Urušavanje svih predizbornih pravila

Од доласка Српске напредне странке на власт 2012. године, Србија се суочава са непрестаном предизборном кампањом, будући да су периоду од осам година грађани чак пет пута излазили на, што редовне, што ванредне парламентарне изборе, а да их у априлу очекују председнички и избори за народне посланике Скупштине Србије. Током свих ових изборних процеса, ако се занемаре избори 2012, године, који су одржани четири године након што што је група бивших  функционера Српске радикалне странке на челу са Томиславом Николићем и Александром Вучићем окренула леђа Војиславу Шешељу, мада се како време пролази све више чини да је то био маневарски потез, а не озбиљан раскол унутар СРС, напредњаци су у кампању „упрегли“ буквално све друштвене ресурсе. Више се и не трудећи да то прикрију.

УРУШАВАЊЕ СВИХ ПРАВИЛА

Захваљујући, надпросечној подршци коју су добили од грађана Србије, мада неки тврде и бројним изборним махинацијама, Александар Вучић и СНС су себи обезбедили лагодност да им осим нејаке опозиције и дела маргинализованих слободних медија више нико и не поставља питања која се односе на трошење друштвених, неки би рекли државних, ресурса на предизборне кампање и јачање партијске инфраструктуре. Све ово скупа, како тврде многи политички и економски аналитичари, уз непрестано задуживање државе, прети да у једном тренутку не само уруши српску економију, већ и Србију доведе у својеврсно стање дужничког ропства.

– Избори су само једна слика актуелног стања у Србији у коме се са највиших нивоа власти критичке речи проглашавају за изразе неприј атељства према нацији, другачије мишљење проглашава скоро па за издају, а политички противници и неистомишљеници упорно своде на маргину. За Александра Вучића ванредни избори значе константно доказивање да има подршку грађана, могућност да свима скреше „победите ме ако можете“, држање у сталној неизвесности коалиционих партнера… За саму државу непрестани ванредни избори значе нешто сасвим друго. То значи константну нестабилност, немогућност да се изграде институције, немогућност да институције раде свој посао, то значи урушавање свих правила која су ионако у значајној мери урушена, и то на крају крајева значи једну велику неизвесност, арбитрерност и повећава надмоћ извршне власти, односно Вучића. Дакле, једно константно в.д. стање које је лоше за економију, друштво, институције и без икакве дилеме лоше за саму демократију – упозорио је у време док се Вучић налазио на функцији премијера Душан Спасојевић, професор Факултета политичких наука.

ИМА СЕ МОЖЕ СЕ

Будући да су од 2012. године, када је СНС дошла на власт ванредни парламентарни избори одржани и 2014. и 2016. и 2017. предстојећи априлски би били четврти у веома кратком временском периоду. Односно посматрајући са ове тачке гледишта произилази да се Србија налази у својеврсном стању сталне предизборне кампање.

Осим што непрестана предизборна кампања иницира и сталну политичку напетост она захтева и огромна средства, која су, осим за владајућу коалицију, прецизније СНС, која све финасијске полуге чврсто држи у својим рукама, за опоненте власти незамислива. Најсликовитија илустрација овакве тврдње свакако је податак да је СНС у четири кампање (2014., 2016., 2017. и 2020. године), како је својевремено пренео лист Данас, потрошила ни мање ни више него 3,5 милиј арди од чега 2,5 милијарди динара само за оглашавање.

– Три кампање Српске напредне странке (СНС) за парламентарне изборе и једна председничка кампања Александра Вучића коштале су укупно 3,19 милијарди динара, док су сви остали учесници на изборима након 2012. године заједно потрошили 3,04 милијарде динара. Према извештајима доступним на интернет страници Агенције за спречавање корупције, напредњаци су само за оглашавање у медијима током 4 кампање платили 2.540.985.543 динара, чиме су за скоро 585 милиона динара премашили збирни трошак осталих изборних актера. Расходи Српске напредне странке у кампањи за парламентарне изборе 2014. године, прве од доласка напредњака на власт, достигли су скоро милијарду динара, што је за око 150 милиона динара мање него што су у тој кампањи потрошили сви остали изборни такмаци заједно. Само на трошкове оглашавања СНС је потрошио 72 одсто укупне суме, односно 678,28 милиона динара – скоро 12 пута више од опозиционе коалиције окупљене око Демократске странке – навео је Никола Којић.

НИЈЕ ЗАКОН СВЕТО ПИСМО

Коришћење јавних ресурса у политичким и предизборним кампањама регулисано је у Србиј и законским прописима и то Законом о избору народних посланика, Законом о спречавању корупције и Законом о финансирању политичких странака.

Законом о финансирању политичких активности забрањено је коришћење јавних ресурса за финансирање предизборне кампање и редовног рада политичких странака.

Политичким субјектима је забрањено да у току изборне кампање, изузев јавних услуга и добара додељених у складу са законом, користе друге јавне ресурсе, укључу јући службене просторије, возила, вебсајтове и инвентар државних, покрајинских и локалних органа, јавних установа и јавних предузећа, осим оним јавним функционерима који користе јавне ресурсе ради заштите личне безбедности, уколико је таква употреба јавних ресурса уређена прописима из те области или одлуком служби кој е се старају о безбедности функционера.

Истраживање БИРН-а из 2017. године, показало је шему коју је Српска напредна странка развила да би противно Закону о финансирању политичких активности кроз подметнуте донаторе прикрила прави извор новца кој им су финансиране изборне кампање ове странке и њеног кандидата за председника Србије.

Неколико донатора (физичких лица) тврдило је да су током избора помогли Српској напредној странци да сакрије порекло новца, тако што су новац добијен од СНС-а уплаћивали странци под својим именом. По истоветној шеми ова странка радила је и у изборној кампањи 2014. године, па је тада Агенциј а за борбу против корупције пријавила ову странку Вишем јавном тужилаштву, али санкција није било.

Шема коју је БИРН ра- зоткрио имала је следећи сценарио: активисти странке су позивани да дођу у страначке просторије, ту су добијали коверте са једнаким новчаним износима од 40.000 динара и инструкцијама да тај новац на шалтеру банке уплате као своју новчану донацију странци за предизборну кампању кандидата СНС-а за председника Србије, а да уплатницу оверену у банци донесу назад у странку као доказ о обављеној уплати.

Ovaj tekst objavljen je u okviru programa „Mediji i demokratija“ u sklopu projekta „Slobodni mediji o (ne)slobodnim izborima“.  Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

_____________________________________________________________