U kojim zemljama živi NAJVIŠE naših ljudi

Više od 300.000 naših građana privremeno radi u inostranstvu dok je daleko više onih koji su preko „grane“ odlučili i da ostanu sa porodicama. Prema poslednjim dostupnim više od 2 miliona Srba čini dijasporu, dok ih u državama bivše Jugoslavije ima oko 1,6 miliona.

Posle Balkana, najviše ih je s druge strane Atlantskog okeana, u Sjedinjenim Američkim Državama – čak 650.000, i Kanadi – 180.000, a očekivano, u zapadnoj Evropi najviše ih ima u najrazvijenijom evropskoj ekonomiji.

Najviše Srba živi u Nemačkoj – oko 450.000, a zatim u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). Zanimljivo je da čak i u Velikoj Britaniji, koja je poznata po strogim procedurama za useljenike i vize, živi 80.000 Srba.

Nije mali broj Srba ni u Aziji i Okeaniji – 120.000, od čega je ubedljiva većina u Australiji i to najviše u gradovima poput Melbuna, Sidneja i Perta.

U procentima, nešto više od polovine gastarbajtera radi ili boravi u Austriji (22,5 odsto), Nemačkoj (17,9 odsto) i Švajcarskoj (13,1 odsto).

Najviše muškaraca do 40 godina

Prema poslednjem zvaničnom popisu, 313.411 građana Srbije nalazi se na radu ili boravku u inostranstvu, što je 4,2 odsto ukupnog broja stanovnika. Ovi podaci potvrđuju i da iz Srbije uglavnom odlaze mladi, jer je prosečna starost emigranata 34,7 godina.

To ih čini znatno mlađima u odnosu na ukupno stanovništvo Srbije, koje je u proseku staro 42,2 godine. Posmatrano po polu, među spoljnim migrantima veći je udeo muškaraca (53,4 procenata), dok je udeo žena 46,6 odsto, za razliku od ukupnog stanovništva, gde su žene zastupljenije (51,3 odsto), pokazuju brojke Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Najčešća zanimanja kojima se bave naši državljani van Srbije su u medicini – medicinske sestre i tehničari, zatim vozači, kuvari i gerontodomaćice, ali ima i onih sa višom i visokom školom – stomatolozi, doktori medicine. Tu su i ekonomisti, arhitekte i fizioterapeuti.

Ipak, podaci govore da Srbi u dijaspori najčešće rade takozvane teške poslove – muškarci su obično zaposleni na građevini, a žene rade poslove održavanja. Mnogi su zaposleni i u proizvodnim firmama, pa su uključeni direktno u proces proizvodnje.

Posao van Srbije pokušavaju da nađu i električari, konobari, prodavci, dizajneri, veterinarski tehničari, automehaničari, ali u znatno manjem broju.

Zbog korone se vratilo 400.000 Srba

Kada je počela pandemija, sve svetske privrede bile su veoma pogođene, pa tako i neke od zemalja u kojima je zaposleno najviše Srba. Ovakva situacija naterala je više od 400.000 srpskih državljana da se već u martu i aprilu vrate u domovinu. Uglavnom je bila reč o onima koji su u inostranstvu radili najjednostavnije poslove ili nisu imali regulisan status. Veliki broj njih vratio se u inostranstvo na rad već u junu.

Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pre korone glasili su da u Srbiji živi 234.932 ljudi koji se smatraju povratnicima sa rada ili boravka u inostranstvu. Među njima je 56,9 odsto muškaraca i 43,1 procenata žena.

Inače, Srbija ima potpisane bilateralne sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 28 država, a sporazume o privremenom zapošljavanju radnika migranata sa Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom i Slovačkom. Ti sporazumi predstavljaju garanciju našim građanima koji odlaze na rad u inostranstvo da u zemljama u kojima rade imaju pravo na jednaku platu i uslove na radu kao i stanovnici tih država.