Prethodni članak
U Peći trenutno živi 9 Srba, a u centru grada nalazi se crkva koja je glavno mesto okupljanja
U samom centru Peći nalazi se gradska crkva Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja. Nakon martovskog pogroma 2004. godine, kada je uništena crkva je obnovljena i u njoj se ponovo vratio život. U parohijskom domu u centru Peći službuje sveštenik Dragan Radovanović koji ovde živi sa svojom suprugom. Biti sveštenik u Peći za njega je nešto posebno.
– Ovde biti na službi je velika čast i velika odgovornost u svakom smislu. Velika čast je to što smo ovde okruženi manastirom Pećka Patrijaršija, manastirom Visoki Dečani i jednostavno smo mi negde u sredini između tih manastira. Velika je odgovornost zato što smo mi ovde u samom gradu Peći jedini koji tu živimo i mi smo nekako ovde spona između svih tih manastira. Svi ljudi koji dolaze da posete manastire dođu i kod nas. Evo hvala Bogu ovde imamo i konak u kome odsedaju tako da je to neka naša uloga ovde da sve te ljude prihvatimo i da ih dočekamo – rekao je otac Dragan za Radio Goraždevac.
Crkva se nalazi između zgrada, i nije je nimalo lako pronaći u koliko dolazite prvi put. Ona je jedino mesto gde se okupljaju Srbi u Peći. Brojni su primeri onih koji iz centralne Srbije ovde borave po nekoliko dana. Nemanja Vučinić je ovde drugi put u poslednje dve godine.
– Znaju ljudi dosta o celoj situaciji ovde. Međutim, nisu upućeni za neke stvari kao na primer ovo ovde. Ne znaju da ovde može da se dođe i da se prenoći, da se obiđu manastiri, da se upoznaju ljudi, da se pomogne šta treba. Mi uvek kad dođemo ovde pomognemo i ocu Draganu i u Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji. Ima šta da se vidi i treba da se dođe.
Gradska crkva u Peći je na stotinak koraka od samog centra grada. Sveštenik Dragan Radovanović kaže da se dan proveden ovde razlikuje po mnogo čemu.
– Dan je ovde drugačiji nego bilo gde drugo u Srbiji ili recimo na severu Kosova ili u drugim delovima Kosova i Metohije gde ima više Srba i mnogo više ljudi. Dan počinje tako što se služi služba, ovde u našoj crkvi ili u manastiru Pećka Patrijaršija. Tu sve počinje i uglavnom se završava. To je zato što kao što i sami znate Peć nema mnogo stanovnika (Srba). U samom gradu nas ima devet – kaže otac Dragan Radovanović.
Za kratko vreme koliko službuje u Peći, otac Dragan je pokrenuo inicijativu da se očiste sva groblja i crkve u ovoj parohiji. Uz pomoć Udruženja Pećanaca i privremenog organa za Peć do sada je očišćeno gradsko groblje u Peći, groblje i crkva u selu Naklo i selu Vitmirica.
– Kada sam stupio na ovu parohiju blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa raško-prizrenskog Teodosija, obilaskom cele moje parohije video sam da ima dosta zapuštenih grobalja i crkava. Formirali smo crkveni odbor i doneli odluku da to sređujemo postepeno – kaže otac Dragan.
I pored problema opšte migracije i sve učestalijeg iseljavanja iz srpskih sredina na Kosovu, paroh pećki Dragan Radovanović smatra da bi ljudi mogli da se vrate.
– Ima ovde dosta ljudi koji imaju svoju imovinu, dosta njiva i obradive površine. Mislim da bi oni mogli da se vrate. Ja ih ovom prilikom pozivam da se vrate da budemo zajedno ovde.
Crkva usekovanja glave svetog Jovana u Peći, koja je porušena u etničkom nasilju 2004-te a obnovljenja 2012. godine, podignuta je 1982. godine na temeljima stare crkve. Tada je svetu liturgiju služio pokojni patrijarh Pavle uz sasluženje sadašnjeg patrijarha Irineja.
__________________________________________________________________
U Peći živi 9 SRBA,upravo isto 9 Srba nema pravo da živi na Vekovnom ognjištu, zbog Ivanjičkog suda, jer su nasilno proterani, i oduzeto to pravo u okolini Guče
Они остали су продали имовину и ене иг сад су БЕОГРАЏАНИ. Нека је вечна слава војницима кои узалудно изгубише животе ослобађајући Косовес Маћедонију Црну Гору Грчку Бугарску и Босну од Турске државе У балканским и осталим ратовима.
Odoše i prodaše svoju imovinu, jer ih je Šumadija primila kao najrođenije, pomoć je stizala sa svih strana a oni ne znadiše primiti zdušno datu pomoć. Vukojebinac, odjebi u vukojebinu, za bolje i nisi. Ako si ti domorodac, drugi nisu
Ne znam šta da kažem, teško je, ali je teško i nama koji imamo za komšije osobe sa KiM, veoma loši ljudi. Ne znam da li se može doživeti više neprijatnosti nego od tih ljudi. Naviklo to da otima, a kada iz blata uđe z zgradu, tek onda dobije krila. Daleko im lepa kuća!
Evo šta kaže istorija,kako su Srbi proterivani sa svojih ognjišta,možda se tu nađe neko od vaših rođaka,iz 1945.https://vidovdan.org/istorija/crkvu-spomen-kosturnicu-hiljade-srpske-dece-pomrle-u-albaniji-rusili-komunisti-i-siptari/