U julu umrlo skoro 2.000 više osoba od proseka

Da li je više ljudi preminulo od korona virusa u Srbiji nego što to pokazuju zvanični podaci, više nije pitanje koje se postavlja.

Nakon što je epidemiolog Predrag Kon kazao da njegova analiza samo za Beograd pokazuje da je do juna meseca bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je pismeno prijavljeno, jasno je da zvanična statistika nije obuhvatila sve smrtne ishode od novog virusa. Koliko je međutim žrtava korone ostalo nezabeleženo, može se samo nagađati. Ono što pokazuju podaci koje je predstavio Predrag Kon kao i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku za letnje mesece ukazuje na to da su stvarni brojevi višestruko veći.

Gostujući u Pregledu dana NewsMax Adria, Kon je kazao da je od marta do juna našao 210 smrtnih ishoda kojima je kovid 19 u potvrdi o smrti bio napisan kao neposredni ili osnovni uzrok smrti, dok je 118 takvih slučajeva zvanično prijavljeno.

– Pored toga našao sam 29 smrtnih slučajeva u tom istom periodu od virusne pneumonije i našao sam višak smrtnosti od neoznačene pneumonije – dakle, nebakterijske – 102 slučaja je bilo viška, ali ne možemo da su 102 bila od kovida, ali jedan znatan broj jeste – rekao je Kon. On je istakao i da informacioni sistem u koji se slivaju podaci o zaraženima i preminulima od korone „u jednom periodu nije bio dovoljno precizan“.

– Ne mogu da tvrdim zašto – dakle negde od sredine juna on nije bio precizan – kazao je Kon. Podaci koje je izneo član Kriznog štaba odnose se na period do juna, dok, kako je rekao, za naredne mesece tek treba da se obavi analiza. Ono što pak otkriva statistika smrtnosti za jul i avgust koju objavljuje Republički zavod za statistiku, pokazuje da je vrlo moguće da ni tokom leta zvanični podaci u značajnoj meri nisu obuhvatili sve preminule od korone.

Nikola Zdravković, urednik i osnivača naučnog časopisa Odiseja, objavio je na sajtu Peščanika analizu u kojoj pokazuje da je tokom jula i avgusta smrtnost u Srbiji bila dramatično veća u poređenju sa desetogodišnjim prosekom za ove mesece. Oslanjajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, Zdravković je pokazao da je tokom avgusta preminulo 885 više ljudi u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, dok je u julu „višak smrtnosti“ bio čak 1.896. Prethodno je u junu preminulo 456 osoba više u poređenju sa prosekom. Istovremeno, u analizi se primećuje da je po zvaničnim podacima od 1. juna do 31. avgusta u Srbiji je od kovida 19 umrlo 469 ljudi.

– S druge strane, u istom vremenskom periodu, broj umrlih ljudi odstupa od desetogodišnjeg proseka za čak 3.238, odnosno oko 13,5 odsto. To je ni manje ni više nego desetostruko veća brojka od očekivane, tzv. standardne devijacije. Iako su brojke RZS dobre, to je zapravo pravi dosadašnji bilans kovid 19 u Srbiji od opuštanja mera – navodi Zdravković u svojoj analizi, ističući i da se ne može izvući zaključak da je preko 3.000 osoba preminulo od korone, jer na „višak smrtnosti“ utiču i druge stvari poput preopterećenog zdravstvenog sistema odnosno činjenice da su stradale osobe koje nisu mogle da dobiju negu jer je celo zdravstvo bilo usmereno na zbrinjavanje obolelih od korone.

U razgovoru za Danas Zdravković ističe da su ovi brojevi morali da privuku pažnju nadležnih i da budu objašnjeni.

