Prethodni članak
У Патријаршији српској прослављено 10 година Патријарха Иринеја у трону Светог Саве
У организацији Патријаршијске управне канцеларије данас је у Патријаршијском двору у Београду прослављена деценија од избора Патријарха српског Иринеја за 45. по реду поглавара Српске Православне Цркве.
Представљањем фотомонографије у 10 томова у којима је сабрани 15.000 фотографија о активностима Његове Светости Патријарха српског Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве али и пројекцијом једночасовног документарног филма ”Патријарх српски Иринеј” који илуструје животни пут актуелног поглавара СПЦ.
Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије а издавачи фотомонографије су Патријаршијски Управни одбор и Службени гласник.
Данашњој свечаности у Патријаршијском двору, поред Патријарха српског, присуствовали су и Престолонаследник Александар, високи представници верских заједница, војске Србије, полиције, образовних установа, здравствених установа, културног и јавног живота престонице и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.
У име издавача присутнима се обратила директорка Службеног гласника Јелена Триван а након ње, слово о Патријарху произнео је универзитетски професор и књижевник Дарко Танасковић.
– Едиција фотомонографија о Патријарху Иринеју у 10 томова стварана је 10 година. Сваки од томова представља годишњак који фотографијама и текстовима говори о активностима Патријарха српског Иринеја о свакој години понаособ. Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“ је Патријархова животна прича коју подупиру казивања његових савременика и сатрудника у Призрену, Острогу, Нишу, Крушевцу и Београду“ – рекао је прота Стојадин Павловић, уредник фотомонографије и аутор филма „Патријарх српски Иринеј“.
Уследила је пројекција филма након које је, видно изненађен, присутне поздравио и благословио Патријарх српски Иринеј: ”Нисам очекивао догађај оваквог нивоа, док нисам дошао у салу нисам знао да ће овом скупу присуствовати оволики број еминентних личности и драгих гостију, мислио сам да ћемо филм погледати у уском кругу сарадника, ово је за мене заиста велико изненађење и благодаран сам на свему овоме” – истакао је на почетку обраћања Патријарх српски Иринеј додајући да живимо у времену када није лако бити на неком високом положају те да тако није лако ни бити Патријарх српски, али да се током протеклих 10 година трудио и чинио све што је у његовој моћи да Цркву води исправним путем у овим тешким временима која за српске Патријархе никада и нису била лака.
Патријарх се на крају обраћања захвалио проти Стојадину Павловићу на труду и посвећености, свим запосленима при Патријарашкој управној канцеларији и Патријаршији српској, Служебном гласнику као издавачу фотомонографија као и уваженом професору Дарку Танасковићу на лепим речима које је упутио али и истакнутој Драмској уметници Биљани Ђуровић која је током данашњег догађаја подсетила на најзначајније речи које је Патријарх упутио верном народу током протеклих 10 година.
Документарни филм о Патријарху Иринеју https://www.youtube.com/watch?
_____________________________________________________________________
jel to onaj sto rasprodaje orden SVETOG SAVE
Ovaj SNS političar nije ni do čukljeva pok patrijarhu Pavlu! On je bruka i sramota SPC! Svugde ga možeš videti a najmanje u crkvi. Samo mu noge vire iz dupeta Šoravog!!!
Слава Перуну!
Само нека дели одликовања, није то патријарх него напредњачки лоповски магарац!
Zbog takvih kao sto si ti i ne treba da nam bude bolje!
Ја нисам ВИ.
Вама и не треба да буде боље и не може да вам буде боље, и никад вам неће бити боље, зато што сте стадо.
У међувремену, дозвољено ти је да блејиш.
Sa ovim samo.potvrdjujes da sam u pravu… To sto ne mislim kao ti ne znaci da sam ovca vec suprotno da si to ovan koji ne vidi sumu u oku svom a vidi trun u oku svakoga oko sebe…
Вас ваш поп зове стадом и рабом, не мене.
Своја посла гледај.
sve moj do mojeg…skupio se olos…
Blagoš nama šnjime! On je patrijarh po meri svog naroda, kakav narod, takav patrijarh.
Zbog ovakvih koji ovo komentarisu nikada nam biti bolje nece… Slava Bogu…
Koliko ono bi godina clan KPJ?
Zbog ovakvih komentara nikada nam biti bolje nece… SLAVA BOGU!
Ко је глуп, не можеш му помоћи.
