У првој половини године УНС забележио 45 случаја угрожавања новинара

Удружење новинара Србије (УНС) је у првих шест месеци ове године забележило укупно 45 случаја угрожавања новинара, што је за скоро трећину (20) мање него у истом периоду лане, када је УНС евидентирао 65 случајева. Иако је знатно мање претњи, притисака и напада, случајеви онемогућавања рада удвостручили су се у односу на прву половину прошле године.

У првој половини 2024. године забележено је укупно 20 случајева онемогућавања рада новинарима, док је у првих шест месеци прошле године било 12 оваквих случајева. Када су у питању претње, УНС је од јануара до јуна прошле године евидентирао укупно 16 случајева претњи, док је у првом полугодишту 2024. године забележено 12 претњи.

Док је УНС у првих шест месеци прошле године евидентирао 21 притисак, ове године их је евидентирано за 16 мање. Осим тога, забележена су и два напада на имовину медијских кућа, као и покушај хаковања Инстаграм профила новинарке Иване Милосављевић, која је пред децембарске изборе истраживала рад кол центра Српске напредне странке.

Иако је физичких напада двоструко мање него претходне године, ваља истаћи да су овога пута нападане новинарке, као и то да је колега напао колегу.

Како је УНС-у рекао Вук Цвијић, прошлог месеца га је у Косовској улици прво вређао, а затим и песницом у главу ударио директор „Српског телеграфа“ Милан Лађевић.

Цвијић је рекао УНС-у да је пролазио Косовском улицом, када су у кафићу седели Лађевић и новинар коме се јавио. Цвијић је додао да их је тада поздравио и питао како су, а да је затим Лађевић устао и почео да га вређа, уноси му се у лице. У једном моменту је, како је навео, чак дошло и обезбеђење које се поставило између Лађевића и њега.

– Он им се обратио и рекао не брините, ми смо колеге – рекао је Цвијић УНС-у.

Затим се обезбеђење удаљило, а Цвијић је, како је објаснио, нападнут.

– Ударио ме песницом у главу. Затим ми се увредљиво обратио и рекао ‘шта, нећеш да се бијеш?`. Рекао сам да ћу позвати полицију. А он је узвратио: `Реци им да сам горе у редакцији` – испричао је новинар „Радара“ УНС-у.

Цвијић је поступио у складу са упутствима Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) и напад пријавио полицији и члану СРГ Верану Матићу, који је одмах дошао у Косовску улицу.

УНС је осудио овај напад, док је Министарство информисања и телекомуникација саопштило да је забринуто због „инцидента до кога је дошло у Београду, а у коме су учествовали новинари Вук Цвијић и Милан Лађевић“.

Овог месеца су забележена два физичка напада на новинаре који су извештавали са локалних избора. Новинар Угљеша Бокић нападнут је док је снимао младе људе који су излазили из просторија Новосадског сајма. Тада му је непознат мушкарац пришао узео телефон и ударио га песницом у груди, рекао је он УНС-у.

Бокић је, како је навео, са собом имао истакнуту легитимацију дневног листа “Данас”, те је истакао да верује да је особа која га је напала знала да се ради о новинару. Он је након напада примљен у Ургентни центар, где му је констатовано нагњечење грудне кости. Из Ургентног центра су позвали полицију и Бокић је напад пријавио.

Истог изборног дана на  „Mašina.rs“ објављено је да је коуредник овог портала Марко Милетић нападнут у Земун Пољу испред седишта СНС у Улици Душана Корчагина.

Почетком године припадник Општине Инђија одгурнуо је новинарку портала „Ин медија“ Верицу Маринчић. Она је у зграду Општине ушла како би испратила састанак званичника Инђије и месних заједница Чортановци и Бешка.

Тада ју је, како каже, у ходнику видео шеф кабинета председника општине који јој је рекао да напусти зграду јер нема акредитацију. Одговорила је да јој акредитација није потребна за ту врсту догађаја и да су друге колеге ненајављено ушле.

Припадник обезбеђења ју је тада ухватио за руку и гурао, како би је избацио из зграде. У међувремену је, додала је, дала изјаву полицији и пријавила инцидент. УНС је овај физички напад на новинарку осудио и тражио да виновник буде кажњен.

Бивши начелник београдског центра Ресора државне безбедности Милан Радоњић и Мирослав Курак, који су били оптужени за убиство Славка Ћурувије, а затим ослобођени пресудом Апелационог суда, тужили су Славко Ћурувија Фондацију због објављивања саопштења у коме је изразила незадовољство овом пресудом.

– Због повреде угледа и части, Радоњић и Курак од Фондације траже одштету од по 500.000 динара – навела је фондација.

Иначе, Апелациони суд је у фебруару у поновљеном поступку преиначио првостепену пресуду Специјалног суда којом су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак били осуђени на укупно 100 година затвора и правоснажно их ослободио.