– Krajem avgusta RZS izdaje saopštenje u kome su predstavljeni katastrofalni podaci za jul. Radi se o izuzetno većoj statističkoj razlici koja obavezno zahteva objašnjenje. Međutim, niko se time ne bavi. Sam RZS pri tome ne stavlja taj podatak (da je u julu umrlo skoro 2.000 više osoba u odnosu na prosek) u prvi plan već stavlja akcenat na to koliko je ljudi umrli od početka godine, kao da je ovo normalna godina. Pri tome tih istih dana mediji paralelno izveštavaju o manjem broju umrlih i zaraženih na dnevnom nivou i najvaljuju da je dobar trenutak za početak školske godine. To sve govori da ili ne postoji nikakvo intersovanje da se sazna koliko ljudi zapravo umire od korone ili da postoji potreba da se te brojke sakriju – kaže Zdravković.

On naglašava da su podaci o „višku smrtnosti“ i te kako važni da bi se na jednoj strani dobila kontrateža onome što Ministarstvo zdravlja saopštava kao zvaničnu statistiku preminulih od korone, a na drugoj da bi se videlo koliko određene mere ili ukidanje istih utiče na tok epidemije.

– Nakon što su u Srbiji naglo ukinute sve mere moralo je da postoji bolje praćenje smrtnosti. Naš RZS bi morao da bude nezavisna institucija koja obajvljuje tačne i pravovremene podatke iz nedelje u nedelju i koje bi bili kontrateža podacima koji dolaze iz Ministarstva zdravlja. Jer na osnov tih podataka bilo bi jasno kakav je efekat imalo naglo ukidanje svih mera – dodaje sagovornik Danasa.

Povodom neslaganja podataka o preminulima od korona virusa Predrag Kon je juče kazao da je za to kriv informacioni sistem kovid 19. On je dodao i da tvrdi „pod punom moralnom odgovornošću da Krizni štab u medicinskom delu nije mogao da ima druge podatke od onih koje je dobijao od informatičara“.

– Glavni odgovorni su oni koji su pravili informatički sistem, radili sa njim, i dostavljali nam podatke – kazao je Kon za N1, dodajući da podaci koji se sada dobijaju iz informacionog sistema odgovaraju više stanju na terenu.

Lončar napada medije

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar optužio je medije koji postavljaju pitanja o preminulima od korone „da bi im bilo drago da ima što više mrtvih“. Lončar je rekao i da sada postoji dodatna analiza smrtnih ishoda, kao i da nikada niko neće moći odgovorno da tvrdi da je osoba preminula od korone jer se na takvim pacijentima ne rade obdukcije.

– Ne postoji nijedna stvar koja je prijavljena, za koju smo znali, a da nije objavljena – istakao je Lončar. Dnevni list Danas pitao je juče Ministarstvo zdravlja kada će biti urađena revizija podataka o smrtima, o čemu je ministar govori, ali do zaključena ovog izdanja nismo dobili odgovor.

Delić: Moguća vanredna kontrola

Dragan Delić, bivši direktor Infektivne klinike u Beogradu, objašnjava za Danas da je lekar dužan da popuni obrazac prijave o smrti navodeći osnovni, neposredni uzrok smrti, zatim pridodate bolesti i da se ta prijava šalje gradskom zavodu za javno zdravlje kurirskom službom. Upitan kako vidi neslaganje između zvanične statistike i podataka o umrlima koji se sada saopštavaju, Delić kaže da ne može sa sigurnošću da tvrdi šta je bliže istini, ali i dodaje da je „bilo veoma sumnjivo kako je u jednom periodu svakog dana prijavljivan jedan ili nijedan smrtni slučaj“. Kako ističe, zakon predviđa mogućnost vanredne spoljne kontrole zdravstvenih ustanova, što bi mogao da bude način da se utvrdi na koji način su prijavljivani smrtni slučajevi od korone.

– Ta kontrola podrazumeva da se obrazuje komisija koja svoj izveštaj dostavlja Ministarstvu zdravlja i Batutu, koji dalje postupaju – kaže Delić.