U laži su kratke noge

Već danima vlasnik čačanskog portala Glas zapadne Srbije, nezadovoljan što njegovi projekti nisu prošli na Javnom konkursu za subvencije programskih sadržaja u oblasti javnog informisanja, vodi besprizornu kampanju, kako protiv same institucije javnog konkursa i članova stručne Komisije koja je ocenjivala podnete projekte, tako i protiv medija koji su učestvovali na konkursu i čiji projekti su izabrani za subvencionisanje produkcionih troškova, a naročito protiv lokalnih medija u Čačku koji godinama unazad kvalitetom svojih projekata uspevaju da budu među onima koji dobijaju subvencije.

Bez imalo respekta prema onima koji su u medijskom poslu dokazali svoju stručnost, profesionalnost, znanje, kvalitet i visoki stepen odgovornosti u oblasti javnog informisanja kojim se bave, Gvozden Nikolić, vlasnik pomenutog portala, daje sebi za pravo da  omalovažava rad drugih, da neosnovano optužuje i deli moralne pridike, da novinarska udruženja kvalifikuje kao kriminalna, a ljude koji njima rukovode etiketira kao muljatore koji novac iz državnog i lokalnih budžeta dele po sistemu „ja tebi, ti meni“.

Uzimajući u obzir da je univerzalno pravo svakoga da sve stavi pod sumnju, moglo bi se reći da to pravo pripada i rabu Božjem Gvozdenu Nikoliću.

Optuživati i etiketirati druge, a pri tome ne štedeti ni članove njihovih porodica, nije ništa novo u Srbiji. Takva rabota obično prati isticanje sopstvenog poštenja i bezgrešnosti, uz totalno slepilo da sve ono što prišivate drugima ne vidite i prećutkujete na svom primeru.

Kako gospodin Nikolić stoji sa pojmovima istina i laž.

Uporno tvrdi da njegova firma, on i njegovi saradnici nikada nisu koristili novac iz budžetske kase namenjen projektnom finansiranju.  Evo njegove izjave u listu Politika u tekstu „Dežurne oči zapadne Srbije“, koji je objavljen u februaru ove godine.

To kaže Gvozden Nikolić. Tvrdi da nikada nije dobijao novac iz budžetske kase, mada je pokušavao.

Ako nas oči i digitron ne varaju ukupno 930.190,00 samo od Grada Čačka, na ime državne pomoći inkasirao vlasnik GZS u 2015. godini, samo par meseci pre davanja izjave listu Politika.

Pridodala je neku siću od 300.000,00 dinara u 2015. godini i opština Nova Varoš, pa je sve skupa otišlo na preko 1,2 miliona. I tu nije kraj. Po našim saznanjima vlasnik GZS konkurisao je prošle godine u još nekim opštinama u zapadnoj Srbiji po osnovu konkursa za tzv. projektno finansiranje.

I ove godine vlasnik GZS osipa paljbu na redakcije čiji projekti su podržani na konkursu Ministarstva. Onom konkursu na kome projekti njegove firme i firme njegovog sina nisu prošli, jer je Komisija, kako on tvrdi radila po sistemu „ja tebi, ti meni“. 

Za drugi medijski konkurs Ministarstva na kome projekat tate Gvozdena takođe nije prošao, ali projekat sina Dragana jeste, gle čuda tata nema primedbe na rad Komisije, ni sumnju da je bilo „ja tebi, ti meni“. 

A kako je ove godine porodična medijska manufaktura tate i sina Nikolića, prošla na lokalnom konkursu za projektno finansiranje javnog informisanja u Čačku. 

Izvod iz Rešenja Gradskog veća grada Čačka o raspodeli sredstava

Stručna komisija ocenila je projekat produkcije „4N studio“ kao inovativan i tematski značajan jer se bavi položajem i problemima određene kategorije invalidnih lica, uz ocenu da  je traženi budžet neusaglašen i dodelila mu  400.000,00 dinara.

Projekat tatinog PD GZS dobio je 120.000 više, ukupno 520.000,00 dinara, ali ne zbog boljeg kvaliteta ili značaja za javno informisanje u gradu Čačku. Stručna komisija nije prepoznala čak ni temu projekta koji je tata Nikolić podneo, ali je prepoznala nešto drugo. Prepoznala je UTICAJ koji GZS ima na formiranje javnog mnjenja u Čačku. Prepoznalo je to i Gradsko veće kada je prihvatilo predlog Komisije sa takvim obrazloženjem i odobrilo projekat, mada „uticaj na javno mnjenje“ ne postoji kao pojam za ocenu kvaliteta i opravdanosti finansiranja projekta u oblasti javnog informisanja, ni u konkursnoj dokumentaciji, ni u dokumentima medijske strategije koju je država Srbija usvojila, ni u obavezujućem aktu Ministarstva kulture i informisanja. 

Na drugoj strani kupovina i trgovina uticajem je, čak i u Srbiji, krivično delo. Može li se odluka Gradskog veća u Čačku, sa ovakvim obrazloženjem, shvatiti kao namera da se za pola miliona dinara, po sistemu „ja tebi (pare), ti meni (uticaj)“  kupi uticaj jednog javnog glasila na formiranje javnog mnjenja u gradu. 

Izvod iz obrazloženja Odluke o dodeli sredstava za javno informisanje u gradu Čačku

Kako god bilo, tata i sin, inkasiraće i ove godine skoro milionče iz budžeta grada, uprkos upinjanju tate da javnost ubedi da samo njihove firme pošteno zarađuju, a svi ostali mediji u Čačku muljaju na nekim nameštenim konkursima i žive na grbači građana. 

Što bi narod rekao – u laži su kratke noge.

_____________________________________________________________