Новинарима је у првој половини године онемогућаван рад тако што им је било забрањено извештавање са догађаја, прелажење административног прелаза или пак тако што су избацивани из редакције.

Новинарима је рад онемогућаван и одбијањем политичких актера да одговоре на питања новинара само зато што долазе из редакције чије им се извештавање не допада.

Председник привременог органа Града Београда Александар Шапић започео је у 2024. години праксу одбијања да новинарима телевизија Нова С и Н1 одговара на питања.

– Неких седам дана пре избора, чини ми се, прекинуо сам комуникацију са вашим медијем и немам намеру да је настављам. Нисте, просто, нисте дорасли или ја нисам дорастао вама. Можете да дођете где хоћете, али нећу вам давати материјала да можете да представљате реалност како хоћете – рекао је Шапић на конференцији за новинаре, одржаној 27. јануара.

Иако су му новинари телевизија Н1 и Нова С неколико пута након тога поставили питања, Шапић је сваког пута одбијао да одговори.  У априлу је чак новинарима ове телевизије рекао да су „лажови који су се физички искривили од зла и које ће зло појести„.

УНС је више пута реаговао и позивао Шапића да не крши Закон о јавном информисању и медијима, односно да не дискриминише новинаре.

Половина укупног броја случаја онемогућавања рада евидентирана је на Косову и Метохији.

Новинарима листа „Јединство“ наложено је да напусте просторије у северном делу Косовске Митровице, јер су наводно продате. Новинари и сниматељи више редакција на српском језику и руководство Удружења новинара Србије, због тога су мирно протестовали испред редакције.

Новинари на КиМ су се суочавали и са другим видовима онемогућавања рада. На конференцијама за новинаре и бројним састанцима и окупљањима често им није био обезбеђен превод на српски језик, а дешавало се и да им приступ овим догађајима потпуно буде забрањен.

У марту је Вјоса Османи двапут онемогућавала рад новинарима српских редакција. Почетком марта, већина медија који извештавају на српском језику није позвана на састанак Вјосе Османи и заменика помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Габријелом Ескобаром.

Две недеље касније, екипи Медија центра Чаглавица није дозвољено да прати састанак и конференцију за новинаре Вјосе Османи и помоћника секретара Бироа за међународну борбу против наркотика и послове споровеђења закона САД Тода Робинсона.

УНС је са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) оба пута позвао Османи да не дискриминише новинаре медија на српском језику, а дан касније новинари Медија центра Чаглавица добили су своје новинарске акредитације.

Новинари на Косову и Метохији суочавали су се и са нападом на имовину. Новинарима Радија КиМ украден је лим са крова помоћног објекта и котларнице Ким радија у Чаглавици.

Како је главни и одговорни уредник Ким радија Горан Аврамовић рекао за сајт УНС-а, косовска полиција је обавила увиђај. Ипак, како је додао Аврамовић, не би га изненадило да полиција због релативно мале материјалне штете не покрене истрагу.

Новинари су се у првој половини године често суочавали и са претњама. Жена која се се представила као адвокат Ане Михаљице, чије је троје деце, одлуком надлежних органа, било измештено из примарне породице, рекла је новинарки Танјуга „да ће новинари који лажу видети своје“.

Новинарка Н1 ТВ Ксенија Павков је након извештавања са скупа подршке Ани Михаљици добила претње у којима се наводи „да ће бити заклана“, „да ће јој бити поломљене кости“, као и бројне увреде. Поручено јој је „да саучествује у злочину“ и „да је треба шиканирати на сваком кораку“.

Председница Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ана Лалић Хегедиш добила је претње смрћу дан након гостовања на телевизији Нова С, где је коментарисала изградњу цркве близу Штранда у Новом Саду. Тада је рекла „да се пита да ли је место једном сакралном објекту на улазу у купалиште, где се људи шетају у купаћим и јапанкама“.

Након тога, Лалић су на приватни и пословни телефон стигле бројне претеће поруке, међу којима је и претња да ће „бити заклана у центру Новог Сада“.

Претње смрћу добио је и програмски директор овог удружења Динко Грухоњић, када је објављен видео са исечцима из његовог учешћа на трибини фестивала Ребеду у Дубровнику прошле године.

Графит са претећом поруком освануо је 21. марта у улазу зграде у којој живи, а у поруци је написано „Динко-Шакићу за вечни дом си спреман„, док је у потпису писало „Српска Војводина“. Иако су грађани графит прекречили, поново се нови појавио на згради дан касније.

Како су навели из НДНВ-а, до сада су поднете четири кривичне пријаве због претњи Лалић Хегедиш и Грухоњићу.

Новинарки Гордани Момчиловић Илић из Старе Пазове је, после прикупљања података од општинских институција о законитости постављања објекта за угоститељство на зеленој површини парка у овом месту, претила супруга једног од власника.

______________________________________________