Vazduh u Čačku: Ugljen-monoksid tihi ubica

Kroz našu anketu o zagađenosti vazduha u Čačku, koju smo nedavno sproveli, u odgovorima građana prepoznata su dva glavna izvora zagađenja i prezasićenosti vazduha štetnim materijama: u grejnoj sezoni su to produkti iz procesa grejanja stanova i kuća kada se u atmosferu iz gorionika emituju čađ i štetne PM2,5 i PM10 suspendovane čestice, a van grejne sezone izvor zagađenja su izduvni gasovi vozila u saobraćaju. 

Koncentracija štetnih materija u vazduhu izrazito je visoka u poslednjih nekoliko dana pa se Čačak opet nalazi na vrhu liste srpskih gradova sa najzagađenijim vazduhom koji građani udišu. 

Nažalost i van grejne sezone Čačak ima visoku koncentraciju štetnih materija u vazduhu čemu najviše doprinose izduvni gasovi iz automobila. Srbija je jedna od država u Evropi koje su u saobraćajne propise uvele pravilo da vozači automobila moraju da zaustave svoja vozila i propuste pešake na pešačkim prelazima, osim ako je u pitanju pešački prelaz na kome je saobraćaj regulisan semaforima.

To znači da u većini slučajeva ispred pešačkih prelaza zastane po nekoliko vozila kako bi propustili pešake, a za to vreme u vazduh dođu velike količine izduvnih gasova koje udišu i pešaci i vozači, odrasli ali nažalost i deca, zdravi ali i oni koji već imaju probleme sa disajnim organima.

Neke države sa severa Evrope, recimo Norveška, koje su takođe imale takav saobraćajni propis su donele izmene zakona i odredile da vozila imaju prvenstvo prolaza, a da pešaci sačekaju da vozila prođu pre nego što stupe na pešački prelaz, a sve u cilju smanjenja aero zagađenja, sa logikom da je bolje da pešaci sačekaju par desetina sekundi ili minut-dva da vozila prođu, nego da vozila toliko vremena stoje i ispuštaju izduvne gasove dok prođu pešaci.

– Dosta se govori o štetnosti čestica mikroskopskih veličina koje u atmosferu dospevaju iz individualnih ložišta  ili kotlarnica daljinskog grejanja tokom grejne sezone, ali od tih čestica po zdravlje ljudi štetniji su izduvni gasovi motornih vozila koje građani udišu. Ugljen-monoksid je daleko toksičniji od tih čestica, a ljudi ga svakodnevno udišu na svim onim mestima gde je koncentrisan veliki broj automobila i gde je saobraćaj usporen. Svi u Srbiji su čuli za saobraćajno pravilo koje je uvedeno da pešak ima prednost na pešačkom prelazu i čini mi se da nijedno zakonsko pravilo nije tako brzo zaživelo u narodu kao to. Svi smo mi pešaci, a većina smo i vozači, ali nikako nije dobro da jedno-dva-pet vozila stoje i čekaju da jedan pešak pređe preko ulice i za to vreme ispuštaju otrovni ugljen-monoksid, jer je za sve mnogo zdravije da pešak ili pešaci sačekaju da vozila prođu – kaže pulmolog dr Aleksandar Radojević.  

dr Aleksandar Radojević, pulmolog

On tvrdi da znatno više zagađuju vazduh izduvni gasovi automobila na nekoj raskrsnici, nego dim i čađ iz ložišta okolnih kuća. 

– Ljudi kada osete miris dima i čađi gledaju da se što pre udalje sa tog mesta svesni da je štetno da takav vazduh udišu. Ugljen-monoksid je tihi ubica, njega ne osećate dok idete ulicom i svakog dana ga udišete u ogromnim količinama. Ne zaboravite nisu samo pešaci i vozači koji se zateknu na konkretnom pešačkom prelazu izloženi udisanju veće količine ugljen-monoksida, tu su i stanari okolnih zgrada koji udišu isti taj vazduh. U gusto naseljenim delovima grada i ulicama sa malo većim saobraćajem, uprkos svim inovacijama automobilske industrije za smanjenje štetnosti izduvnih gasova postoje opasna isparenja. Ako se ne varam, to su u Evropi prvi uočili Šveđani i Norvežani, pa su promenili svoje propise u saobraćaju, a to ćemo možda i mi uraditi u Srbiji kada shvatimo o čemu se radi – kaže dr Radojević.   

Tokom ove godine lokalna vlast u Čačku donela je odluku da investira novac građana u gradnju takozvanih usporivača saobraćaja na nekoliko gradskih ulica. Nešto poput tzv. „ležećih policajaca“ samo u znatno većim dimenzijama. Takva investicija pravdana je željom da se saobraćaj uspori i učini bezbednijim.
Umesto bezbednosti dobili smo svakodnevni saobraćajni kolaps, naročito u vrlo prometnoj ulici Dr Dragiša Mišović, gde je kod srednje Saobraćajne škole postavljen jedan takav usporivač saobraćaja. 

Nastale su vrlo štetne posledice po više osnova. Saobraćaj u jednoj od najprometnijih gradskih ulica do te mere je usporen da se svakodnevno stvaraju kolone vozila u oba putna smera, što stvara veliku nervozu kod vozača i putnika, kako leti kada su velike vrućine, tako i kada je spoljna temperatura niža. 

Ulica u kojoj je postavljen usporivač saobraćaja je glavna saobraćajna komunikacija centra grada i najvećeg urbanog dela Čačka sa Opštom bolnicom, pa je vozačima saniteta i Hitne pomoći gotovo nemoguće da se u kolapsu prinudno zaustavljenih vozila probiju ka svom odredištu. 

Ulicom svakodnevno prolazi i veliki broj autobusa na gradskim i prigradskim linijama, a tom ulicom se kreću i kamioni i dostavna vozila. To znači da se u ulici dr Dragiša Mišović u neposrednoj blizini srednje Saobraćajno-mašinske škole svakog dana emituje ogromna količina izduvnih gasova iz vozila čije kretanje je potpuno nepotrebno usporeno, naročito ako se ima u vidu da na toj deonici bezbednost učesnika u saobraćaju (u vozilima i pešaka) nije bila ugrožena zbog brzine kretanja vozila. 

________________________________________________________________________________________