ali oni nisu agilni da ovde nešto urade za sebe, za svoju decu, odnosno za svoje potomke.

“Jedna od ozbiljnih tema jeste pitanje fiskulturne sale u ovoj školi. Ova škola datira još iz polovine 19. veka. Ima dugu istoriju. Ovde je i mesna zajednica, odnosno dom kulture ili kulturni dom kako ga sad zovu, no ne znam da li taj prefiks kulturni odgovara datom stanju objekta. Uglavnom se tu održavaju časovi fizičkog vaspitanja iako je to vrlo neuslovan prostor. To znam zato što sam svojevremeno imala priliku da vidim, s tom razlikom što je nekada to bilo upristojeno. Sada već više možemo da kažemo da je, ne samo neuslovno, nego i nebezbedno. Podsećam da se 2016. godine urušio krov na ovom objektu, a onda je to, onako, usput napravljeno, zakrpljeno. Pitanje je koliko su sada deca u prilici da budu bezbedna u tom prostoru. Kao što vidite i ovaj mobilijar, već je vrlo nebezbedan, sprave su u jako lošem stanju… To je napravljeno da se deca igraju, nije napravljeno da gledamo mi odrasli, međutim ova nebezbednost ukazuje na jedan neodgovoran odnos prema prema svemu ovde što je moglo da bude u korist dece koja su naši naslednici, budućnost ovog sela. Međutim, ovde izgleda diskriminacija koja je očigledna jer ova deca jedina nemaju fiskulturnu salu, jedina škola koja u gradu Čačku nema fiskulturnu salu, to je škola Sveti Đakon Avakum i zato je to neka vrsta diskriminacije prema tim malim dečjim životima, a čini mi se da je diskriminacija postala način življenja, jel’ tako? Neka nova normalnost. Sva druga deca to imaju, eto oni nemaju. A ne bi bilo ništa čudno da ni druga nemaju, pa eto nemamo ni mi. Međutim, svake godine odnosno svake izborne godine se obećava, biće ove godine, mi ćemo to uraditi, evo samo što nije, uložena su, odnosno opredeljena su na papiru sredstva,  ali uvek je nešto preče od dece, novac ode na drugu stranu, tako da mi ostanemo uskraćeni za to. A imam još mnogo toga što bih, kad je novac u pitanju, poštovani građani našeg Trnave, da znate da vi punite budžet. To su vaša sredstva, to su vaše pare, pa gledajte kako ćete njima rukovoditi. Ako ste znali da ih steknete, valjda znate i da ih potrošite, a to trošenje imate pravo da učestvujete u tome preko mesne zajednice, preko saveta mesne zajednice“, priča Radmila Živković.

Objekat mesne zajednice kao sala za fizičko

Opštinari su se od tužbi roditelja za eventualne povrede na mobilijaru zaštitili natpisom  da deca koriste ove sprave na svoju ličnu odgovornost, ali se postavlja pitanje koliko dece to zaista može da pročita, da vidi.

Dirksiminacija meštana Trnave vidi se i u putnoj mreži. U gornjem delu Trnave ni jedan put nije sređen, ni jedna lopata peska nije stavljena, ali zato je donji deo Trnave dobio sve.

„Oni su seli pa su preračunali, gornji deo Trnave je razređen što se stanovnika tiče, oni ulažu u donji deo Trnave jer tamo ima više stanovnika i oni će svakako glasati ako im naprave put do kuće. A ti putevi su više puteljci staze i bogazi nego što su pravi, već vidim da je pukao asfalt pošto je to urađeno na brzinu onako usput što bi se reklo, jer njima je bitan broj glasača, a nisu im bitni ljudi. Oni nas vide samo kao glasače, nikako drugačije“, navodi odbornica Živković.

Jedan od najvećih problema je vodosnabdevanje. Celo leto meštani Gornje Trnave su se mučili bez vode, a posebno poljoprivredna domaćinstva.

„I tu je neka vrsta diskriminacije. Donji deo Trnave je uključen na Rzav i oni letos nisu imali problem sa vodom. Ali 200 kuća gornjeg dela Trnave koji se snabdevaju sa Trnavskog vrela i nisu uključeni na Rzav, celo leto nisu imali vode na plus 40 stepeni. I to je jedan segment našeg življenja koji je u stvari bitan, voda je jednako život. Pogotovo su to poljoprivredna domaćinstva koja itekako imaju potrebu za vodom, kao i sav živi sve, s tom razlikom što oni još dodatno imaju stoku. Međutim, toga letos nije bilo. Opština se uopšte nije mnogo potrudila da nam izađe u susret, a na svaki moj poziv predstavniku mesne zajednice on je bio nedostupan. Formalno meštani biraju predsednika, to se zna, međutim oni pripreme određen broj ljudi jer njima treba predsednik mesne zajednice da urade to što su planirali i što smatraju da treba da pripada njima. Kad kažem njima mislim na opštinu, mislim na predsednika, odnosno na gradonačelnika i na čitavu službu jer oni imaju uporište samo u selima. U gradu gube teren, tamo su na vrlo tankim nogama kad je u pitanju broj njihovih glasača, ali zato oni stavljaju tačku na sela. I onda gde mogu i kako mogu, a Trnava je jedno veliko selo i sami ste to rekli, gde ima više od 2.000 glasača, to je dobar potencijal na koji oni treba da obrate pažnju. Prema tome, oni znaju sednu i lepo iskalulišu. Dakle, vraćamo se ponovno na ono njima ne trebaju ljudi iz Trnave, njima treba broj glasača i oni na tu kartu igraju“, zaključuje Radmila Živković.