Коме се верници моле? Кога молити и тражити му заштиту и помоћ? Ко се прославља и хвали? Њега зову „Бог Израела“, „Бог Јаковљев“, „Бог који је са Сиона.“ Тај Бог који „живи на Сиону“ мрзи оне који „чине безакоње и говоре лажи“. Имајте на уму да „чинити безакоње“ и „говорити лажи“ овде значи обожавати друге богове, а не Јехову и прослављати друге богове, а не Јехову. Такви људи се у Библији називају „зли“, „грешници“, „горди“, „нечастиви“, „који га мрзе“ и „буне се против њега“, то јест, Јехову. Ту категорију људи је „праведни судија“ осудио на уништење. О односу Свеволећег према свим врстама „нечастивих“ касније ћемо говорити. А сада – још мало о „великодушном и милостивом“.
Успут, они називају Јехову многомилостивим јер он „неће тражити грешке за сва времена и не гневи се довека“ (Псалам 103: 9), тј. „чувар Израела“ који не спава, може „у љутњи“ напунити земљу лешевима “(Псалам 109: 6) и„ разбити зубе злих “(Псалам 3: 7), али тада ће отићи и узвисити изабране (Псалам 28: 9).
Шта верници траже од Бога који „не воли безакоње“? Пре свега, спасење. Од чега су древни јудеји морали да се спашавају? Наравно, од бројних непријатеља. На крају крајева, тешко је очекивати миран и спокојан живот заузимајући туђе територије и постављајући тамо своја правила. Међутим, било је довољно проблема и унутар племена: периодично се неко са неким морао борити, на пример, у случају борбе за власт (Авесалом против свог оца Давида). Нарочито је било потребно спасити се од многих пагана, који су били „непажљиви према поступцима Господњим и на дело Његових руку“. А с обзиром на чињеницу да су тих дана скоро сви осим јудеја поштовали идоле, сви унаоколо били су непријатељи. „Непријатељи душе моје стежу обруч око мене. Затворили су се у сопствено сало, устима својим охоло говоре. А нас, наше кораке, сада опкољују, упиру очи своје да нас на земљу оборе. Сваки је од њих као лав жељан да плен растргне, као млади лав који у потаји седи.. “(Псалам 16: 10-12).
Значајно је да већ у првом псалму постоји јасна подела јудеја по „Господњем закону“, а остали су нечастиви, којима је требало добро „наплатити“. Посао „одмазде“ није био лак, зато су позвали Јехову да се освети и спали непријатеље. На пример, овако:
„Сви ће се непријатељи моји много постидети и узнемирити, одступиће, сместа ће се постидети. ”(Псалам 6:10).
„Пропаст нека на њих дође! Нека живи у гроб сиђу, јер док су боравили у туђини зло је било у њима. ”(Псалам 55:15).
„Ти, Господе, Боже моћи, Боже Израела, устани да посетиш све народе, не поштеди ни једног од нечастивих“ (Псалам 58: 6).
„Грешници ће бити збрисани са земље, злих више неће бити. !“ (Псалам 104: 35).
„Докрајчи их у гневу, докрајчи их, да их више не буде. Нека знају да Бог влада над Јаковом све до крајева земаљских. Нека се врате увече, нека лају као пси и нека иду око града. Нека лутају тражећи храну, нека се не насите и преноћиште нека не нађу.”(Пс 59: 13-15).
У псалимама је слика непријатеља врло живо описана. На кога се односе бројна проклетства и позиви на истребљење? То је човек који „занемарује Господа“, у својим мислима да „нема Бога!“ Односно, било атеисту или човека другачије вере. Да би се оправдале казнене радње против пагана, оне су описане на следећи начин:
„Јер у устима њиховим нема ничег поузданог, изнутра су пуни зла. Грло им је гроб отворен, ласкавим се језиком служе.“ (Псалам 5:9).
„Уста су му пуна клетви, преваре и насиља. Под његовим су језиком невоља и зло. Близу насеља у заседи седи, из потаје убија недужнога. Очи његове несрећника вребају. Из потаје вреба као лав из скровишта свога. Вреба да зграби невољника. Хвата га и у мрежу своју повлачи. ”(Псалам 10: 7-9).
„Зли мач извлаче и лук натежу, да оборе невољника и сиромаха, да побију оне који су честити на путу своме.“ (Псалам 36:14).
