Uskoro će svi morati da plaćaju održavanje zgrada
U Čačku se retko koja zgrada održava onako kako je to predviđeno postojećim zakonskim rešenjima i uredbom Vlade Srbije, jer nisu formirane skupštine stanara. Veliki broj građana nije plaćao čak ni čišćenje, ali kako stvari stoje, to ubuduće neće biti moguće. Naime, u toku je izrada nacrta novog Zakona o održavanju stambenih zgrada koji će morati da se poštuje, a biće utvrđeni i jasni i precizno definisani mehanizmi finansiranja održavanja stambenih zgrada.
U tom pravcu Gradska stambena agencija u Čačku već deluje neko vreme sa željom da preuzme održavanje stambenih zgrada na teritoriji grada, kao što je to nekada činilo Javno preduzeće Stambeno, kao i da se bavi registracijom skupština stanara kako bi im se omogućilo da otvaraju račune u bankama. Kako kaže direktor agencije Milan Draškić, izrada potrebnih dokumenata je na načelniku Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove i očekuje se da se uskoro izjasni da li je to prihvatljivo za osnivača ili ne.
– Gradska stambena agenacija pokušava da proširi obim aktivnosti koje svakodnevno obavlja. Imamo opravdanu inicijativu predsednika skupština stanara koje u ovom momentu nisu u mogućnosti da registruju svoje skupštine stanara u Agenciji za privredne register i da otvore svoje račune. Prošlog leta smo u dogovoru sa sekretarom Skupštine grada posetili opštinu Savski venac gde smo se upoznali kako se svi ti poslovi obavljaju, imajući u vidu da je ova opština jedna od prvih koja je započela sa registracijom skupštine stanara. Naša je težanja da nam osnivač poveri i zadatke i poslove vezane za održavanje samih stambenih zgrada. Ukoliko bi dobili ove poslove to bi zahtevalo transformaciju Stambene agencije, koja sada posluje po Zakonu o javnim agencijama, u javno preduzeće, rekao je Draškić.
Draškić navodi da u Stembenu agenciju svakodnevno dolaze predstavnici skupština stanara koji ne mogu da realizuju čak i donacije jer nemaju otvorene račune na koji bi se uplatila sredstva.
– Imali smo slučaj stanara jedne zgrade koji ne mogu da realizuju donaciju od kompanije Telenor jer ne mogu da se registruju u APR-u i da otvore račun. Nadam se da ćemo uskoro početi sa registracijom skupština stanara, navodi Draškić.
Ukoliko Skupština grada poveri Stambenoj agenciji ponovno održavanje stambenih zgrada, građani bi bili u obavezi da plaćaju jedan fiksi deo svakog meseca, dok bi varijabilni deo plaćali u slučaju neophodnih radova na samoj stambenoj zgradi. Kako kaže Draškić, osim stambenih zgrada, novo javno preduzeće za održavanje stambenih zgrada, bavilo bi se i održavanjem dvorišta stambenih zgrada koja su od devedestih godina u većini zapuštena, a naročito posle uklanjanja divljih garaža.
– To bi podrazumevalo kompletno održavanje na način da bi se putem javnih nabavki poveravali određeni poslovi firmama za elektro i građevinske radove, održavanje zelenih površina. To bi funkcionisalo da ne bude stihijski kao do sada. Danas predsednici skupština stanara idu od vrata do vrata i skupljaju novac, veliki broj građana ne želi da učestvuje, ali ako to bude obavezujuće uveo bi se red u toj oblasti, objašnjava direktor Stambene agencije Milan Draškić.
Uredba Vlade Srbije o održavanju stambenih zgrada doneta je još 1993. godine nakon što su društveni stanovi prešli u privatne ruke. Zbog ekonomske krize veliki broj građana prestao je da plaća održavanje stambenih zgrada, pa se poslednjih godina sve češće susrećemo sa problemom otpadanja fasada, prokišnjavanje krovova ili problema sa liftovima.
Šta Beograđani dobijaju od JP Gradsko stambeno
NAKNADA KOJU STANARI SVAKOG MESECA UPLAĆUJU NA IME ODRŽAVANJA STAMBENE ZGRADE, PREKO UPLATNICE INFOSTANA, ODNOSI SE NA SLEDEĆE HITNE I NEODLOŽNE RADOVE:
SANACIJA KROVA USLED PROKIŠNJAVANJA (DO 10 KVADRATA)
OBIJANJE FASADE KOJA JE SKLONA PADU
ODGLAVLJIVANJE LJUDI IZ LIFTA
ZAMENA I ODGUŠENJE VODOVODNIH I KANALIZACIONIH CEVI
VEĆE INVESTICIJE (ZAMENA KOMPLETNE FASADE, ZAMENA KOMPLETNOG KROVNOG POKRIVAČA…) IDU NA TERET STANARA, A USLUGE SE MOGU PLATITI NA 24 MESEČNE RATE BEZ KAMATE
PRIVATNE AGENCIJE ODRŽAVANJE ZGRADE NAPLAĆUJU DO 450 DINARA
1.Održite osnivačku skupštinu,
2.Uzmete pib u poreskoj
3.Pošaljete da vas razvrstaju i da vam daju matični broj
4.Registrujete se u APR
5.Napravite pečat
6.Otvorite račun u banci.
Gotovo,registrovani ste