Uloga učenika u prevenciji vršnjačkog nasilja

Učenici imaju važnu ulogu u stvaranju školske klime koja ne podržava nasilje, s obzirom na to da su češće od nastavnika prisutni kada se ono dešava i svesni njegove učestalosti. Pokazalo se da uključivanje učenika u program prevencije nasilja doprinosi pozitivnim rezultatima njegove primene. Veoma je važno da učenici postanu svesni sopstvene uloge u situacijama nasilja i da razvijaju odgovarajuće socijalne veštine koje će im omogućiti da adekvatno reaguju. 

Ovom temom svojevremeno se bavila pedagoškinja Marija Marković koja je objavila stručni rad pod naslovom Učenici kao akteri u prevenciji vršnjačkog nasilja u školi. Kako autorka objašnjava u delu rad ima za cilj da ukaže na značaj angažovanja učenika u okviru interventnih i preventivnih programa realizovanih u školskom kontekstu. U radu se ističu načini na koje učenici mogu biti angažovani u prevenciji nasilja i predstavljaju neki od programa prevencije nasilja u kojima su učenici imali ključnu ulogu.

–Nasilje u školi predstavlja fenomen koji je dugogodišnji pratilac školovanja mnoge dece. Izučavanje vršnjačkog nasilja počelo je u Norveškoj ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada do danas nastalo je obilje literature ne samo u Skandinaviji, već u gotovo svim zemljama sveta. Za najveći broj dece škola je primarni kontekst u kome se nasilje dešava. To je zato što škola pruža brojne mogućnosti za interakciju sa vršnjacima. Stoga, da bi se razumelo vršnjačko nasilje mora se razmotriti uloga vršnjaka iz odeljenja, jer su oni ključni agensi u procesu socijalizacije u ovom kontekstu. Odnos učenika prema nasilničkom ponašanju i viktimizaciji Učenici igraju važnu ulogu u stvaranju okruženja u kome se toleriše nasilje. Oni su češće pre samih nastavnika i školskog osoblja svesni toga ko su nasilnici i mogu imati različite stavove u pogledu potrebe i mogućnosti sopstvenog intervenisanja u situacijama nasilja. Štaviše, učenici su možda najvažniji izvor informacija s obzirom na to da se nasilje najčešće dešava bez prisustva odraslih – navodi Marija Marković autorka stručnog rada Učenici kao akteri u prevenciji vršnjačkog nasilja u školi.

Nesumnjiva je uloga koju vršnjaci imaju u smanjenju nasilja. Oni su u prednosti u odnosu na odrasle koji imaju autoritet ili moraju da deluju u okviru propisane i prilično krute uloge. Veća je verovatnoća da će učenicima biti upečatljivija tačke gledišta vršnjaka, zbog toga što su njihove strategije u socijalnim situacijama pogodnije od onih koje imaju odrasli.

–Vršnjaci se doživljavaju kao manje direktivni nego odrasli. Odnos koji učenici imaju prema nasilničkom ponašanju i viktimizaciji drugih učenika zavisi od dejstva brojnih fakora. Od onih koji imaju uticaja na odnos učenika prema nasilju i viktimizaciji posebno se ističu struktura odeljenja, odeljenske norme, stavovi posmatrača prema nasilju i viktimizaciji, pol posmatrača, iskustva prethodne viktimizacije i ponašanje odraslih. Vršnjačka podrška podrazumeva selektovanje i obuku vršnjaka koji će imati ključnu ulogu u smanjenju nasilja kroz aktivan, prijateljski i savetnički odnos sa onim vršnjacima kojima je takva podrška potrebna. Pokazalo se da angažovanje učenika u programima koji su prevashodno namenjeni smanjenju vršnjačkog nasilja može imati značajne pozitivne efekte. Utvrđeno je da efekti programa namenjenih vršnjacima dovode do promena ne samo na individualnom i odeljenjskom, već i na nivou škole jer utiču na promenu celokupne školske klime i podstiču osećaj zajedništva i pripadnosti školi. Međutim, treba naglasiti da ovakva strategija sama za sebe nije dovoljan instrument prevencije nasilništva. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere koje će se istovremeno primenjivati na individualnom nivou, nivou porodice, škole, lokalne zajednice i društva u celini. Jedino tada možemo očekivati dugoročne pozitivne ishode preventivnih i interventnih programa – zaključuje Marija Marković

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_______________________________________________________________________