U Srbiji ne postoje nezavisno tužilaštvo i sudstvo

Учесници другог округлог стола, чији су организатори народни посланици Двери Бошко Обрадовић и Иван Костић, су се сложили да је јасно као дан да у Србији не постоје независно тужилаштво и судство. Учешће на округлом столу су узели: Александар Обрадовић – узбуњивач из Крушика, Драган Добрашиновић из Топличког центра за људска права, адвокат Владимир Тодорић, новинар Милан Јовановић, одборница Двери у ГО Звездара Радмила Васић, угоститељ др Дејан Пејовић (човек кога је претукао Горан Папић, кум министра полиције Небојше Стефановића) и народни посланик Бошко Обрадовић. Уводничар и модератор је био народни посланик мр Иван Костић.

Александар Обрадовић

Узбуњивач из Ваљева Александар Обрадовић је говорио о пословању фабрике Крушик. Његов основни циљ је био да разоткрије вишеслојну и неодбрањиву аферу у пословању Крушика од 2014. до 2019. године. Објављен је велики број текстова са непобитним доказима да је мала, привилегована група трговаца присвојила профит који је требало да припадне Крушику. Он је рекао да се навршава девет месеци од када је он ухапшен због одавања пословне тајне, иако је реаговао као узбуњивач. Истакао је да ниједна надлежна институција у држави није показала интересовање за његове тврдње и доказе. Он је закључио да ће до краја остати непоколебљив и упоран у борби, за коју има подршку јавности и малобројних медија.

Драган Добрашиновић

Председник Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић је укратко указао на највеће проблеме у правосуђу, које штити политичаре и не процесуира корупцију. Судије и тужиоце је назвао апсолутним шампионима у изналажењу изговора за свој нерад. Проблем види у томе што запослени у правосудном систему не осећају дуг према свом народу, већ искључиво према онима који су их на ту позицију поставили. Он је издвојио неколицину позитивних примера, попут судије Мајића. Добрашиновић снагу за позитивне промене види у људима који јавно добро и јавни интерес виде другачије од људи који данас воде државу и изразио је наду да свакако следи промена политичке елите.

Владимир Тодорић

Адвокат Владимир Тодорић је истакао следеће:

– Србији треба једна мала група у тужилаштву са малом специјалном групом полиције која неће морати да пита једну Биљану Поповић Ивковић или Дијану Хркаловић шта и како да раде. Једна мала, здрава и веома моћна група која ће моћи да врати „белину“ у живот. Живот поштеног човека је доведен до бесмисла, јер он не може нигде бити ван домашаја ове криминалне хоботнице. Одатле или може само да се бежи или да се живи у страху.

Он је додао да је важно да барем грађани за почетак престану да подржавају и помажу овом режиму. Бојкот би, по његовом мишљењу, био први корак у тој борби, у којој су неопходни појединци, лични хероји.

Милан Јовановић

Новинар Милан Јовановић је рекао да су новинари „ЖИГ инфо“ мала редакција која се бавила истраживањем криминала у општини Гроцка.

– Писали су кривичне пријаве за свако дело, а 2016.  сам и сам поднео кривичну пријаву за крађу у износу од 24 милиона евра. Након тога за крађу 29 милиона и 600 хиљада евра, затим крађе на железници итд. Поседујемо неколико килограма материјала о свим криминалним радњама. Драгољуба Симоновића је његова супруга спречила да ме убије на лицу места, на којем сам фотографисао возила натоварена украденим железничким праговима. Читав покушај убиства је веома јасно снимљен камером са куће самог Симоновића. Након тога је Урош Максимовић, чија је мајка била возач Драгољуба Симоновића дошао код мене и рекао ми да је Драгољуб Симоновић наручио моје убиство. Рекао ми је дословце следеће: Ја у томе нећу да учествујем, побећи ћу у иностранство код оца, али Вас обавештавам да се чувате. Мени је након невиђене тортуре локалних власти запаљена кућа и не бих остао жив да ме супруга није извукла из куће.

Јовановић је закључио да сваки човек мора дати лични допринос да се српско друштво очисти од криминала, јер смо по томе превазишли и Сицилију. Цела Србија је Голи оток и заробљени смо у сопственој земљи.

Одборница Двери у ГО Звездара Рада Васић је указала на криминал у случају уговора о изградњи путева у општини Звездара. Она је предложила да се у свим случајевима реагује и пре него што дође до судских процеса и, како је рекла, треба их обележити поименце.  Она је изнела директне  сумње да су  Милош Игњатовић, председник општине Звездара,  Александар Ерор потпредседник,  Владан Јеремић, члан већa,  Небојша Перић, начелник свих инспекција,  Саша Павловић, задужен за пријем радова, приватна фирма  Исотекс и њен директор Игор Митровић,  Драган Митровић запослени, Слађана Ковачевић и Никола Таталовић, уговором из 2018. присвојили 43 милиона динара. Циљ нам је да сви ови људи одговарају, друго, да то више никада никоме не падне напамет и треће, као свој лични циљ је повраћај отуђених средстава у буџет ГО Звездара.

др Дејан Пејовић

Др Дејан Пејовић је нагласио да му је част да учествује на тако важном скупу који је претеча будућег обрачуна са злом, бахатошћу и заташкавањем криминала. Он је описао физички напад који је доживео од Горана Папића, који се хвалио да је кум министра полиције, а све након што га је позвао отац са којим се Пејовић претходно посвађао, након чега је доживео и претње и тешке физичке повреде и најразличитија понижења и детаљно их описао. Описао је и тортуру коју је доживео пре свега од стране Томислава Антонијевића из Новог Пазара и већ поменутог Горана Папића, а све уз сарадњу припадника полиције. Тај дан је описао као дан када се распао правни систем Србије. Описао је и како га је напослетку инспектор Александар Степановић, уз сервирано печење у ресторану молио да пристане на заташкавање случаја. Иван Сунарић, виши јавни тужилац је од Боривоја Боровића, адвоката којег је Пејовић ангажовао, примио пријаве за 13 различитих кривичних дела, али ни до данашњег дана ниједан случај није решен. Закључио је да ако у наредне две до три године не променимо систем, наша деца немају друго решење осим да напусте земљу.

Бошко Обрадовић

Бошко Обрадовић је истакао следеће:

– Основна заблуда у којој ми живимо у Србији јесте да у нашој држави постоје независне институције и да њоме владају политичари који су изабрани на изборима. Све је управо супротно, а то је да Србијом не владају политички већ криминални кругови и политичке корупције, а да су четири основне државне институције које би требало да спрече криминал и корупцију – полиција, тужилаштво, судство и Агенција за борбу против корупције у рукама  криминализованог парадржавног апарата – власника купљених диплома и страначких књижица СНС.

____________________________________________________________________