То су ти грозни и подмукли идолопоклоници. А „сиромашни“ и „невини“ природно значи следбеници јудејске вере. Призване су посебне казне на главу оних пагана који су се одважили да освајају изабране. Жива илустрација је псалам 136 „Поред вавилонских река“, када су вавилонци тражили да им заробљени јудеји певају своје националне песме. Не да раде у каменоломима и не да ору земљу. Само песме да певају. За то је, према мишљењу певача, потребно да се свим вавилонским бебама разбију главе о камен. Овај псалам био је веома популаран 70-их година прошлог века. Тада га је извео светски познати бенд Бони М („By the rivers of Babylon“). Истина, нису поменули ломљење глава беба о камење.
Поред тако радикалних мера, књига божанских текстова нуди још неколико начина да се елиминише „паганска претња“.
1. Нешто попут кармичке одмазде: „њихов мач ће сићи у њихово срце“, „ископати ров, ископати га и пасти у јаму коју је сам припремио“.
2. Сам Јехова мора да предузме следеће мере против пагана: кишом на њих да проспе ватру и сумпор; задува горући ветар; да их збрише са лица земље; да им умножи њихове патње; уништи сећање на њих са лица земље; пошаље их у пакао.
У идеалном случају требало би да се добију следећи резултати:
„Кад му се буде судило, нека се као злочинац покаже, и молитва његова нека грех буде! Дана његових нека мало буде, и његову надгледничку службу нека други преузме! Деца његова нека сирочад постану, а жена његова удовица! Нека синови његови лутају около, нека просе, и нека изађу из опустелих места својих да хлеба траже! 11 Нека му зеленаш приграби све што има, нека туђинци разграбе плод труда његовог! Нека не буде никог ко би му милост показао, и нека не буде никог ко би се смиловао деци његовој кад без оца остану! Нека се истреби потомство његово! У следећем нараштају нека се избрише име њихово! Нека се Господ сети преступа праочева његових, и грех мајке његове нека се не избрише! ”(Псалам 109: 7-14).
Праведницима (оним јудејима који ревносно обожавају Јехову и поштују све његове законе) обећава се следеће:
вечна радост; бројна нација као наслеђе; стална заштита, благослов и заштита Јехове од оних који мрзе Сион („С тобом ћемо оборити противнике своје, у име твоје згазићемо оне који устају на нас.“ (Псалам 43: 5)); пружање бројних погодности за „уплашене“ и „надајуће“.
Псалми такође марљиво покривају идеју о правом начину живота. Потребно је служити Јехови са страхом и радовати се са страхопоштовањем, марљиво се учити страху од Господа („Почетак мудрости је страх од Господа“), мрзети идолопоклонике и истребити све „нечастиве“, најбоље од раног јутра.
А ево како су древни јудејски стихови одразили тему блаженства и среће:
• „Срећан је човек који по савету злих не поступа, на путу грешника не стоји, и у друштву подругљиваца не седи, него ужива у закону Господњем, и дан и ноћ пажљиво чита закон његов!“ (Псалам 1: 1-2 )
• „Срећан је народ коме је Бог Господ, народ који је он изабрао као своје наследство.“ (Псалам 33:12).
• „Срећни су они који пребивају у твом дому! Они те без престанка хвале.“ (84: 5).
• „Срећни су они који се на твоју снагу ослањају, којима срце чезне за путевима који у дом твој воде.“ (Псалам 84: 6).
• „О Господе над војскама, срећан је човек који се у тебе узда! “(Псалам 84:12).
Углавном, покоравајте се Божјим слугама и Јеховином жезлу и бићете срећни. Још мало о блаженству:
„Кћери вавилонска, што ћеш опустошена бити, срећан ће бити онај ко ти врати онако како си ти нама чинила. Срећан ће бити онај ко зграби и разбије о стену децу твоју!“(Псалам 136: 8).
ЗАКЉУЧАК:
1. Псалми – такозвани „бисер хебрејске лирике“ – збирка је проклетстава! А та проклетства су упућена у свим правцима. Након читања овог „бисера“, чини се да нам Стари завет говори да мрзимо све који не поздрављају Јехову, баш као што је Тора учила и наставља да учи јудеје да мрзе апсолутно све не-јудеје, чак и оне које нису познавали и никада нису упознали. Данас се то назива мизантропија.
