Уградња тахографа – Да ли је Правилник јачи од Закона

У Србији се често дешава да су подзаконска акта у несагласју са законом, или да примена закона зависи не од стварног значења онога што је њиме прописано него од тумачења онога ко је задужен да закон примени. А та тумачења врло често нису иста као и намера или законско решење онога ко је закон писао. 

Не само лаици већ и они који су правници по струци, или им је по неком основу дато право да примењују неки закон, често не знају хијерархију прописа па тумаче да је општи акт неке организације старији/јачи/важнији од закона. 

Цену нестручног и погрешног тумачења и примене закона плаћају грађани. Тако је и на примеру обавезности уградње тахографа, о чему је допис нашој редакцији упутио наш суграђанин, иначе дипломирани правник и некадашњи одборник у скупштини града Чачка, Бојан Драшковић. 

У свом допису Драшковић каже следеће: 

Последњих дана неколико пољопривредних произвођача ми се обратило за помоћ у вези тумачења новог Закона о радном времену посаде у друмском превозу и тахографима, због проблема на који наилазе приликом регистрације својих теретних возила. Обзиром да сам и сам власник једног таквог возила, али и човек коме професија и здрав разум не дозвољавају да олако прелазим преко очигледних пропуста из моје професије, обраћам се јавности у име свих пореских обвезника који се залажу за правилну примену прописа.

Наиме, чл. 2. став 2. тач. 6 означеног закона је прописано да су од примене овог закона изузета између осталог возила чија највећа дозвољена маса не прелази 7,5т, а која се користе за некомерцијални превоз терета. Дакле, по слову закона ова возила изузета су од примене цитираног закона, самим тим и од обавезе поседовања тахографа. Ово је сасвим и логично узимајући у обзир дефиницију некомерцијалног превоза  „Некомерцијални превоз је сваки друмски превоз, осим јавног превоза  или превоза за сопствене потребе, који се обавља искључиво за личне потребе возача, за који се не прима накнада за обављање превоза, односно којим се остварује приход“.

Дакле, из цитиране одредбе јасно је да је законодавац имао у виду управо пољопривредне произвођаче који имају возила за превоз сопствених производа до пијаца, из ког разлога је и увео категорију „некомерцијални превоз“, подразумевајући, сасвим логично – да се  превоз не врши за трећа лица у циљу стицања прихода.

Међутим, према тумачењима Управа саобраћајне полиције, комерцијални превоз је и превоз ако нпр. “пољопривредни произвођач свој сопствени купус својим возилом одвезе на пијацу и прода, сматра се да је таквим приходом остварио приход, од продаје купуса.“  Неспорно је да је остварио приход, али не приход од превоза, што је била интенција законодавца.

Уколико се прихвати овакав небулозан став, поставља се питање шта је у ствари некомерцијалан превоз!!!!????

Додатну забуну уноси Правилник о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима, који супротно закону, прописује обавезу тахографа и за возила из категорије „некомерцијални превоз“!?

Уколико се прихвати овакав небулозан став, поставља се питање шта је у ствари некомерцијалан превоз !!!!????

Из наведеног разлoга имамо ситуацију да организације за технички преглед, из страха од забране обављања делатности игноришу закон, већ се позивају на дописе МУП-а и Правилник, враћају људе са техничких прегледа или издају потврду да је возило технички неисправно због непостојања тахографа, односно прописаног типа тахографа.

Поставља се питање, да ли је Правилник „ јачи“ од Закона? Тачније, да ли одредбе Правилника који као једнострани акт прописује надлежно министарство може дерогирати одредбе закона који доноси Народна Скупштина?

Јасно је да је цитирани закон lex specialis za прописивање обавезе или ослобађање од обавезе коришћења тахографа, па самим тим акти ниже правне снаге као што је несрећни Правилник, морају бити у сагласности са законом.

Приликом неформалног разговора са представницима неколико организација за технички преглед који из Чачка, Краљева, Ужица.. прећутно ми је стављено до знања да сам у праву, али да су наредбе – наредбе, и да они из страха због забране обављања делатности морају поштовати дописе МУП-а, којекаквих агенција и тд., свесно кршећи закон!?

Из тог разлога, позивам медије да саслушају мишљења и објашњења МУП-а, организација за тенички преглед, агенција… Да чујемо и другу страну, можда смо ми обични грађани нешто превидели, или нисмо довољно ушли у мозак „онога ко је донео закон“. Можда је законодавац баш желео да „казни“ пољопривредне произвођаче увођењем новог непотребног намета, само је другачије написао, па је препустио Министру да то реши Правилником!? Или је можда неком циљ да прода нове тахографе који коштају између 350 и 400 евра са уградњом!?

Због ове несагласности Закона и Правилника штету трпе само они који ће или неосновано купити нов уређај беспотребно, или они који уређај не могу да купе па ће бити принуђени да своје возило паркирају поред пута јер реално неће имати рачун да своје возило (насушно потребно) региструју, обзиром да ће у већини случајева цена регистрације и тахографа превазићи цену возила. На овај начин губи и држава, и то таксе које се плаћају приликом регистрације, издавање таблица и саобраћајних..У сваком случају руке ће трљати аутоотпади…

Сумњам да је ово била намера законодавца.

Овим путем обавештавам јавност да сам поводом наведеног проблема већ упутио допис Агенцији за безбедност саобраћаја, а ових дана упутићу допис и ресорном министарству за тумачење одредби закона.

Апелујем на власнике оваквих теретних возила, да приликом вршења техничког прегледа затраже потврду о неисправности возила од организације у којој врше технички преглед. Оваква потврда биће им доказ у поступку за накнаду штете на коју ће имати право одмах након укидања небулозног Правилника, или након оцене незаконитости Правилника уколико Уставни суд овај Правилник оцени незаконитим.

Унапред се захваљујем медијима који су спремни да помогну у решавању овог проблема.

С поштовањем,

Бојан Драшковић, дипл.правник

_________________________________________________________________