Vatikan rasrbljava Crnu Goru od 1610. godine

Поводом актуелних и напетих дешавања у Црној Гори, узрокованих хапшењем владике Јоаникија и још неколико свештеника СПЦ, саопштењем су се огласили  Скупштина Републике Српске Крајине и Влада СРК у прогонству . 

У саопштењу за јавност, које је потписао Милорад Буха, председник Скупштине РСК, каже се следеће: 

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству уочавају језив поступак црногорских власти против припадника српског народа у Црној Гори. Истовремено, државници Црне Горе обављају монструозност против Српске православне цркве, православних старешина, свештеника, монахиња и монаха. Примењују, при томе, оружје и запаљиву материју, те, поред осталих злих мера, малтретирају, туку и затварају Србе.

Црногорски владари се не обазиру на чињеницу да је скоро целокупно српско становништво месецима на улицама – демонстрира и тражи да се не скрнаве установе Српске православне цркве и да се не отуђују њена блага непроцењиве вредности, јер су многа значајна у светској културној баштини. Истовремено, председник Мило Ђукановић и његови сарадници у Влади и Скупштини скривају истину – да су становници Црне Горе одувек били Срби, те убеђују људе да су несрби и да су само припадници црногорског народа. Истовремено, скрива се истина да су српску Црну Гору ослободили од Турака Срби Далмације под млетачком заставом 1687. године!!!

Уз овакве противсрпске мере, државне и културне установе скривају истину у друштвеним наукама, да је Црна Гора од раног Средњег века била централни део државе Србије. Скривају и чињеницу да је Србија основана 490. године, с престоницом у Скадру и да је имала четрдесет два краља до Немањиног ступања на престо у дванаестом столећу Нове ере. А та Србија се простирала од утоке Дунава у Црно море до Трста, обухватала је јадранске отоке и полуострво Истру. А српски државници и научници, до сада, прихватили су германску фалсификовану историју и унели у књиге да су постојале само мале српске државице: Рашка, Дукља, Зета, Босна, Хрватска… а то су биле само племићке покрајине у Србији до краја владавине цара Душана Немањића. Ова подвала помаже Милу Ђукановићу и његовим сарадницима да издвајају Црну Гору – и из Србије и из Српства.

Да је Запад, попут Турске, све чинио на уништавању српске државе, српске религије и српске културне баштине, сведочи и сачувани оригиналани документ свештеника Римокатоличке цркве у Сарајеву из 1969. године, у којем је изложен став Папе у Риму – да се одвоје од Српске православне цркве – православни верници у Македонији и Црној Гори и да оснују своје самосталне цркве. У том документу је и чињеница, да ће те подухвате новчано помоћи старешина (папа) Римокатоличке цркве у Риму. У писму се наглашава и предлог да се на Ловћену уклони српска православна црква и све ознаке које сведоче да су становници Црне Горе припадници српског народа.

Нажалост, прикрива се у делима друштвених наука и споменута чињеница – да је старешина Римокатоличке цркве почео расрбљавањем у Црној Гори још 1610. године – убеђивањем народа да ће бити ослобођен од Турака ако пређе из православне у католичку веру. Велики део Срба је поверовао у ово обећање Ватикана и прешао је у католичанство. Но, после двадесет година, кад су Срби видели да нема обећаног, изишли су масовно на улице (као 2019) и сви се вратили у православље и своје православне цркве и храмове.

Наравно, папа и Аустрија су своја недала наставили и касније. Много су допринели и расрбљивању политичара на двору црногорског кнеза – кад је обављена похара Куча у 19. столећу. Убијани су припадници овог племена, јер су непоколебљиво истицали да су Срби. Расрбљивање са Запада је обављено и у Првом светском рату, кад је половини црногорске војске, на Ловћенском фронту, била упућена наредба с Цетиња – да не ратује против аустроугарске окупаторске војске. Тад је краљ Никола Петровић обећавао Влади Србије – да ће изградити пут до Андријевице, да би српска војска могла транспортовати тешко оружје, муницију, војни материјал и извести народ. Али, краљ Никола је престао са изградњом тог пута, на захтев Аустроугарске, па је српска војска морала да се повлачи преко Албаније, без наоружања и опреме, те је преминуло око 200.000 Срба.

Све ове чињенице сведоче, да је истоветну противсрпску политику преузео Мило Ђукановић и да има план даљег расрбљивања у Црној Гори, што ће изазвати и патње српског народа, а и животне губитке.

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству скреће пажњу да уз овако велике патње Срба у Црној Гори и етногеноцид (уништавање српске културне баштине), обавезују државнике Републике Србије и Републике Српске – да свим могућим мерама помогну и заштите Србе и српску културну баштину у Црној Гори. Такве мере су дозвољене по међународном праву – по документима Уједињених нацији и међународном судством.

___________________________________________________________________________________________