2. Псалми су уврштени у православну литургијску књигу (молитвену књигу) и чине основу славенске и европске писмености. Књига Псалтир је највећим делом већ била књига древног српског образовања, неопходна не само за свештенство, већ и за нормалне људе – секуларне људе. Сада замишљамо шта је било убацивано у још увек незреле главе српских младића и жена и колико је та „јудејска лирика“ била туђа српском човеку – поузданом, љубазном, пријатељски расположеном и радосном.
3. Данас су молитве из ове мизантропске збирке укључене у молитвену књигу. Тако се данас православни хришћани моле и певају крвавом Богу Сиона и Бога Израела. Испада да смо, баш као и јудеји, позвани да мрзимо непријатеље вере, упркос позиву да волимо ближњега. Половина човечанства је позвана да мрзи, ни због чега криву, другу половину човечанства. Вау! Са тако специфичном „љубављу“ према ближњему, крај света се може брзо припремити.
4. „Православно свештенство“ тврди да је књига „Псалми“ – христијанизована. То значи да црква у све изразе уноси „хришћански смисао“, а старозаветни елемент који се налази у њој бледи у позадини (а где је то?). На пример, речи о заробљеништву се разумеју у смислу заробљености грехом; имена народа непријатељских према Израелу у смислу духовних непријатеља, а име Израела у смислу црквеног народа; позив на убијање непријатеља – као позив на борбу против страсти; спасење из Египта и Вавилона је попут спасења у Христу.
А такозване „молитве проклетства“ испреплетене са обраћањем Богу, предлаже се да се размотре са историјског становишта. Ево неколико примера:
„Зар да не мрзим оне који тебе силно мрзе, Господе? Зар да не осећам гнушање према онима који се против тебе буне? Пуном мржњом ја их мрзим. То су заиста непријатељи моји. “(Псалам 139: 21-22);
„Сваког јутра затираћу све зле који су на земљи, да бих из града Господњег истребио све који зло чине.“ (Псалам 101: 8);
„Докрајчи их у гневу, докрајчи их, да их више не буде.Нека знају да Бог влада над Јаковом све до крајева земаљских. Нека се врате увече, нека лају као пси и нека иду око града. Нека лутају тражећи храну, нека се не насите и преноћиште нека не нађу. А ја ћу певати о снази твојој, и ујутру ћу радосно причати о милости твојој. Јер си ти високо уточиште моје, и место на које бежим у дан невоље своје.”(Псалам 59: 13-16).
Док читате ове узвике цара Давида, предлаже се да имате на уму да је све ово написано 1000 година пре проповеди на гори. Тада је етика захтевала волети ближњег и мрзети непријатеља. То значи да нас наши духовници сматрају потпуним кретенима (а можда сматрају исправно?) и кажу: „Не верујете својим очима и ушима! То су проклетства, али су још и свете речи, Божја роса! Треба их разумети не како звуче, већ како ми говоримо! А смисао у њима није оно што имамо у речима, већ оно што ми кажемо!“ Најневероватније је што ми верујемо у то! Стотине милиона људи на Земљи верује у ове глупости, одлази у цркву, тамо се крштавају, моли се јудејском Богу, даје својим свештеницима новац и марљиво учи да мрзи свог ближњег. Можда је тачно да смо потпуно полудели ?!
5. Како су нас учили по „реду“: „Интелектуална и психолошка дубина псалма омогућава нам да их сматрамо спомеником литературе мудрости.“ Дакле, „анализом форме и фигуративног низа псалма“, многи књижевни критичари, како религиозни тако и секуларни, то тврде. Као што видимо, фигуративни низ и облик „хебрејске лирике“ из 1. миленијума пре нове ере био је врло свеобухватан. Данас смо збуњени, благо речено, јер су нам стари текстови малог племена лоше преведени и неписмено штампани, представљени као наводно свети текстови њиховог хистеричног Бога, кога до сада нисмо познавали. Не желимо ни данас да га знамо.
6. Прочитајте Стари завет! У супротном, бићемо потпуно отупљени! Наставиће да нас заваравају и пљачкају сарадници апсолутно бескрупулозне јудејско-хришћанске корпорације, а ми ћемо се крстити и „окренути други образ“. И то ће се наставити све док не умру од смеха или нам образи не отекну! Не верујте тумачима и проповедницима који лицемерно понављају светост Библије. За њих је то само посао. Само начин за зараду. Наравно, истину није лако чути, а то је лако и сами да схватите, са мало покрета мозгом.