Uloga Centra za socijalni rad u slučajevima nasilje u porodici
Najviše slučajeva nasilja u porodici čačanskom Centru za socijalni rad prijavljeno je 2017. godine, ukupno 497 slučajeva, kaže Sanela Božović diplomirana socijalna radnica iz CSR Čačak.
– Godina sa najvećim brojem prijava poklapa se sa godinom stupanja na snagu Zakona o zaštiti žena žrtava nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Ohrabrujuća je činjenica da je u svakoj narednoj godini bilo manje prijava. Tako je tokom 2021. godine Centar postupao po 326 prijava, a 2022. godine bilo je 330 prijava – kaže Sanela Božović.
Ono što, međutim, zabrinjava je brutalnost nasilja u odnosu na ranije godine.
– Prošle godine je u gradsko prihvatilište za žrtve nasilja i nezbrinuta lica u Čačku bilo smešteno pet žrtava porodičnog nasilja – kaže ona.
Po broju prijavljenih slučajeva možemo zaključiti da skoro svakog dana tokom godine jedna naša sugrađanka prijavi nasilje u porodici.
Pitali smo Sanelu Božović šta je to što je zajedničko svim nasilnicima.
– Zajedničko im je to što su svi ispoljili neku vrstu agresivnog ponašanja – rekla je.
Nasilje kao oblik ponašanja ne karakteriše više ili manje pripadnike određene populacije, društvenog sloja, verske zajednice, obrazovnog profila i slično, ali zloupotreba alkohola javlja se u najvećem broju slučajeva kod osoba koje ispoljavaju neki oblik agresije, mada ne apsolutno u svim slučajevima.
Bilo bi korisno i spasonosno prepoznati nasilnika na vreme, pa gde su te crvene zastavice, pitali smo.
– Ne postoji uputstvo ili brošura kako prepoznati nasilnika već se treba fokusirati na sopstvene emocije, doživljaje, osećanja i ukoliko neko svojim postupkom naruši naše spokojstvo i izazove u nama nemir može se okarakterisati kao nasilnik. Bilo koji vid ograničenja slobode, recimo izbora odeće, društva, posla može predstavljati uvod u nasilničko ponašanje – kaže Sanela Božović.
Uloga Centra za socijalni rad je da osnaži žrtvu da istraje u postupku dokazivanja nasilja koje je pretrpela, da je savetodavno podrži, da joj pomogne da izađe iz obrazaca koji podrazumevaju nasilje.
Saradnja između institucija je važna kako bi pomoć žrtvama bila sistemska i celishodna. U međusektorskoj saradnji uloga Centra je nezamenjiva i to u delu procene potencijalnih rizika za ponavljanje nasilja i pružanja što adekvatnije podrške žrtvama.
Žrtva nasilja u porodici ima pravo da bude zaštićena, da se nasilje odmah prekine i da se prema nasilniku preduzmu građansko-pravne mere zaštite. Obaveza Centra za socijalni rad je da osigura bezbednost i sigurnost žrtve.
Žrtva se ohrabruje da izađe iz nasilnog odnosa, a pomoć joj se pruža kroz prihvatanje, uvažavanje i razumevanje položaja u kome se nalazi. Procedura predviđa da Centar pokreće postupak po prijavi nasilja i da bude podrška žrtvi u vođenju postupka u Tužilaštvu i na sudu.
Za preduzimanje službenih radnji u oblasti sprečavanja porodičnog i partnerskog nasilja i zaštite žrtava, nadležni su policija, javno tužilaštvo, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi kao nadležni državni organi i Centri za socijalni rad kao ustanove.
Na području svakog Osnovnog javnog Tužilaštva, obrazuje se Grupa za koordinaciju i saradnju, koja razmatra svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku kao i slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvi nasilja u porodici ili žrtvama iz oblasti krivičnih dela po osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Na planu zaštite žrtve veoma je važna odlična saradnja koju je u Čačku Centar za socijalni rad uspostavio sa drugim sistemima, pre svega policijom, Tužilaštvom i sudom.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predvideo je obaveznu multisektorsku saradnju, obavezujući sve nadležne institucije na to da sarađuju kako bi se žrtvi nasilja u porodici putem međusektorskog pristupa pružila sveobuhvatna zaštita i podrška.
Grupe za koordinaciju i saradnju čine predstavnici Osnovnog javnog tužilaštva (OJT), Policijske uprave i Centra za socijalni rad sa teritorije na kojoj se desilo porodično nasilje. Svaka grupa izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi. Grupa se sastaje najmanje jednom u 15 dana.
Rad čačanske Grupe za koordinaciju ocenjen je kao dobar.
– Grupa u Čačku je jedna od boljih u Srbiji. Verovatno zato što su u startu razumeli šta je suština zakona – kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Ona ukazuje da je poseban problem što Srbija ima veliki broj ubistava žena a vrlo mali broj ubijenih žena je prijavilo nasilje koje su trpele pre ubistva.
– Za samo 4 od 25 ubistava žena u 2023. godini imamo evidentirano da je bilo prijavljeno nasilje pre nego što se dogodilo ubistvo. To je zabrinjavajući faktor da su žene izgubile poverenje u institucije. Posle ubistva čitamo u novinama kako je cela njihova okolina znala da su te žene trpele nasilje, ali niko to nije prijavio, niko ih nije ohrabrio da same prijave. Da se obrate makar ženskim organizacijama, da se napravi plan kako da se zaštite. Da se izvrši blagovremena procena rizika, da se posavetuju kako da postupaju pri okidačima nasilja ako već nemaju mogućnost da odu od nasilnika. U tome je veliki značaj Grupe za koordinaciju i saradnju, da se redovno sastaje, da razmenjuju informacije, da razmatraju sve prijave nasilja bez obzira da li je izrečena neka hitna mera (pritvor, zabrana prilaska žrtvi …) ili nije. Da uvek iznova razmatraju svaki slučaj, a ne da se sastaju samo forme radi. Upravo ta ozbiljnost u postupanju krasi Grupu u Čačku – kaže Vanja Macanović.
O tome koliko Autonomni ženski centra može biti od pomoći žrtvama porodičnog nasilja, od kolikog značaja su Grupe za koordinaciju i SOS telefoni, saznajte u audio snimku razgovora naše saradnice Mile Tomić sa Vanjom Macanović iz AŽC:
______________________________________________________________